Ajzenkova teorija ličnosti
Ajzenkova teorija ličnosti je trodimenzionalna teorija ličnosti koju je stvorio britanski psiholog nemačkog porekla, Hans Ajzenk. Ajzenkova teorija se fokusirala na temperament — urođene, genetski zasnovane razlike ličnosti. On je verovao da je ličnost u velikoj meri vođena biologijom i smatrao je da ljudi imaju dve specifične dimenzije ličnosti: ekstraverzija naspram introverzije i neuroticizam naspram stabilnosti. Nakon saradnje sa svojom suprugom i koleginicom teoretičarkom ličnosti, Sibil Ajzenk, dodao je treću dimenziju ovom modelu: psihoticizam naspram socijabilnosti.[1][2]
Dimenzije teorije
urediEkstraverzija (E)
urediPrva dimenzija koju je Ajzenk uveo u svoju teoriju je bila dimenzija ekstraverzija naspram introverzije.[3] Ekstravert se obično opisuje kao otvorena, ekspresivna osoba, ali Ajzenkova definicija je dosta složenija. Ekstraverzija je kombinacija društvenosti, impulsivnosti, neostvarljivosti, opšte aktivnosti i otvorene seksualnosti. Složena priroda svakog faktora višeg reda može dovesti do nekih razlika u teoriji ličnosti. Prema Ajzenku, impulsivnost povezana sa ekstraverzijom je najverovatnije nasledna (temperamentna osobina), dok je veća verovatna da će na aspekt društvenosti ekstraverzije uticati na okolinu. Stoga, možda, nije iznenađujuće što Ajzenk nalazi podršku za nasledne uticaje na ličnost, dok drugi, poput Ketela, nalaze podršku za uticaj okoline. U zavisnosti od toga kako neko dizajnira svoja pitanja i eksperimente, osobine komponente unutar faktora višeg reda mogu podržavati različite perspektive. Prema njegovoj teoriji, ljudi koji imaju visoku osobinu ekstroverzije su društveni i otvoreni i lako se povezuju sa drugima, dok ljudi sa visokom crtom introverzije imaju veću budućnost i sami sebi treba da se nadamo da će se svoje interakcije sa drugim.[3]
Neuroticizam (N)
urediNeuroticizam ili emocionalnost karakterišu visoki nivoi negativnih afekta kao što su depresija i anksioznost. Neuroticizam, prema Ajzenkovoj teoriji, zasniva se na pragovima aktivacije u simpatičkom nervnom sistemu ili visceralnom mozgu. Ovo je deo mozga koji je odgovoran za odgovor „bori se ili beži“ u slučaju opasnosti. Aktivacija se može meriti pulsom, krvnim pritiskom, hladnim rukama, znojenjem i napetošću mišića (naročito na čelu). Neurotični ljudi – koji imaju nizak prag aktivacije i koji nisu u stanju da inhibiraju ili kontrolišu svoje emocionalne reakcije, doživljavaju negativan afekt (bori se ili beži) suočeni sa veoma malim stresorima – lako su nervozni ili uznemireni. Emocionalno stabilni ljudi – koji imaju visoke pragove aktivacije i dobru emocionalnu kontrolu, doživljavaju negativan uticaj samo u slučaju veoma velikih stresora – mirni su i pribrani pod pritiskom.
Psihoticizam (P)
urediPsihoticizam je povezan ne samo sa mogućnošću psihotične epizode (ili raskida sa stvarnošću), već i sa agresijom. Psihotično ponašanje je ukorenjeno u karakteristikama tvrdoglavosti, neprilagođenosti, bezobzirnosti, nepromišljenosti, neprijateljstva, besa i impulsivnosti. Fiziološka osnova koju je Ajzenk predložio za psihoticizam je testosteron, sa višim nivoima psihoticizma koji su povezani sa višim nivoima testosterona.
Socijalno poželjni odgovori (L)
urediIako su prve 3 skale bile predviđene na biološki zasnovanoj teoriji ličnosti, četvrta skala nije teorijski precizirana u istoj meri, ali se smatralo da je konceptualno jaka u meri u kojoj bi demonstrirala isti stepen sličnosti merenja među kulturama.
Ajzenkov upitnik ličnosti
urediAjzenkov upitnik ličnosti (engl. Eysenck Personality Questionnaire) meri tri glavne dimenzije ličnosti koje čine većinu varijansi ličnosti. Ova mera se pokazala korisnom za brojne primene u ljudskim resursima, karijernom savetovanju, kliničkim okruženjima i istraživanju. Skale koje meri revidirani upitnik su ekstraverzija-introverzija, neuroticizam i psihoticizam sa dodatkom skale socijalno poželjnih odgovora. Duga forma razvijena je 1993. a kratka 2001.[4] Originalni upitnik imao je 90 ajtema (E: 21, N: 23 i P:25, uz L:21). Revidirana kraća verzija sadrži 48 ajtema, po 12 za svaku dimenziju.[5]
Kriminalno ponašanje
urediAjzenk je postavio hipotezu da postoji povezanost između dimenzija njegove teorije ličnosti i delinkventnog ponašanja. Smatrao je da visoka Ekstraverzija umanjuje mogućnost uslovljavanja, što otežava formiranje savesti. Savest ima ulogu inhibiranja antisocijalnih i amoralnih ponašanja.[6]
Što se tiče dimenzije Neuroticizma, smatrao je da je visok skor na ovoj dimenziji odgovoran za agresivnost, nesposobnost empatije i neke propsihopatske sklonosti koje su opisane unutar dimenzije Psihoticizma. Visok Neuroticizam stvara ljude upornijima i kriminal za njih postaje navika koja se potkrepljuje. Kada se visok Neuroticizam javi sa visokom Ekstraverzijom, dolazi do nesposobnosti uslovljavanja, što povećava verovatnoću za delinkventno ponašanje.[7] Visok Psihoticizam i Neuroticizam najbolji su kandidati za konstituente ličnosti kriminalca.[6]
Istraživanja su pokazala da je dimenzija Psihoticizma stabilan i dosledan prediktor antisocijalnog ponašanja, za razliku od Ekstraverzije i Neuroticizma, koji su nedosledni.[6] Visok Psihoticizam je možda povezan sa kriminalnim ponašanjem zbog toga što su ljudi tvrdoglavi i imaju smanjenu senzitivnost za krivicu.[7] Psihoticizam se takođe pokazao kao vrlo dobar prediktor za kriminogeno ponašanje kod mlađih prestupnika, a istraživači objašnjavaju ovaj nalaz time da impulsivnost opada sa protokom vremena.[6] Ajzenk postulira da su visoki skorovi na sve tri dimenzije verovatan uzrok delinkventnog ponašanja.[7]
Vidi više
urediReference
uredi- ^ Department, The American Women's College Psychology; McGrath, Michelle. „Chapter 18, Part 2: Eysenck’s Dimensions of Personality” (na jeziku: engleski).
- ^ „Trait Perspectives on Personality”. www.coursehero.com. Pristupljeno 2023-11-04.
- ^ a b „Eysenck’s Three-dimension Personality Theory - PHILO-notes” (na jeziku: engleski). 2023-04-25. Pristupljeno 2023-11-04.
- ^ Eysenck, H. J.; Eysenck, S. B. G. (2011-11-07). Eysenck Personality Questionnaire-Revised (Izveštaj) (na jeziku: engleski). American Psychological Association. doi:10.1037/t05461-000.
- ^ Tiwari, Trayambak; Singh, Anju L.; Singh, Indramani L. (2009). „The short-form revised Eysenck personality questionnaire: A Hindi edition (EPQRS-H)”. Industrial Psychiatry Journal. 18 (1): 27—31. ISSN 0972-6748. PMC 3016694
. PMID 21234158. doi:10.4103/0972-6748.57854.
- ^ a b v g Međedović, Janko (2009). „Bazična struktura ličnosti i kriminalitet”. Primenjena psihologija. 2 (4): 339. ISSN 2334-7287.
- ^ a b v Levine, Stephen Z.; Jackson, Chris J. (2004). „Eysenck's theory of crime revisited: Factors or primary scales?”. Legal and Criminological Psychology (na jeziku: engleski). 9 (1): 135—152. doi:10.1348/135532504322776906.
