Atal Andromenov

Atal Andromenov (oko 356—316. p. n. e.) bio je jedan od oficira Aleksandra Velikoga i admiral kraljevske flote za vreme regenta Perdike. Nakon ženidbe za Perdikinu ćerku postao je njegov verni pristalica. Učestvovao je u Prvom ratu dijadoha na strani Perdike, a nakon Perdikine pogibije okupljao je njegove pristalice. Antigon ga je zarobio zajedno sa ostalim Perdikinim pristalicama u bici kod Kratipolisa 320. p. n. e. i zatvorio u jednoj tvrđavi.

Učešće u Aleksandrovim pohodima

Za vreme Filipa Makedonskog bio je jedan od telohranitelja. Za vreme Aleksandra Velikoga bio je u senci svoga brata Aminte. Tokom 328. p. n. e. učestvovao je u pohodu u Baktriji sa Kraterom, Meleagerom i Poliperhonom, a tokom 327. p. n. e. ratovao je u Sogdijani zajedno sa Poliperhonom, Kraterom i Alketom. Za vreme kampanje u Svatu služio je pod komandom Koina, a zapovedao je brigadom (taksis). Učestvovao je u bici kod Hidaspa.

Učešće u Meleagerovom taboru nakon Aleksandrove smrti

Nakon Aleksandrove smrti 323. p. n. e. došlo je do rasprave o nasleđu. Perdika se zalagao da izaberu regenta dok čekaju da Roksana rodi budućega kralja. Meleager i pešadija su se zalagali da kralj postane maloumni Filip III Aridej. Atal je bio blizak Meleagerov prijatelj. Situacija je bila na ivici građanskoga rata. Atal je pored Meleagera bio glavni u taboru pešadije. Poslao je atentatore na Perdiku. Međutim sklopljen je sporazum po kome je Perdika postao regent u ime dva kralja Filipa III Arideja i nerođenoga Aleksandrovoga sina. Meleager je dobio položaj hilijarha. Perdika je Atalu ponudio ruku svoje ćerke Atalante i tako ga pridobio. Meleager je nakon toga bio izolovan, pa je Perdika uspeo da se sa njim obračuna.

Admiral kraljevske flote

Atal je nakon ženidbe za Perdikinu ćerku postao verni Perdikin pristalica. Zajedno sa Polemonom pokušao je da vrati Aleksandrovo mrtvo telo, koje je Aridej u dogovoru sa Ptolemejem preusmerio prema Egiptu. Pridružio se Perdiki u Kilikiji i dobio je zapovedništvo nad kraljevskom flotom. Atal je sa flotom pratio kretanje Perdikine vojske prilikom njegove invazije na Egipat 321. p. n. e. Atal je sa flotom sprečavao da Antipaterova flota ne uplovi u deltu Nila. Perdika je bio ubijen 321/320. p. n. e. nakon neuspeloga prelaska jednoga od rukavaca Nila i pobune njegovih oficira. Nakon izdaje Perdikina vojska je na smrt osudila istaknute Perdikine saradnike. Tada su ubili Perdikinu ćerku, a Atalovu ženu Atalantu.

U Tiru

Atal je nakon Perdikinog ubistva otplovio za Tir. Komandant garnizona u Tiru predao je Atalu i grad i novac, koji mu je Perdika dao na čuvanje. Bilo je to 800 talanata. Atal je u Tiru primao i okupljao sve Perdikine prijatelje, koji su izbegli osvetu. Nakon Perdikinog ubistva prilikom invazije Egipta njegova vojska pomirila se sa Ptolemejem, a Piton i Aridej su postali privremeni regenti i krenuli su zajedno sa kraljevima. Došli su u Triparadis u Siriji. Tu je Euridika počela da se meša i suprostavlja se Pitonu i Arideju. Atal je preko svojih ljudi pokušao da inicira pobunu, tako da je i Antipatar jedva ostao živ. Piton i Aridej su dali ostavku, kada su uočili da vojska sluša naredbe Euridike.

Udružuje se sa Alketom

Atal je imao na raspolaganju 10.000 pešaka i 800 konjanika i sa njima je otplovio u Kariju. Napadao je Knid, Kaun i Rodos, ali flota Rodosa je uspešno odbijala njegove napade. Atal se nakon toga udružio sa Alketom i ostalim Perdikinim pristalicama. Satrap Karije Asandar napao je po Antipaterovom naređenju Alketu i Atala, ali bio je prisiljen da se povuče.

Antigon zarobljava Atala

Antigon je 319. p. n. e. nakon pobede nad Eumenom odlučio da se obračuna sa preostalim Perdikinim pristalicama, a to su bili Atal i Alketa. Alketa i Atal su se nalazili u Pisidiji. Antigon je imao 40.000 pešaka i 7.000 konjanika, a Alketa i Atal su imali 16.000 pešaka i 900 konjanika. Alketa je očekivao dolazak Antigonove vojske i zauzeo je planinski prelaz kraj Kretopolisa, gde ne može da dođe do izražaja brojčana nadmoć. Međutim Antigon je odlučio da faktorom iznenađenja poništi Alketinu prednost, pa je usiljenim maršem 300 mi (480 km) prešao za sedam dana. Iznenadna pojava Antigonove vojske znatno pre nego što su je očekivali zatekao je nespremnu Alketinu vojsku. Alketa i Atal odjednom su se sa nespremnom vojskom suočili ne samo sa frontalnim napadom, nego su napadnuti i sa strane, sa okolnih visova iznad prelaza. Antigon je pobedio u bici kraj Kretopolisa i zarobio je Atala, Antigona Dokima i Polemona. Alketa je uspeo da pobegne kod Pisiđana, ali nedugo nakon toga je ubijen.

Opsada u tvrđavi

Atal, Antigon Dokim i Polemon bili su utamničeni u jednoj sigurnoj tvrđavi, po svoj prilici u Velikoj Frigiji. Kada su čuli da je Antigon 317. p. n. e. krenuo prema istočnim satrapijama da se obračuna sa Eumenom oni su odlučili da pokušaju da se oslobode. Njih osmoricu čuvalo je 400 vojnika. Oni su se dogovorili sa delom stražara, pa su napali stražu i uspeli su da ovladaju tvrđavom. Prišlo im je i 50 ljudi izvan tvrđave. Imali su obilje hrane u tvrđavi, pa su raspravljali da li da beže, ili da u tvrđavi čekaju Eumena. Međutim Antigonovoj straži stiglo je pojačanje, pa je oko 3.000 vojnika opselo tvrđavu. Antigon Dokim je uspeo da pobegne jednom uskom stazicom i onda je izdao svoje drugove odavši tajnu stazu. Dokim je omogućio Antigonovoj vojsci da zauzme tvrđavu. Opsada tvrđave je trajala godinu dana i četiri meseca. Atal je sigurno poginuo ili tokom opsade ili nakon nje.

Vidi još

• Dijadosi

Izvori

• Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka
• Arijan, Anabaza
• Justin
• Richard A. Billows, Antigonos the One-Eyed and the Creation of the Hellenistic State (Hellenistic Culture and Society). . University of California Press. 1997. ISBN 978-0-520-20880-3. .
• Waldemar Heckel, Who's who in the age of Alexander the Great: prosopography of Alexander's empire. . John Wiley & Sons. 2006. ISBN 978-1-4051-1210-9. .