Aterijska kultura
Aterijan je industrija kamenih alata srednjeg kamenog doba (ili srednjeg paleolita) sa središtem u severnoj Africi, od Mauritanije do Egipta, ali se takođe može naći u Omanu i pustinji Tar.[1] Najraniji Aterijan datira oko pre 150.000 godina, na mestu Ifri n'Amar u Maroku.[2] Međutim, većina ranih datuma se grupiše oko početka poslednjeg međuglacijala, pre oko 150.000 do 130.000 godina, kada je životna sredina Severne Afrike počela da se poboljšava.[3] Aterijan je nestao pre oko 20.000 godina.
Aterijan se prvenstveno razlikuje po prisutnosti oruđa sa zašiljenim ili pedukuliranim,[4] i dobio je ime po tipskom lokalitetu Bir el Ater, južno od Tebese.[5] Bifacijalno obrađene alatke u obliku lista su takođe uobičajeni tip artefakta u aterijskim skupovima. Predmeti ličnog ukrasa (probušene i okerirane perle od Nasarijeve školjke) poznati su sa najmanje jednog aterijanskog lokaliteta, starosti od 82.000 godina. Aterijan je jedan od najstarijih primera regionalne tehnološke diverzifikacije, što svedoči o značajnoj diferencijaciji u odnosu na starije industrije kamenih alata u ovoj oblasti, koje se često opisuju kao Musterijan. Međutim, prikladnost izraza Musterijan je sporna u kontekstu severne Afrike.
Povezano ponašanje
urediAterijan je povezan sa ranim Homo sapiensom na brojnim mestima u Maroku.[4] Dok je prvobitno primećeno da su primerci Džebel Irhuda bili slični kasnijim aterijanskim i nekim iberomurusijskim primercima,[6] dalja ispitivanja su otkrila da su primerci Džebel Irhuda slični njima u nekim aspektima, ali se razlikuju po tome što primerci Džebel Irhuda imaju kontinuirani supraorbitalni torus dok aterijanski i iberomurazijski primerci imaju diskontinuirani supraorbitalni torus ili u nekim slučajevima uopšte nema, pa se iz ovoga zaključuje da primerci Džebel Irhuda predstavljaju arhaični Homo sapiens, dok aterijanski i iberomuruski primerci predstavljaju Homo anatomski moderan sapiens. Aterijanski fosili takođe pokazuju morfološke sličnosti sa ranim modernim ljudima iz Afrike pronađenim u Shulu i Kafzehu na Levantu, i uglavnom su im savremeni.[7] Osim što su proizvele veoma prepoznatljivu i sofisticiranu tehnologiju kamenih alata, čini se da su ove rane severnoafričke populacije takođe imale veze sa simbolično konstituisanom materijalnom kulturom, stvarajući ono što je među najranijim afričkim primerima lične ornamentike. Takvi primeri „perli“ od školjki pronađeni su daleko u unutrašnjosti, što ukazuje na prisustvo društvenih mreža na daljinu.
Studije varijacija i distribucije Aterijana takođe su sugerisale da su povezane populacije živele u podeljenim populacijama, možda živeći većinu svog života u relativnoj izolaciji i agregirajući se u određenim vremenima kako bi ojačali društvene veze. Ovakva podeljena struktura stanovništva takođe je izvedena iz obrasca varijacija uočenih u ranim afričkim fosilima Homo sapiensa.
Povezane studije faune sugerišu da su ljudi koji su stvarali eksploatisali priobalne resurse, kao i da su se bavili lovom. Pošto su tačke male i lagane, verovatno je da nisu dostavljene rukom, već bačene. Nema dokaza da je korišćen bacač koplja, ali vrhovi imaju karakteristike slične strelicama. Do sada je bilo teško proceniti da li su aterijanske populacije dalje u unutrašnjosti takođe eksploatisale slatkovodne resurse. Studije su pokazale da je hafting bio široko rasprostranjen, možda da bi se održala fleksibilnost u uslovima izrazito sezonskog okruženja sa izraženom sušnom sezonom. Čini se da su strugači, noževi i vrhovi izvučeni, što sugeriše da je širok spektar aktivnosti olakšan tehnološkim napretkom. Verovatno su eksploatisani i biljni resursi. Iako još nema direktnih dokaza iz Aterijana, prerada biljaka je dokazana u Severnoj Africi od pre čak 182.000 godina. Godine 2012. u pećini Dar es-Soltan otkriven je nož star 90.000 godina, koji je u osnovi napravljen od rebra životinje veličine stoke.
Reference
uredi- ^ Schug, Gwen Robbins; Walimbe, Subhash R. (2016-04-13). A Companion to South Asia in the Past (na jeziku: engleski). John Wiley & Sons. ISBN 978-1-119-05547-1.
- ^ Richter, Daniel; Moser, Johannes; Nami, Mustapha; Eiwanger, Josef; Mikdad, Abdeslam (2010). „New chronometric data from Ifri n'Ammar (Morocco) and the chronostratigraphy of the Middle Palaeolithic in the Western Maghreb”. Journal of Human Evolution. 59 (6): 672—679. PMID 20880568. doi:10.1016/j.jhevol.2010.07.024..
- ^ „Stone Tools Suggest Modern Humans Lingered in Arabia - Archaeology Magazine”. www.archaeology.org. Pristupljeno 2022-09-04.
- ^ a b Scerri, Eleanor M. L. (2013-06-25). "The Aterian and its place in the North African Middle Stone Age" (PDF). Quaternary International. The Middle Palaeolithic in the Desert. Scerri, Eleanor M.L. (2013). „The Aterian and its place in the North African Middle Stone Age” (PDF). Quaternary International. 300: 111—130. doi:10.1016/j.quaint.2012.09.008.. .
- ^ Langer, William L. (William Leonard) (1972). An encyclopedia of world history : ancient, medieval, and modern : chronologically arranged. Internet Archive. Boston : Houghton Mifflin Cmpany. ISBN 978-0-395-13592-1.
- ^ Vermeersch, P. M. (2002). Palaeolithic Quarrying Sites in Upper and Middle Egypt (na jeziku: engleski). Leuven University Press. ISBN 978-90-5867-266-7.
- ^ Ferembach, D. (1976). „Les restes humains de la Grotte de Dar-es-Soltane II (Maroc). Campagne 1975”. Bulletins et Mémoires de la Société d'Anthropologie de Paris. 3 (2): 183—193. ISSN 0037-8984. doi:10.3406/bmsap.1976.1849..