Belot (igra)

Belot (popularniji naziv Bela) je kartaška igra vrlo popularna u nekim delovima Srbiji, Hrvatske, Bugarskoj i Bosni a igra se širom sveta, posebno u krugovima jermenske dijaspore.

Belot se može igrati u dvoje, troje ili četvoro, premda se najčešće igra u četvoro, dok se u dvoje ili troje igra u slučaju da nedostaju igrači.

Pravila

Pravila Belota su vrlo slična francuskoj kartaškoj igri Belote, i jevrejskoj igri Klobjoš (Clobuosh), ali s nekoliko bitnih razlika.

Svaka se partija Belota (bez obzira na broj igrača) sastoji od deljenja, određivanja aduta, zvanja, igranja i sabiranja bodova.

Deljenje i određivanje aduta

Ova se kartaška igra karta sa svežnjem od 32 karte (as, kralj, dama (baba), dečko, X, IX, VIII, VII), i to kartama popularno zvanim mađarice, mada se mogu igrati i običnim svežnjem. Delitelj nakon mešanja nudi svežanj igraču s leve strane na presecanje (igrač može preseći ili udarivši rukom po svežnju dati znak da ne želi seći). Karte se dele u obrnutom smeru od kazaljke na satu. Karte se smeju podići jedino kad igrač ima pravo zvati. Inače se kažnjava igrom (162 boda)

Bela u dvoje

Svaki igrač dobije po tri karte licem okrenute prema dole, potom sledeće tri karte (dakle sveukupno šest karata). Delitelj zatim okrene sledeću kartu licem prema gore. Tada deli još dodatne četiri karte svom saigraču i sebi (te se karte nazivaju talon i one se ne smeju mešati s prvih šest podeljenih karata, nego njih valja odvojiti posebno) i dve u sredinu, koje uzima igrač koji je zvao Aduta. Ostatak se karata stavlja popreko na onu kartu koja je ranije stavljena licem prema gore, ali tako da se vidi o kojoj se karti radi.

Prvih šest karata se podiže i pristupa se određivanju aduta. Prednost ima onaj igrač koji nije delio. Nakon što pogleda dobro svoje karte, igrač odlučuje hoće li zvati, odnosno odrediti da adut bude ona boja koja je na karti okrenutoj licem prema gore i na kojoj se nalazi ostatak nepodeljenih karata, ili će reći „dalje“.

U slučaju da kaže „dalje“, igrač koji je delio dobija istu mogućnost koju može prihvatiti ili odbiti. Ako oba igrača odbiju da adut bude ona boja koja je na karti licem prema gore, pravo određivanja aduta ponovo dobija igrač koji nije delio. On ponovo može izabrati adut, ali da nije ona boja koju je prvi puta odbio i koja se nalazi na okrenutoj karti, ili može po drugi puta reći dalje.

Ovaj put delitelj mora odrediti adut između tri preostale boje (bilo koju osim prvobitno odbijene). Kada je adut određen, oba igrača podižu preostale četiri karte (talon), tako da svaki igrač u rukama ima sveukupno deset karata. Tada igrač koji je zvao aduta, izbacuje dve karte i uzima dve karte sa sredine talona. Odbačene karte pripadaju igraču koji je zvao adut. On ih odlaže među svoje štihove.

Bela u troje

Svaki igrač dobije po tri karte okrenute licem prema dole, zatim još po tri karte (sveukupno šest), a onda još po četiri karte u talonu koje se posebno odvoje od prvih šest karata i dve u sredini koje su namenjene za igrača koji je zvao Aduta. Igrači podižu prvih šest podeljenih karata i prvi igrač s deliteljeve desne zove Aduta ili govori „dalje“.. Ako oba igrača kažu dalje i izbor aduta dođe do delitelja onda on više nema pravo reći dalje. Mora izabrati aduta.

Kada je adut određen, igrači podižu talon (četiri karte). Tada igrač koji je zvao tj. odredio adut bira iz svojih karata dve koje će odbaciti, a uzima dve, tako da sva trojica sada imaju jednak broj karata u rukama (10). Odbačene karte pripadaju igraču koji je zvao adut. On ih odlaže među svoje štihove.

Postoji i opcija igranja u troje kada se umesto 2 karte na kraju koje se daju prvome, jedna okrene i služi za određivanje aduta kao u dvoje. Onaj koji uzme aduta ne mora imati više u zbroju protiv druge dvojice nego više od svakoga ponaosob.

Bela u četvoro

Glavno obeležje bele u četvoro je da se igra u parovima. Dva suprotstavljena kartaška para imaju za cilj zajedničkom igrom sakupiti pola + 1 bodova od ukupne igre.

Svaki igrač dobije po tri karte okrenute licem prema dole, zatim još po tri karte (sveukupno šest), i naposletku dve karte u talonu koje valja posebno odvojiti od prvih šest.

Prvih šest karata se podiže i započinje određivanje aduta. Prvi je na redu igrač s deliteljeve desne strane (u Belotu se sve osim presecanja odvija u smeru suprotnom od kazaljke na satu). Igrač sme pogledati karte tek kad zove, kad ne zove spušta karte na stol.

Igrač odlučuje hoće li zvati (odrediti adut) ili će reći dalje. U slučaju da kaže dalje, diže talon i pravo na određivanje aduta dobija sledeći igrač s desne strane koji ima ista prava kao i prethodni. Postoje dva načina zvanja. Da deljitelj mora zvati (to se zove „mus“ - nem. müssen=morati) i da ne mora. Službeno pravilo je da ne mora. Pri takvom zvanju. Sva igra se poništava i sledeći igrač deli.

Kada neko pozove aduta, svi dižu talon i igra počinje.

Zvanje

Pod “zvanjem” se podrazumeva poseban niz karata koje igrač ima u rukama, a koji mu donosi dodatne bodove. Postoje četiri vrste zvanja:

1. Četiri iste karte:

• 4 dečka: 200 bodova
• 4 devetke: 150 bodova
• 4 asa, kralja, dame (babe) i desetke (kao i kod svih zvanja desetke su slabije od dama): 100 bodova

Jesu li četiri desetke jače od 4 kralja ili dame (babe) zavisi od dogovora, ali je uobičajeno da su četiri desetke slabije od četiri kralja ili dame.

Četiri osmice i četiri sedmice ne vrede ništa.

2. Niz karata u istoj boji (od 3 do 5 karata). Kada je u pitanju zvanje, onda je poredak karata sledeći: As, kralj, dama (baba), dečko, desetka, devetka, osmica i sedmica.

• 3 karte u nizu u istoj boji vrede: 20 bodova
• 4 karte: 50 bodova
• 5 karata: 100 bodova

• Šest ili sedam karata za redom u istoj boji vrednuje se jednako kao i niz od pet karata, dakle 100 bodova.

3. Osam karata za redom u istoj boji naziva se “belot” i igrač koji je dobio belot automatski pobeđuje, bez obzira na dotadašnji tok igre (kao da odjednom osvoji 501 bod u beli u dvoje, 701 bod u beli u troje ili 1001 bod u beli u četvoro). Moguća je takođe i verzija gde je samo osam karata za redom u adutu belot, a osam karata za redom u drugoj boji vredi 120 (5 karata As do desetke 100, tri karte devet, osam, sedam 20).

4. Kao i imenom igre, belom se još naziva i slučaj kada igrač u rukama ima kralja i damu (babu) u adutu. Bela vredi još dodatnih 20 bodova.

Kod licitacije zvanja obavezno se prvo mora reći najjače zvanje, ukoliko se utvrdi da je igrač imao jače zvanje, priznaje se prvo licitirano zvanje.

Zvanje se priznaje samo onom kartaškom paru koji ima najjače (najvrednije) zvanje (izuzetak je bela). Drugom kartaškom paru ne priznaje se ništa, pa čak i u slučaju da u rukama imaju nekoliko slabijih zvanja koja kada se zbroje vrede više od zvanja suprotnog para.

Četiri iste karte (izuzev osmica i sedmica) su jače od niza od pet karata. Između dva niza koja sadrže jednak broj karata, prednost ima onaj niz koji sadrži višu kartu, dakle niz osam, devet, deset, dečko, slabiji je od niza devet, deset, dečko, dama (baba)).

Ako se pak dogodi da dva igrača iz suprotnih kartaških parova imaju jednako vredno zvanje, prednost dobija onaj koji je imao pre pravo na određivanje aduta (onaj koji je bliže delitelju s desne strane). Dopušteno je vezano zvanje (jedna te ista karta sudeluje u dva zvanja), ali je uobičajeno da jedna karta bude samo u jednom zvanju. Moguća je i verzija gde u slučaju jednako vrednog zvanja prednost ima igrač koji ima to zvanje u adutu, a ako niko nema zvanje u adutu, vredi redosled prava na određivanje aduta.

Zvanje se pokazuje odmah na početku igre. Pitaju se ostali igrači imaju li zvanje, ako da, koliko i dokle da se utvrdi ko ima pravo na zvanje (izuzetak je zvanje bele).

Igrač koji u rukama ima kralja i damu (babu) u adutu, belu zove u trenutku kada prvi put baci jednu od te dve karte. Važno je napomenuti da je igrač obavezan jasno istaknuti ostalim igračima da ima zvanje bele, a to će učiniti tako što će reći “bela” prilikom prvog bacanja bilo kralja ili dame. Belu je obavezno najaviti, dok odbacivanje druge karte koja čini belu nije obavezno, iako se može popratiti rečima “od bele”.

Kod bele učetvoro, kada igrač ima pravo na zvanje, onda automatski ima pravo na zvanje i njegov partner.

Igranje

Igru započinje igrač prvi zdesna do delitelja. Sledi ga sledeći igrač do njega koji ne samo da mora poštovati boju koja je bačena, nego treba baciti i kartu koja je veća od prethodne bačene karte. Na primer, ako prvi igrač baci pikovu osmicu, a sledeći igrač u rukama drži pikovu sedmicu i pikovu desetku, on mora na osmicu baciti desetku, a ne sedmicu. To je takozvano pravilo ibera (prema nemačkom über - iznad). Uvek treba baciti jaču kartu (kartu kojom možete da odnesete ruku), naravno ako je imate. Ukoliko igrač nema karte da odgovori na boju, onda baca adut. Ako nema ni aduta, tek onda može baciti bilo koju kartu koju želi.

U slučaju da je prva karta adut, sledeći igrač ponovo mora baciti jaču kartu u adutu, ako je ima, ali ako se odigra boja koja nije adut, a igrač koji je na redu nema karte da odgovori na boju onda mora baciti adut, sledeći igrač može baciti boju koja se prvobitno tražila i ne mora poštovati iber tj. baciti jaču kartu zato što je bačen adut (tom kartom ionako ne može odneti tekuću ruku).

Na primer, adut je srce, prvi igrač baci pikovu osmicu, sledeći igrač nema pika za odgovor, te baca bilo koje srce. Sledeći igrač u rukama ima pikovog asa i pikovu sedmicu. Slobodno baca pikovu sedmicu, jer pravilo jače karte ne vredi kada se neka boja preseče adutom. Igrač koji je bacio najjaču kartu, kupi štih i igra prvi u sledećem bacanju.

Ako se bilo koje od navedenih pravila prekrši, protivniku/protivnicima se pišu 162 boda (zbroj vrednosti svih karata) + sva zvanja koja su bila zvana u tom deljenju (bez obzira ko je zvao), a ko pogreši dobija -97 bodova (kao kazna). Tu partija završava i kreće se ispočetka u novo deljenje.

Bodovanje

Svaki igrač skuplja svoje štihove.

Igrač koji nosi zadnji štih, dobija još dodatnih 10 bodova. Igraču ili kartaškom paru se zvanje ne priznaje ukoliko nisu pokupili barem jedan štih. Izuzetak je bela koja se priznaje iako nije nošena nijedna ruka. Ako igrač ili kartaški par ne pokupi/pokupe nijednu ruku, oduzima im se 97 bodova.

Takozvana čista igra (igra u kojoj nije bilo zvanja) iznosi 162 boda. Igrač ili kartaški par koji je zvao mora sakupiti najmanje pola+1 bodova od ukupne igre ako želi proći. Dakle, ako je igra čista, treba se sakupiti 82 boda za prolaz, u suprotnom se ne prolazi nego “pada”.

Zbir igre raste ukoliko su u deljenju bila zvanja. Sva zvanja se zbroje i pridodaju na 162, od dobijenog iznosa se za prolaz ponovno zahteva pola+1. (ako je bilo 20 zvanja, igra iznosi 182 – prolaz je 92, ako je bilo 50 zvanja, igra je 212, prolaz je 107 bodova).

Kada se bela igra u troje, igrač koji zove adut, treba sakupiti više od zbroja štihova ostala dva igrača.

Bodovanje u dvoje

Ako je igrač koji je zvao adut prošao, tj. sakupio više od pola, obojici igrača se piše zbroj štihova koji su osvojili.

Ako je igrač koji je zvao adut pao, tj. nije sakupio pola+1 bodova od cele igre, protivnički igrač osvaja sve njegove bodove + svoje, tačnije celu igru.

Protivnikov pad se beleži crticom, a ne nulom.

Bodovanje u troje

Ako je igrač koji je zvao adut prošao, tj. sakupio pola+1 od igre, svakom od troje igrača se pišu osvojeni bodovi koje su osvojili u pokupljenim štihovima.

Ako je igrač koji je zvao adut pao, on ne osvaja ništa. Od ostala dva igrača igrač koji je sakupio više štihova prisvaja i poene igrača koji je pao.

Pad se beleži crticom, a ne nulom.

Bodovanje u četvoro

Ako je kartaški par koji je zvao adut prošao, tj. sakupio pola+1 bodova od ukupne igre, svakom paru se sabiraju bodovi koje su uspeli sakupiti.

Ako je kartaški par koji je zvao adut pao, tj. nije sakupio pola+1 bodova od ukupne igre, sve bodove dobija suprotni kartaški par.

Pad se beleži crticom, a ne nulom.

Vrednovanje karata (bodovi)

---

Vrednost karte

U adutu		Van aduta
Dečko	20	As	11
Devetka	14	Desetka	10
As	11	Kralj	4
Desetka	10	Dama (baba)	3
Kralj	4	Dečko	2
Dama (baba)	3	Devetka	0
Osmica	0	Osmica	0
Sedmica	0	Sedmica	0

Pobeda

Bela se ne igra unedogled, već do određene granice. Kada igrač ili kartaški par dostigne tu granicu, uobičajeno je reći da je igrač ili kartaški par – izašao.

Postoje dva načina da se završi ova kartaška igra. Prvi način se među kartašima naziva “igrati na dosta” – igraču ili kartaškom paru je cilj sakupiti u poslednjem odlučujućem deljenju onoliko bodova koliko mu nedostaje da dostigne dogovorenu granicu, bez obzira na to je li sakupio pola+1 od celokupnog zbira igre (na primer, ako se u beli u dvoje igrač nađe u situaciji da ima 496 bodova, dakle nedostaju mu još 5 bodova, a prva karta koju baci na početku bacanja je dečko u adutu koji je najjača karta u igri vredna 20 bodova, po pravilu igrati na dosta, ovde se igra završava). Samo par koji osvoji štih može reći „izašao“.

Drugi način da se bela privede kraju je pravilo igrati na prolaz. Igrač ili kartaški par treba sakupiti pola+1 od bodova ukupne igre, ako želi proći. Drugim rečima, poslednje odlučujuće deljenje se po ovom pravilu ne razlikuje od ostalih deljenja.

Prema službenim pravilima igra se na dosta (mora dostići dovoljan broj boda, i mora osvojiti štih).

Bodovna granica (bela u dvoje)

Pobeđuje onaj koji prvi sakupi 501 bod.

Bodovna granica (bela u troje)

Pobeđuje onaj koji prvi sakupi 701 bod.

Bodovna granica (bela u parovima)

Pobeđuje onaj koji prvi sakupi 1001 bod.