Бајка о рибару и рибици
Bajka o ribaru i ribici (rus. Сказка о рыбаке и рыбке) je bajka u stihu koju je 1833. godine napisao Aleksandar Puškin, a objavljena je dve godine kasnije.
| Bajka o ribaru i ribici | |
|---|---|
 Skazka o rыbake i rыbke (Bajka o ribaru i ribici), Ivan Bilibin (1933) | |
| Bajka | |
| Ime | Bajka o ribaru i ribici |
| Izvorni naziv | Сказка о рыбаке и рыбке |
| Podaci | |
| Država | Rusija |
| Autor | Aleksandar Sergejevič Puškin |
| Datum objavljivanja | 1833 |
U njenom rukopisnom izdanju, na margini, stoji napomena „18. srpska pesma” što je, po mišljenju mnogih puškinologa, označavalo njegovu nameru da je smesti u ciklus Pesme zapadnih Slovena.
Jovan Jovanović Zmaj ju je prvi preveo na srpski jezik i objavio u časopisu Neven 1890. godine[1].
Sadržaj
urediTrideset i tri godine starac i starica su živeli u skromnoj kolibi na obali mora u siromaštvu i od svog rada - starica je prela konac za ribolovačke mreže, dok je starac lovio ribu. Jednoga dana, stari ribar je, na njegovo zaprepašćenje, ulovio zlatnu ribicu koja mu je, u zamenu da je pusti na slobodu, ponudila ispunjenje svih želja:
Pusti mene u plavetno more,
Pa zaželi što ti duši drago,
Svaku ću ti želju ispuniti.[2]
Međutim, starac je bio skroman i plemenit i nije očekivao da mu na učinjeno dobročinstvo bude uzvraćeno dobročinstvom pa je, bez ijedne želje, pustio zlatnu ribicu na slobodu:
Eh, ribice, zlatna ljepotice,
Ja od tebe baš ništa ne tražim,
Nego idi moru plavetnome,
Plavetnome moru, prostranome![2]
Kada se vratio kući, ispričao je starici šta je doživeo, na šta se ona suprotstavila njegovom oslobađanju ribice, a zatim je zahtevala od njega da potraži ribicu i da od nje traži otkup. Tako je i bilo. Stari ribar je sutradan pronašao zlatnu ribicu i izneo joj prvu staričinu želju - novo korito. Kada je tako lako došla do novog korita, starica je poželela više - novu kuću, pa zatim titulu vlastelinke, pa carice i na kraju vladarke mora, pod uslovom da joj zlatna ribica bude sluškinja. Zlatna ribica je ribarevoj ženi ispunila prve četiri želje, ali petu nije želela da ispuni jer je ona za nju bila ponižavajuća. Kada je čula poslednju želju, nestala je u moru, a starac i starica su nastavili da žive u siromašnoj kolibi.[3]
Analiza
urediBajka o ribaru i ribici govori o čovekovoj transformaciji nastaloj sticanjem bogatstva i moći. Transformacija ide u smeru deformacije koja se ogleda u otuđenju, sebičnosti, pohlepnosti, nečoveštvu, nezaježljivosti.[4] Naime, kako se bajka odvija, zadovoljna i mirna starica postaje sve svirepija, jer joj dobijeno bogatstvo ne pruža očekivanu radost, pa se potreba za novim i većim javlja kao kompenzacija za ispunjenjem praznine. Metamorfoza ponašanja starice u psihološkom i etičkom smislu prepoznaje se i u njenom odnosu prema starom ribaru. Ona se, kao vlastelinka i carica, surovo ponaša prema svom mužu, gledajući u njemu samo nekoga ko može da posluži da joj se ispune neskromne želje.[3]
S druge strane, starac je u bajci predstavljen kao pozitivan junak, koji je navikao da živi skromnim životom i koji oseća veliku neprijatnost što je primoran da traži nešto što sam, da nije pohlepne žene, nikada ne bi ni pomislio da zatraži. On na početku trpi grdnje, kasnije biva isteran iz kuće, a onog trenutka kada je starica dobila titulu carice, straža mu umalo ne odseca glavu.
Kraj bajke je pravedan jer je kažnjeno zlo ponašanje i neskromnost. Carski dvori, udoban život i sva ona lepota u kojoj je uživala nezastita starica su nestali zbog njene poslednje želje koja je za zlatnu ribicu bila ponižavajuća. Umesto njenog ispunjenja, bajka svoje junake vraća na početak:
Dugo starac odgovora čeka,
dugo čeka, al' ga ne dočeka,
pa se vrati doma, svojoj babi.
I šta vidi?! - Pred njim izba stara,
a na pragu starica mu sedi
i pred njome razbito korito.[2]
Bajka o ribaru i ribici ima prstenastu kompoziciju jer se bajka završava situacijom kojom je i započeta: starica sedi nad raspuklim koritom i na početku i na kraju bajke.
Reference
uredi- ^ Milutinović, Ljubomir (2016). Književnost za djecu. Filozofski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci. str. 261. ISBN 978-99955-59-74-8.
- ^ a b v Puškin, Aleksandar (1989). Bajka o ribaru i ribici. Sarajevo: Veselin Masleša.
- ^ a b Obradović, Slavoljub (2005). Književnost za decu 2. Aleksinac: Viša škola za obrazovanje vaspitača. str. 188.
- ^ Marjanović, Đuričković, Voja, Milutin (2007). Književnost za decu i mlade u književnoj kritici 2. Aleksinac: Visoka škola strukovnih studija za vaspitače. str. 259.
Spoljašnje veze
uredi
- „Srpski jezik, drugi razred, 169. čas: Aleksandar Sergejevič Puškin - Bajka o ribaru i ribici - čitanje u nastavcima (obrada)”. Moja škola. RTS planeta. Pristupljeno 26. 6. 2023.
- „Srpski jezik, drugi razred, 170. čas: Aleksandar Sergejevič Puškin - Bajka o ribaru i ribici - čitanje u nastavcima (obrada)”. Moja škola. RTS planeta. Pristupljeno 26. 6. 2023.
- „Srpski jezik, drugi razred, 171. čas: Aleksandar Sergejevič Puškin - Bajka o ribaru i ribici - dramatizacija teksta (utvrđivanje)”. Moja škola. RTS planeta. Pristupljeno 26. 6. 2023.
- „Bajka o Ribaru i ribici - analiza lektire”. prepricano.rs. Pristupljeno 26. 6. 2023.