Википедија

Baltički neopaganizam

Baltički neopaganizam je kategorija autohtonih religioznih pokreta koji su se revitalizovali unutar baltičkog naroda (prvenstveno Litvanaca i Letonaca).[1][2][3] Ovi pokreti vuku svoje poreklo još od 19. veka i bili su potisnuti pod Sovjetskim Savezom ; nakon njegovog pada bili su svedoci procvata uporedo sa buđenjem nacionalnog i kulturnog identiteta baltičkih naroda, kako u njihovim domovinama tako i među baltičkim zajednicama iseljenika, sa bliskim vezama sa pokretima za očuvanje prirode.[4] Jedan od prvih ideologa preporoda bio je pruski litvanski pesnik i filozof Vidunas.[2]

Tokom posete pape Franje baltičkim državama 2018. godine, pokreti Dievturi i Romuva poslali su zajedničko pismo papi Franji pozivajući ga da podstakne suhrišćane da poštuju sopstveni verski izbor i prestanu da ometaju naše napore da postignemo nacionalno priznanje drevne baltičke vere.[5] Pokreti su rekli da im se ne sviđa upotreba izraza pagan jer je prepun vekova predrasuda i progona.[6]

Pokreti uredi

Dievturība uredi

 
Pogled iz vazduha na svetilište Lokstene u Dievturiju

Pokret je pokrenuo Ernests Brastinš 1925. godine objavljivanjem knjige pod naslovom Revival of Latvian Dievturība.[7] Nakon pripajanja Letonije Sovjetskom Savezu, Dievturi su bili potisnuti, ali je pokret nastavio da deluje među prognanima. Od 1990-ih, Dievturi je ponovo uveden u Letoniju i ponovo je počeo da raste; 2011. bilo je oko 663 zvanična člana.[8] Lokstensko svetilište Dievturi je svečano otvoreno 2017.[9]

Romuva uredi

 
Romuvanska povorka.

Romuva je moderno oživljavanje tradicionalne etničke religije baltičkih naroda, oživljavanje verskih običaja Litvanaca pre njihove hristijanizacije. Romuva tvrdi da nastavlja da živi baltičke paganske tradicije koje su preživele u folkloru i običajima.[10][11][12]

Romuva prvenstveno postoji u Litvaniji, ali postoje i kongregacije pristalica u Australiji, Kanadi, Sjedinjenim Državama,[13] i Engleskoj.[14] I u Norveškoj ima pristalica Romuvija.[15] Mnogi sledbenici praktikovanje vere Romuva vide kao oblik kulturnog ponosa, zajedno sa slavljenjem tradicionalnih oblika umetnosti, prepričavanjem baltičkog folklora, praktikovanjem tradicionalnih praznika, sviranjem tradicionalne baltičke muzike, pevanjem tradicionalnih daina ili himni i pesama, kao i ekološkim aktivizmom i upravljajući svetim mestima.[16]

Ostalo uredi

Grupa za rekonstrukciju Vilkatlakai, prvobitno nazvana Baltuva, formirana je u Litvaniji 1995. godine i odlikuje se muškom vizijom baltičkog paganizma.[17] Pokret Kurono nastao je 2003. godine kao odvajanje od Romuve, izražavajući nezadovoljstvo akcentom rukovodstva Romuve na etnografskim studijama na račun teologije. Takođe su bili kritični prema Romuvinoj otvorenosti prema medijima i drugim autsajderima na verskim događajima.[17]

Reference uredi

  1. ^ Muktupāvels 2005, str. 762.
  2. ^ a b Wiench 1995
  3. ^ Monika Hanley (October 28, 2010). Baltic diaspora and the rise of Neo-Paganism. The Baltic Times. Retrieved 26 May 2019.
  4. ^ Naylor, Aliide (31. 5. 2019). „Soviet power gone, Baltic countries' historic pagan past re-emerges”. Religion News Service. Pristupljeno 8. 6. 2019. 
  5. ^ „Baltic pagans ask pope for help over religious status battle”. France 24. 21. 8. 2018. Pristupljeno 29. 8. 2018. 
  6. ^ Svete, Aliide Naylor. „The rituals of Paganism are making a comeback deep in the Baltic states”. 
  7. ^ Latvian Encyclopedia of Religions: Neopagānisms / dievturi.
  8. ^ „Tieslietu ministrijā iesniegtie reliģisko organizāciju pārskati par darbību 2011. gadā” (na jeziku: letonski). Arhivirano iz originala 2012-11-26. g. Pristupljeno 2012-07-25. 
  9. ^ Stasulāne, Anita (14. 3. 2019). „A Reconstructed Indigenous Religious Tradition in Latvia”. Religions. 10 (195): 195. doi:10.3390/rel10030195  . 
  10. ^ Dundzila 2007, str. 279, 296–298
  11. ^ Dundzila and Strmiska (2005), p. 247.
  12. ^ Ignatow 2007, str. 104
  13. ^ Dundzila and Strmiska (2005), p. 278.
  14. ^ „Saulėgrįža Londono Romuvoje”. Arhivirano iz originala 2016-05-01. g. Pristupljeno 2013-08-04. 
  15. ^ „Baltų Krivule Kurtuvėnuose 2011.06. 5.”. Arhivirano iz originala 2016-04-02. g. Pristupljeno 2013-08-04. 
  16. ^ Dundzila and Strmiska (2005), p. 244.
  17. ^ a b Pranskevičiūtė and Aleknaitė (2014), p. 172.

Literatura uredi

  • Gatis Ozoliņš: Die aktuelle kettische Dievturi-Bewegung; in: René Gründer et al.: Der andere Glaube; Ergon Verlag. Gründer, René; Schetsche, Michael; Schmied-Knittel, Ina (2009). Der andere Glaube: Europäische Alternativreligionen zwischen heidnischer Spiritualität und christlicher Leitkultur. Ergon. ISBN 978-3-89913-688-3. 
  • Dundzila & Strmiska, Romuva: Lithuanian Paganism in Lithuania and America in Strmiska (ed)., Modern Paganism in World Cultures: Comparative Perspectives; ABC-CLIO, 2005.
  • Dundzila, V. R., Baltic Lithuanian Religion and Romuva in TYR vol. 3; Ultra Press, 2007.
  • Ignatow, G., Cultural Heritage and the Environment in Lithuania in Transnational Identity Politics and the Environment; Lexington Books, 2007.
  • Melton, J. Gordon; Baumann, Martin, ur. (2010). „Paganism in Latvia”. Religions of the world: a comprehensive encyclopedia of beliefs and practices. 4 (2nd izd.). Santa Barbara; Denver; Oxford: ABC-CLIO. ISBN 978-1-59884-203-6. 
  • Misane, Agita. 2000. The Traditional Latvian Religion of Dievturiba in the Discourse of Nationalism. Religious Minorities in Latvia 4, no. 29: 33–52.
  • Muktupāvels, Valdis (2005). „Baltic Religion: New Religious Movements”. Ur.: Lindsay Jones. Encyclopedia of Religion: 15 Volume Set. 2 (2nd izd.). Detroit, Mi: MacMillan Reference USA. str. 762—767. ISBN 0-02-865735-7. 
  • Naylor, A., The Shadow in the East; I.B. Tauris, 2020.
  • Pranskevičiūtė, Rasa; Aleknaitė, Eglė (2014). „Šiuolaikinė pagonybė Lietuvoje: matomos ir nematomos grupės” [Modern paganism in Lithuania: visible and invisible groups]. Ur.: Ališauskienė, Milda. Religijų įvairovė Lietuvoje: portretai, kasdienybė ir šventės [Religious diversity in Lithuania: portraits, everyday life and festivals] (PDF) (na jeziku: litvanski). Kaunas and Vilnius: Vytauto Didžiojo universitetas, Versus aureus. str. 170—173. ISBN 978-609-467-085-5. 
  • Wiench, Piotr. Neopaganism in CentralEastern Europe, Spoleczenstwo otwarte 4, 1995.; 5th World Congress of Central and Eastern European Studies in Warsaw, 1995.
  • Schnirelmann, Victor: “Christians! Go home”: A Revival of Neo-Paganism between the Baltic Sea and Transcaucasia. Journal of Contemporary Religion, Vol. 17, No. 2, 2002.
  • Strmiska, F. Michael. Modern Paganism in World Cultures. ABC-CLIO. Strmiska, Michael (2005). Modern Paganism in World Cultures: Comparative Perspectives. Bloomsbury Academic. ISBN 978-1-85109-608-4. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Балтички_неопаганизам&oldid=26818037”