Bager vedričar

Bager vedričar spada u grupu bagera sa više radnih elemenata koji su konstruktivno preodređeni za otkopavanje stenske mase pomoću većeg broja vedrica koje su ravnomerno raspoređene na beskonačnom lancu. Primenjuje se za skidanje humusa, otkop šljunka, peska, ilovače i gline. Posebno je pogodan za radove na iskopu kanala. Osnovna prednost bagera vedričara je u tome što može da otkopava veliku visinu radilišta, veliku dubinu, zatim dobro planiranje etažnih ravni, dobar selektivan rad i velika stabilnost.

Konstrukcija bagera vedričara

Bager vedričar se sastoji od donjeg dela bagera, koji je oslonjen na transportni uređaj na šinama ili gusenicama i gornjeg dela sa čeličnom konstrukcijom koji obuhvata: konzolu-nosač, vođice, lančanik sa vedricama i planirni deo. Donji deo obuhvata i slobodni oslonac, te čvrsto vezane oslonce koji su po pravilu smešteni na strani dubinskog reza. Gornji deo bagera se oslanja obično na donji deo u tri tačke. Kod obrtnih bagera donji deo se odvaja od donjeg posredstvom obrtnog postolja koje se može okretati sa gornjim delom bagera i vođicom lančanika sa vedricama 270 do 360 stepeni.

Gornji deo bagera vedričara obuhvata osim konstrukcije sa mašinskom kućicom i nosačem vođice lančanika sa vedricama i vođice lančanika bez ili sa vedricama, uređaj za utovar, odgovarajući protivteg kao i vitlove za dizanje i spuštanje konzole, odnosno nosača lančanika sa vedricama. Donji deo bagera vedričara konstruisan je u vidu portala da bi se ispod omogućio prolaz jednog ili više koloseka, odnosno transportera.

Kod bagera vedričara sa transportnim uređajem na gusenicama između gornjeg i donjeg dela bagera nalazi se i obrtna konstrukcija sa utovarnim transporterom koji se može, kao i gornji deo bagera, nezavisno obrtati oko osovine za 360 stepeni, što omogućuje utovar u odgovarajuće transportno sredstvo bez obzira da li bager vrši otkopavanje dubinski ili visinski, te da li radi u bloku ili frontu.^[1]

Vedrica

Razvoj vedričara

1827. – pojavljuje se mašina sa vedricama na beskonačnom lancu
1863-1868. – koriste se za prokopavanje Sueckog kanala
1890. – prvi put se primenjuje za otkopavanje lignita (Nemačka) - mogućnost dubinskog kopanja 5,8 metara, zapremina vedrice 230 litara, kapacitet 150-230 m³ po času, instalisana snaga 53 kW, masa 53 tone,
1898. - koristi se elektropogon
1927. - primenjuje se gusenični transportni uređaj.

Klasifikacija

Prema konstrukciji i tehnologiji rada

Dubinski bager vedričar ili bager vedričar za isključivo dubinski rad je takozvani kruti bager.
Visinski bager vedričar je konstruisan isključivo za visinski rad i po konstrukciji se ne razlikuje od bagera za dubinski rad, osim u različitoj konstrukciji nosača lančanika sa vedricama.
Obrtni - ovaj tip bagera vedričara se najčešće upotrebljava na površinskim kopovima lignita sa transportnim trakama ili železnicom.
Kombinovani bager vedričar predstavlja kombinaciju dubinskog i obrtnog bagera koji radu u visinskom radu.

Prema konstrukciji nosača lančanika sa vedricama

Sa krutim nosačem
Sa lomljenim nosačem

Prema postojanju planirnog uređaja

Sa planirnim uređajem
Bez planirnog uređaja

Prema konstrukciji transportnog uređaja

Na gusenicama
Na šinskom transportu
Na koračajućem transportnom uređaju

Prema konstrukciji utovarnog uređaja

Radni proces

Kopanje pomoću ovih bagera vrši se pomeranjem (kretanjem) vedrica, raspoređenih na donjoj strani rama, uz pomoć beskonačnog lanca. Napunjene vedrice se podižu ili spuštaju - što zavisi od toga da li vršimo otkopavanje visinski ili dubinski. Zatim se otkopani materijal prebacuje do utovarnog bunkera smeštenog na bageru odakle se istresa u odgovarajuće transportno sredstvo. Pražnjenje se vrši okretanjem vedrica oko pogonskog točka, moguće je bočno pražnjenje vedrica.

Primena

Bageri vedričari su mašine kontinualnog dejstva. Mogu da rade kao visinski i dubinski bageri. Koriste se za rad na suvom ili u vodi. Primenjuju se za skidanje humusa, otkop šljunka, peska, ilovače i gline. Posebno je pogodan za radove na iskopu kanala. Iako imaju velike učinke, bageri vedričari se dosta retko primenjuju jer zahtevaju dugotrajnu montažu. Osetljivi su na nehomogen teren i zahtevaju uređenu radnu stazu za kretanje. Dosta su specifični, tako da je po završetku jednog posla moguća primena na novom, samo ako je posao iste vrste. ^[1]

Reference

^ ^a ^b „D. Ignjatović, Mašine za površinsku eksploataciju, 2009, Rudarsko-geološki fakultet, Beograd” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 24. 04. 2014. g. Pristupljeno 23. 04. 2014.

Literatura

С. Трајковић, С. Лутовац, Р. Токалић, Л. Стојановић, 2010, „Основи рударства“, Београд, стр.122
Д. Игњатовић, „Машине за површинску експлоатацију“, Београд, стр. 86

[rudmasine-1] „D. Ignjatović, Mašine za površinsku eksploataciju, 2009, Rudarsko-geološki fakultet, Beograd” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 24. 04. 2014. g. Pristupljeno 23. 04. 2014.

[1]