Edvard Bendžamin Britn (engl. Benjamin Britten; Loustoft, 22. novembar 1913Aldeburg, 4. decembar 1976) bio je engleski kompozitor, dirigent i pijanista.[1] Bio je centralna figura britanske klasične muzike 20. veka, sa nizom radova, uključujući operu, vokalnu muziku, orkestarske i kamerne komade. Njegova najpoznatija dela su opera Piter Grajms (1945), Ratni rekvijem (1962) i Vodič kroz orkestar za mlade (1945).

Bendžamin Britn
Edvard Bendžamin Britn
Lični podaci
Puno imeEdvard Bendžamin Britn
Datum rođenja(1913-11-22)22. novembar 1913.
Mesto rođenjaLoustoft, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti4. decembar 1976.(1976-12-04) (63 god.)
Mesto smrtiAldeburg, Ujedinjeno Kraljevstvo

Biografija

uredi

Rođen u Loustoftu, sin zubara, Britn je veoma rano ispoljio izuzetne muzičke sposobnosti. Studirao je na Kraljevskom muzičkom koledžu u Londonu,[2][1] kao i u Grešem školi sa kompozitorom Frenkom Bridžom.[3][4] Muzičkoj javnosti postao je poznat posle izvođenja svojih dela na različitim festivalima savremene muzike u Firenci, Barseloni i Salcburgu. Međunarodnu slavu stekao je premijerom opere Piter Grajms (Peter Grimes ) 1945. godine.[5][6][1]

Tokom narednih 28 godina napisao je još 14 opera, uspostavljajući sebe kao jednog od vodećih kompozitora 20. veka u ovom žanru. Osim velikih opera za Englesku nacionalnu operu i Kovent Garden, pisao je "kamerne opere" pogodne za performanse na mestima skromne veličine. Među najpoznatijim od njih je Obrtaj zavrtnja (The Turn of the Screw) iz 1954. godine.[7]

Sadržaj kome se stalno vraćao u svojim operama uključuje borbu autsajdera protiv neprijateljskog društva i korupciju nevinosti. Drugi Britnovi radovi kreću se od orkestarskih dela, preko horskih kompozicija, do solo pesama, kamerne, instrumentalne, kao i filmske muzike. Bavio se pisanjem muzike za decu i amaterske izvođače, uključujući opere za decu Hajde da napravimo operu (Let's Make an Opera, 1949), Mali dimničar (Billy Budd, 1951), Nois Flude (Noye's Fludde, 1958), Misa Brevis (Missa Brevis, 1959) za hor i električni klavir i zbirku pesama Petkom popodne (Friday Afternoons, 1933—1935).

Često je imao u vidu određene izvođače. Njegova najčešća i važna inspiracija bio je njegov lični i profesionalni partner, tenor Piter Pirs;[8] Britn je bio slavni pijanista i dirigent, koji je rado izvodio svoje dela koncertno, ali je pravio i trajne snimke. Takođe je izvodio i snimao dela drugih kompozitora, kao što su Bahovi Brandenburški koncerti, Mocartove simfonije i cikluse pesama Šuberta i Šumana.[9][10] Zajedno sa Pirsom i libretistom i producentom Erikom Krozierom, Britn je osnovao godišnji festival u Aldeburgu[1] 1948. godine, gde je devet godina kasnije (1967) osnovana i koncertna dvorana Snejp Moltings (Snape Maltings).[11] Prvi je kompozitor u Engleskoj koji je za svoj rad dobio nagradu za životno delo i titulu plemića.[1]

  • Vodič kroz orkestar za mlade (1946)
  • San letnje noći
  • Mali dimničar
  • Nasilje nad Lukrecijom
  • Ratni rekvijem
  • Obrtaj zavrtnja

Reference

uredi
  1. ^ a b v g d Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 180. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ Matthews, str. 14.
  3. ^ Carpenter, str. 13–14.
  4. ^ Lara Feigel, Alexandra Harris eds, Modernism on Sea: Art and Culture at the British Seaside; accessed 3 September 2013
  5. ^ Blom, Eric. "Britten's 'Billy Budd, The Observer, 2 December 1951, p. 6; Hope-Wallace, Philip. "Britten's Billy Budd", The Manchester Guardian, 3 December 1951, p. 5
  6. ^ Porter, Andrew (1952). „"Britten's Billy Budd"”. Music & Letters. 33 (2): 111—118. JSTOR 730800. doi:10.1093/ml/XXXIII.2.111. 
  7. ^ Mason, Colin. "Britten's New Opera at Venice Festival: Welcome for 'The Turn of the Screw, The Manchester Guardian, 15 September 1954, p. 5
  8. ^ Carpenter, str. 112.
  9. ^ Stuart, Philip. Decca Classical 1929–2009, accessed 24 May 2013.
  10. ^ Bridcut 2012, str. 3–176
  11. ^ Mann, William, "Queen opens concert hall", The Times, 3 June 1967, p. 7; and Greenfield, Edward, "Inaugural Concert at the Maltings, Snape", The Guardian, 3 June 1967, p. 7

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi