Бели дуд

Beli dud (Morus alba) je vrsta duda, poreklom iz srednje i istočne Azije. U Evropu je prenet u srednjem veku. Kod nas je odomaćena vrsta i često se javlja spontano, naročito pored reka.

Beli dud
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Divizija:	Magnoliophyta
Klasa:	Magnoliopsida
Red:	Rosales
Porodica:	Moraceae
Pleme:	Moreae
Rod:	Morus
Vrsta:	M. alba
Binomno ime
Morus alba L.

Svilena buba (Bombyx mori) na listu belog duda

Beli dud (Morus alba) ispred Zgrade Tehničkog fakulteta u Beogradu.

Morus alba var. alba sa belim dudinjama

Opis

Beli dud je visine do 20 metara. Krošnja mu je okrugla, a kora u mladosti žućkasta i glatka, kasnije sivosmeđa i duboko ispucala. Mladi su izbojci goli ili slabo dlakavi, žutosivi, sadrže mlečni sok, kao i lisne peteljke. Pupoljci su široko jajoliki, oko 6 mm veliki, smeđosivi, sa 6 ljusaka. Listovi su naizmenični, široko jajoliki, 6-14 cm dugi, 4-10 cm široki, jednostavni ili ređe sa 2-3 nepotpuno izražena režnja, srcolike osnove. Lisna površina sa gornje strane svetlozelena, a sa donje strane zelenosiva, sa kratkim belim dlačicama duž nerava. Peteljka duža od 2 cm. Muški cvetovi u valjkastim resama i sastavljeni od četvoročlanog perigona i četiri prašnika. Ženski cvet nakon oplodnje daje složen jestiv plod dudinju (murva), koji dozreva krajem juna. Boja ploda varira od bele do ljubičaste.

• 
  Beli dud kroz 4 sezone.
• 
  Varijabilni oblik lista belog duda.
• 
  Plodovi belog duda - dudinje.
• 
  Larva svilene bube na listu belog duda.

Upotreba

Beli dud se uzgaja od davnina u srednjoj i južnoj Evropi radi jestivih plodova (dudinja) i listova koji služe kao hrana gusenicama svilene bube. Dudinje se upotrebljavaju i za proizvodnju rakije (dudovača). Drvo je slično bagremovom, jako, otporno i lako se glača. Upotrebljava se u stolarstvu i drvnoj industriji.

Uslovi sredine

U mladosti raste brzo. Dobro podnosi orezivanje. U nižim predelima nije osetljiv na mraz i može izdržati niske temperature i do -20°C. Na većim visinama trpi od mraza. Dobro podnosi zasenu. Veoma je otporan na sušu. U odnosu na zemljište ima skromne zahteve, može da raste čak i na zaslanjenim. Korenov sistem je dobro razvijen te je pogodan za vezivanje pokretnih, erozivnih zemljišta. Na peščanim zemljištima može podneti zasipanje peskom do 2/3 svoje visine. Lako se razmnožava setvom (u proleće), reznicama, poluodrvljenim reznicama (tokom leta), korenovim reznicama i položenicama. Daje obilne izdanke iz panja.

Značaj u ozelenjavanju

Uzgaja se u drvoredima, živim ogradama, parkovima i baštama. Prednost pri sadnji imaju muške jedinke, zato što ne plodonose. Ženske i jednodome jedinke duda obilato plodonose, a njihovi brojni plodovi izuzetno mnogo prljaju prostor oko stabala, te se moraju svakodnevno uklanjati.

U kulturi su ponikle mnoge sorte (oko 400) i forme, različite po obliku i boji lista, obliku krošnje, boji plodova i dr.

Postoji više ukrasnih formi i varijeteta:

• M. a. ’Aurea’ - mladi izdanci i listovi zlatno-žuti.
• M. a. ’Macrophylla’ - forma veoma krupnih listova (do 22 cm).
• M. a. ’Nana’ - nisko drvo guste, okruglaste krošnje.
• M. a. ’Pendula’ - drvo visoko oko 4 m sa tankim, dugim, do zemlje povijenim granama. Izuzetno atraktivna forma, Jedna od najčešće korišćenih formi belog duda na zelenim površinama. Atraktivan je u svakom periodu godine. Primeren je kako parkovskim površinama tako i urbanom gradskom jezgru.
• M. a. ’Pyramidalis’ - drvo visoko preko 5 m sa uskopiramidalnom krunom i granama usmerenim ka vrhu.
• M. a. var. alba - dudinje bele.
• M. a. var. tatarica - manje drvo guste krošnje. Listovi su sitni, a plodove cvasti tamnocrvene.

• 
  Žalosni dud (Morus alba ’pendula’) na Kalemegdanu tokom zime
• 
  Žalosni dud (Morus alba ’pendula’) na Kalemegdanu tokom leta
• 
  Žalosni dud (Morus alba ’pendula’) na niškom keju
• 
  Žalosni dud (Morus alba ’pendula’) ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu
• 
  Pogled sa Kalemegdana na Novi Beograd kroz krošnju žalosnog duda tokom zime
• 
  List belog duda
• 
  Beli dud u parkovima Niša
• 
  Morus alba