Acidofite (acidum – kiselina, φυτό – biljka) oksilofite (οξύς – kiselina, φυτό – biljka) ili acidofilne biljke su one koje žive na kiseloj podlozi, prilagođene manje ili više niskim vrednostima pH (nižoj od 7). Pošto ne podnose alkalna staništa nazivaju se i kalcifugama (fugo, -ere – bežati).

Acidofite: rosulja, borovnica, ariš, pitomi kesten.

Ekstremnoj kiselosti zemljišta posebno su prilagođene biljke na oligotrofnim sfagnumskim tresavama kakve su na primer Eriophorum vaginatum, Vaccinium oxycoccus, Andromeda polifolia, Drosera rotundifolia itd. Acidofilno drveće uglavnom pripada golosemenicama (smrča, beli bor, jela, ariš ...), ali ima ga i među skrivenosemenicama (breza, jasika, jarebika, pitomi kesten ...).

Istovremeno acidofite su prilagođene visokoj vlažnosti podloge (acido(oksilo)higrofite, acido(oksilo)higromezofite, acido(oksilo)mezofite) pri čemu se mogu naći i u uslovima fiziološke suše (a povremeno i fizičke suše) ako je temperatura staništa suviše niska (oksilokserofite i oksilopsihrofite) tada mogu biti u manjoj ili većoj meri kseromorfne. Acidofite su vezane pretežno za severne, hladne močvarne predele ili visoke planine sa vlažnim, kiselim staništima, ali se javljaju i u nizijskim, kiselim močvarnim staništima na jugu.

Literatura

uredi
  • Rot, H. (1973): Enciklopedijski leksikon mozaik znanja - Biologija, Tom 19. Interpres, Beograd