Artos
Artos (grč. άρτος), je posebna vrsta hleba ili prosfora koja se u pravoslavnoj crkvi sprema za Vaskrs. Na hlebu je izobražen znak Časnoga Krsta ili Hristovog Vaskrsenja.
Artos se kao simvol večnoga života prinosi u spomen Vaskrsenja i simbolizuje hleb "koji silazi sa neba i daje život svetu" (Jn 6,33). Osvećuje se na Vaskrs, posle Zaamvone molitve na liturgiji i kropi osvećenom vodom. [1]
Cele pashalne sedmice stoji na sredini hrama, obnosi se svaki dan u litiji oko hrama po završenoj liturgiji i celiva se zajedno sa ikonom. U manastirima unosi se u trpezu, a posle obeda opet se vraća u hram na svoje mesto.
U Svetlu subotu posle pročitane naročite molitve, u hramu ili u manastirskoj trpezi, artos se lomi i razdaje vernicima, odn. žiteljima manastira pre obeda.[2]
Artos se naziva još i Panagija (Presveta Bogorodica). U manastirima, posebno ο velikim praznicima, artos se pre početka Svete liturgije postavlja na poseban sto u crkvi, ispred ikonostasa. Po završetku Liturgije, svečano se prenosi u trpezariju i polaže na panagijar ispod ili naspram ikone Svete Trojice i Presvete Bogorodice. Posle čitanja određenih molitava i po završetku obeda nastojatelj vrši svečano uzdizanje artosa prema pomenutim ikonama i izgovara reči: "Veliko ime Sv. Trojice, Presveta Bogorodice pomozi nam"; nastavlja se čitanje molitava, vrši se lomljenje i monasima i ostalim prisutnim daje po parče artosa. Ovaj čin ο Panagiji nalazi se u Časoslovu i još nekim bogoslužbenim knjigama.
Po predanju, nastanak ove prakse vezuje se za apostolsko doba. Naime, Isus Hristos se posle Vaskrsenja javljao apostolima i obedovao s njima, i oni su posle njegovog Vaznesenja, u vreme obeda, ostavljali njegovo mesto prazno i stavljali za njega hleb; isto su činili i za presvetu Bogorodicu posle njene smrti i Uspenja.
