Ajše-sultanija (ćerka Ibrahima)
Ajše sultanija je bila ćerka sultana Ibrahima i sultanije Turhan .
| Ajše-sultanija | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1643 |
| Mesto rođenja | Istanbul, Osmansko carstvo |
| Datum smrti | oko 1684 (starost 40–41) |
| Mesto smrti | Istanbul, Osmansko carstvo |
| Grob | mauzolej Ibrahima I |
| Porodica | |
| Supružnik |
|
| Roditelji | sultan Ibrahim sultanija Turhan |
| Dinastija | Osmanska dinastija |
| sultanija Osmanskog carstva | |
Život
urediAjše je bila ćerka sultana Ibrahima i Turhan-sultanije. U mnogim izvorima njeno postojanje se često dovodi u pitanje i često je mešaju sa njenom tetkom, pa joj se pripisuje da je bila udata za poslednje muževe sultanije Ajše, Ibšir Mustafa-pašu[1] ili Sulejman-pašu.
Udala se prvi put 1653. godine sa deset godina za Haseki Mehmed-pašu, guvernera Bagdada i Alepa.[2] Pre toga, 1645. godine, Mehmed-paša je bio oženjen oženio Gevherhan-sultanijom, ćerkom Murata IV. Mehmed-paša je pogubljen po naređenju njenog brata juna 1661. godine, a Ajše je ostala udovica.
Njen brat sultan Mehmed udao ju je vrlo brzo za Defterdar Ibrahim-pašu, novog namesnika Kaira. Brak je trajao do njegove smrti 1664. godine. Kasnije se 1666. gdoine udala za Husein-bega, sina njene tetke Fatme-sultanije. Husein-beg je nakon venčanja postao novi namesnik Budima, gde je par i živeo godinu dana.[3] Nakon toga je bio namesnik Kaira do 1675. godine.
Smrt
urediSultanija Ajše je još bila živa 1675. godine.[4] U maju 2023. godine, Otomanski Državni arhiv predsednika Republike Turske objavio je knjigu miraza Ajše-sultanije, datirano od 15. juna 1682. godine.[5] U svesci se prvo nalazi spisak predmeta i nakita napravljenih za miraz Ajše-sultanije. To je dokaz da je najverovatnije bila živa i 1682. godine.
Kako je Husejin-beg umro u februaru 1680. godine, Ajše-sultanija se najverovatnije i preudala 1682. Kako je istoričar Mehmed Sureja potvrdio da je sultanija Ajše umrla u Istanbulu za vreme vladavine svog brata Mehmeda IV,[6] umrla je pre 1686.
Reference
uredi- ^ Haskan, Mehmet Nermi (2001). Yüzyıllar boyunca Üsküdar. Üsküdar Belediyesi, p. 1403.
- ^ Joseph Freiherr von Hammer-Purgstall (1830). Geschichte des Osmanischen Reiches, grossentheils aus bisher unbenützten Handschriften und Archiven. Hartleben, p. 367.
- ^ Gyurian & Deutsch (1867). Magyarorszag es a nagy vilag: Politikai, ismeretterjesztö es szepirodalmi kepes hetilap. Austrian National Library, p. 381.
- ^ Mandel, Gabriele (1992). Storia dell'harem. Rusconi, p. 217.
- ^ Knjiga o mirazu Ajše sultanije
- ^ Süreyya, 1 Cild 1996.
