Autotransfuzija
Autotransfuzija je terapijski postupak kojim se bolesniku uzima krv, adekvatno se obrađuje i čuva, i zatim ponovo daje u slučaju potrebe. Koristi se najčešće kod hirurških operacija ili terapije citostaticima u fazi remisije.[1] To je, zapravo, vid transfuzije u kojoj su davalac i primalac krvi jedna osoba.[2] Princip autotransfuzije baziran je na činjenici da organizam u sebi poseduje rezerve krvi, a da ukupna količina iste nije neophodna za iniciranje obavljanja funkcije organa.[3]
To je samo jedan od načina da se izbegne primanje tuđe krvi i potencijalni štetni efekti ove procedure. Osim toga postoje i druge metode kao što su upotreba određenih medikamenata (koji stimulišu stvaranje elemenata krvi u koštanoj srži ili smanjuju postoperativno krvarenje), korišćenje zamena za krv itd.[2] Postoje četiri vida autotransfuzije, koja se primenjuju pojedinačno ili u kombinaciji.
Autologna preoperativna donacija uredi
Autologna preoperativna donacija podrazumeva davanje krvi od strane pacijenta u određenim vremenskim razmacima 4-5 nedelja pre hirurškog zahvata. Za to vreme on uzima lekove koji pospešuju obnavljanje krvnih elemenata i neposredno pred operaciju ima potpuno normalnu krvnu sliku.[2] Lekovi koji se daju su uglavnom preparati gvožđa, folne kiseline, vitamin B6, eritropoetin itd. Ove gradivne materije kondicioniraju organizam za bržu proizvodnju crvene krvne loze, otvaraju mogućnost uzimanja veće količine krvi i obezbeđuju dovoljan broj jedinica sigurne krvi neophodan za operativni tretman.[3]
Akutna normovolemijska hemodilucija uredi
Akutna normovolemijska hemodilucija se koristi ako ne postoji mogućnost za preoperativno davanje krvi. Tada se na početku anestezije (neposredno pred početak operacije) uzima nekoliko doza bolesnikove krvi, a ista se nadoknađuje rastvorima soli, šećera, skroba ili rastvorom želatina. Tako se krv pacijenta zapravo razređuje, ali vitalne biološke funkcije nisu ugrožene. U slučaju krvarenja gubi se manji procenat krvnih elemenata, a na kraju čitave procedure se uzeta krv vraća u krvni sistem pacijenta.
Intraoperativno spašavanje krvi uredi
Intraoperativno spašavanje krvi se koristi kod tzv. čistih operacija (operacije na srcu, krvnim sudovima i sl) i zahteva upotrebu posebnih aparata (engl. cell saver). Krv se aspirira iz operativnog polja pomoću vakuum sistema i meša sa rastvorom konzervansa (antikoagulansa), zatim se prenosi do rezervoara gde se odvija njena filtracija (odvajanje grubih nečistoća), a odatle odlazi u specijalno zvono gde se primenom centrifuge vrši razdvajanje krvi na sastavne elemente. Ovako dobijene ćelije se potom ispiraju i pakuju u specijalne kese, koje se priključuju na venu i vraćaju u cirkulacioni sistem pacijenta. Čitav postupak obično traje 15-tak minuta, što i nije puno ako se uzme u obzir da neke operacije traju po nekoliko sati.
Autotransfuzija u postoperativnom periodu uredi
Autotransfuzija u postoperativnom periodu se koristi ako posle hirurškog zahvata dođe do krvarenja. Postupak prikupljanja i obrade krvi je isti kao u prethodnom slučaju.
Primena uredi
U sve programe autotransfuzije mogu biti uključene kako odrasle osobe, tako i trudnice i deca starija od 3 godine, a u pojedine programe mogu da budu uključene i bebe.[2]
Autotransfuzija zauzima značajno mesto u savremenoj medicini, zbog niza pozitivnih učinaka. To je metoda izbora u svim slučajevima u kojima je ona medicinski opravdana i moguća, jer osigurava praktično apsolutnu sigurnost od prenosa bolesti krvlju davaoca.[4] Najčešće se primenjuje u oblastima: kardiovaskularne hirurgije, torakalne hirurgije, ortopedije, traumatologije, ginekologije i dr.
Ipak, postoje određene kategorije bolesnika kod kojih uzimanje i vraćanje krvi iz medicinskih razloga nije dozvoljeno, zbog različitih kontraindikacija. U ovaj program ulaze samo pacijenti dobrog opšteg stanja, zadovoljavajuće krvne slike i osobe bez potencijala za razvoj infekcije.[3]
Reference uredi
- ^ Medicinski leksikon - Autotransfuzija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. septembar 2007), Pristupljeno 24. 8. 2007.
- ^ a b v g Autotransfuzija – budućnost savremene transfuzione medicine Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. septembar 2007), Pristupljeno 23. 8. 2007.
- ^ a b v Infektivne bolesti – kada se primenjuje autotransfuzija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. septembar 2007), Pristupljeno 24. 8. 2007.
- ^ Vlastita krv potpuno sigurna, ali ne i jeftinija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. septembar 2007), Pristupljeno 24. 8. 2007.
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
