Afera Manež
Afera Manež je nastala kada je Nikita Hruščov zajedno sa ostalim rukovodstvom Partije posetio jubilarnu umetničku izložbu „30 godina Saveza umetnika Moskve“ u Moskovskom Manežu 1. decembra 1962. godine. To je rezultiralo Hruščovljevim ljutitim verbalnim napadanjem protiv „prljavštine, dekadencije i seksualnih devijacija“ koje je video pored tradicionalnih dela socijalističkog realizma. Nakon posete, organizovao je kampanju za čvršći uticaj i pritisak Partije nad kulturom. Ovo je opisano kao početak kraja kulturnog odmrzavanja u Sovjetskom Savezu.[1] Afera je detaljno obrađena u knjizi Nezvanična umetnost u Sovjetskom Savezu autora Pola Sjekloče i Igora Mida[2] i u drugim publikacijama.
Hruščovljev bes je dodatno podstaknut kada je obavešten o nedavnoj akciji KGB-a protiv tajne grupe homoseksualnih intelektualaca, koji su radili za izdavačku kuću Iskustvo (The Art. U razgovoru sa Elijem Bielutinom, domaćinom izložbe, Hruščov je rekao:[3]
Zar ne znaš da slikaš? Moj unuk će to bolje naslikati! Šta je ovo? Jeste li vi ljudi ili prokleti pederasti!? Kako možeš tako da slikaš? Imate li savesti? To je to, Beljutine, kažem ti kao predsedavajući Ministarskog saveta: sve ovo sovjetskom narodu ne treba. Kažem ti! Zabraniti! Zabraniti sve! Zaustavite ovaj nered! Naređujem! Ja kažem! I proverite sve! Na radiju, televiziji i štampi iskorenite sve simpatizere ovoga!
Reference
uredi- ^ Reid, Susan Emily (2005). „In the Name of the People: The Manege Affair Revisited”. Kritika: Explorations in Russian and Eurasian History. Slavica Publishers. 6 (4): 673—716. doi:10.1353/kri.2005.0058.
- ^ Sjeklocha, Paul; Mead, Igor (1967). Unofficial Art in the Soviet Union
. University of California Press. str. 100.
- ^ Subscribe.Ru (in Russian)
