Ašur-ubalit II
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Ašur-ubalit II je bio poslednji kralj Novoasirske države. Vladao je od 612. do 605. godine p. n. e.
Vladavina uredi
Nakon Asurbanipalove smrti, Novoasirsko kraljevstvo slabi velikom brzinom. Rezultat je slabljenje asirske kontrole nad Vavilonijom na čije čelo 626. godine p. n. e. dolazi Nabopolasar. Nakon učvršćivanja vlasti u Vaviloniji, Nabopolasar kreće u pohode na asirske teritorije. U savezu sa međanskim vladarom Kijaksarom, Nabopolasar u narednim godinama osvaja sve važnije asirske gradove uključujući i Ašur i Ninivu. Međutim, nakon pada Ninive, Novoasirsko kraljevstvo još uvek nije bilo poraženo. Asirac Ašur-Ubalit proglasio se za novog asirskog kralja i nastavio sa pružanjem otpora. Podršku mu je pružao i egipatski faraon Psametih I. Postavio se za kralja u Haranu. Kombinovane snage Međana i Vavilonaca porazile su ga oko 605. godine p. n. e. Asirsko carstvo prestalo je da postoji. Nasledilo ga je Novovavilonsko carstvo.
Asirski kraljevi uredi
| Srednjoasirski period | ||
| Ime kralja | Vladavina | Napomena |
|---|---|---|
| Eriba-Adad I | 1380–1353 | "sin Ašur-bel-nišešua" |
| Ašurubalit I | 1353–1318 | "sin Eriba-adada" |
| Enlil-nirari | 1317–1308 | "sin Ašur-ubalita" |
| Arik-den-ili | 1307–1296 | "Sin Enlil-nirarija" |
| Adad-nirari I | 1295–1264 | "sin Arik-den-ilija" |
| Šalmanasar I | 1263–1234 | "sin Adad-nirarija" |
| Tukulti-Ninurta I | 1233–1197 | "sin Šalmanesera" |
| Ašur-nadin-apli | 1196–1194 | |
| Ašur-nirari III | 1193–1188 | "sin Ašur-nadin-aplija" |
| Enlil-kuduri-usur | 1187–1183 | "sin Tukulti-Ninurte" |
| Ninurta-apal-Ekur | 1182–1180 | "sin Ili-pade" |
| Počevši od Ašur-Dana I, datumi srednje i donje hronologije se poklapaju | ||
| Ašur-Dan I | 1179–1133 | "sin Ašur-nadin-aplua" |
| Ninurta-tukulti-ašur | 1133 | "sin Ašur-Dana" |
| Mutakil-Nusku | 1133 | |
| Ašur-reš-iši I | 1133–1115 | "sin Mutakil-Nuskua" |
| Tiglat-Pilesar I | 1115–1076 | "sin Ašur-reš-išija" |
| Ašarid-apal-Ekur | 1076–1074 | "sin Tiglat-pilesera" |
| Ašur-bel-kala | 1074–1056 | "sin Tiglat-pilesera" |
| Eriba-Adad II | 1056–1054 | "sin Ašur-bel-kala" |
| Šamši-Adad IV | 1054–1050 | "sin Tiglat-Pilesera" |
| Ašur-nasir-pal I | 1050–1031 | "sin Šamši-Adada" |
| Šalmanasar II | 1031–1019 | "sin Ašur-nasir-pala" |
| Ašur-nirari IV | 1019–1013 | "sin Šalmanesera" |
| Ašur-rabi II | 1013–972 | "sin Ašur-nasir-pala" |
| Ašur-reš-iši II | 972–967 | "sin Ašur-rabija" |
| Tiglat-Pilesar II | 967–935 | "sin Ašur-reš-išija" |
| Ašur-Dan II | 935–912 | "sin Tiglat-Pilesera" |
Vidi još uredi
Literatura uredi
- Istorija starog istoka - Ameli Kurt, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2012. godina