Aspad Gušnasp
Aspad Gušnasp (persijski: اسپد گشنسپ), poznat kao Gousdanaspa u vizantijskim izvorima, bio je iranski zapovednik (hazarbed) sasanidske kraljevske garde, koji je igrao ključnu ulogu u svrgavanju poslednjeg velikog sasanidskog kralja (šah) Hozroja II (vladao 590–628) i kasnijem ustoličenju njegovog sina, Kavada II Široja.
| Aspad Gušnasp | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | nepoznato |
| Mesto rođenja | Gor, Ardašir Havara, Pars, Sasanidsko carstvo |
| Datum smrti | nakon 628. |
| Mesto smrti | , Sasanidsko carstvo |
| Vojna karijera | |
| Vojska | Sasanidska vojska |
| Čin | Hazarbed |
Biografija uredi
Aspad Gušnasp rođen je u Goru, gradu u okrugu Ardašir-Hvara u provinciji Pars. Navodno je bio usvojeni brat Široja.[1] Postoje različite verzije njegovog imena i naslova u više izvora; El Tabari mu je dao ime Asfad Džušnas, a bio je "zapovednik vojne divizije"; njegovo ime je dao Astad Kušnaš po Ali ibn el Atiru; Jazdan Džušnas kod Dinavarija, koji tvrdi da je bio "zapovednik sekretara"; Asfad Džušnas kod Balamija, koji ga naziva jednim od mehtaran-e dabirana ("glavni sekretari"); Asfad Gušnasb kod El Talibija; Gousdanaspa u vizantijskim izvorima, gde su ga često opisivali kao vođu ili hazarbed asasanidske vojske, što se čini verovatnijim.[1] Kako se Aspad Gušnasp zvao u njegovo vremenaj verovatnije da je to bilo Aspad Gušnasp, srednjopersijsko ime. Poreklo imena je nejasno, najverovatnije nije izvedeno iz partskog aspad ("vojska").[1]
Kancelarija hazarbeda bila je data pouzdanim ljudima, zbog toga što je on bio vođa kraljevske straže koja je štitila šah i kontrolisala ulaz u šahovu palatu.[2] Ovo se pokazalo korisnim za Širojev plan da svrgne oca. U noći 25. februara, noćna straža sasanidske prestonice Ktesifona, koja bi obično uzvikivala ime vladajućeg šaha, umesto toga uzvikivala je ime Široja, što je ukazivalo na državni udar.[2] Široje je, sa Aspadom Gušnaspom koji je predvodio svoju vojsku, zauzeo Ktesifon i utamničio Hozroja II u kući izvesnog Mehr Sepanda (takođe se izgovara Maraspanda). Široje, koji je sada preuzeo dinastičko ime Kavad II, tada je naredio Aspadu Gušnaspu da podigne optužbu protiv svrgnutog šah. Hozroje je, međutim, odbacio jednu po jednu sve optužbe.[1] Kasnije je Aspad Gušnasp bio glavni pregovarač o mirovnim uslovima sa vizantijskim carem Iraklijem.[1] Nekoliko meseci kasnije razorna kuga proširilase zapadnim sasanidskim provincijama, usmrtivši polovinu njenog stanovništva, uključujući Kavada II.[3] Nasledio ga je njegov osmogodišnji sin Ardašir III, dok je Aspada Gušnaspa zamenio moćni aristokrata Piruz Hozroje kao hazarbed.[2] Sudbina Aspada Gušnaspa nakon toga nije poznata.
Reference uredi
- ^ a b v g d Tafazzoli 1987, str. 743.
- ^ a b v Morony 2005, str. 92.
- ^ Shahbazi 2005.
Izvori uredi
- Pourshariati, Parvaneh (2008). Decline and Fall of the Sasanian Empire: The Sasanian-Parthian Confederacy and the Arab Conquest of Iran. London and New York: I.B. Tauris. ISBN 978-1-84511-645-3.
- Al-Tabari, Abu Ja'far Muhammad ibn Jarir (1999). Yar-Shater, Ehsan, ur. The History of Al-Tabari: The Sasanids, the Lakhmids, and Yemen. Trans. David Waines. Albany, NY: State University of New York Press. ISBN 0-7914-0764-0.
- Tafazzoli, A. (1987). „Asfād Jošnas”. Encyclopaedia Iranica, Vol. II, Fasc. 7. str. 743.
- Morony, Michael G. (2005) [1984]. Iraq After The Muslim Conquest. Gorgias Press LLC. ISBN 978-1-59333-315-7.[mrtva veza]
- Shahbazi, A. Shapur (2005). „SASANIAN DYNASTY”. Encyclopaedia Iranica, Online Edition.