Википедија

Beretov jednjak

Vidi još: Gastroezofagealna refluksna bolest

Beretov jednjak jedna je od komplikacija u području cilindričnog epitela donjeg dela jednjaka, koja nastaje zbog dugotrajnog ezofagealnog refluksa. U 75% slučajeva bolest je praćen gorušicom, a u 5-15% bolesnika, sa gastro ezofagealnim refluksom, manifestuje sa predkanceroznim stanjem (metaplazijom ili pojavom želudačnog epitela u jednjaku), nastalog zbog dugotrajne izloženosti želudačnoj kiselini cilindričnog epitela hroničnim refluksom želudačnog sadržaja.[1] Stanje je nazvano po Normanu Baretu (Norman Barrett 1903—1979) koji je prvi opisao ovo stanje 1957. godine.[2]

Beretov jednjak
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostinterna medicina
Patient UKBeretov jednjak

Iako postoji grupa bolesnika koji nemaju nikakvih simptoma, ovo stanje može biti praćeno bolom iza grudne kosti, koji se opisuju kao pečenje ili žarenja, i može biti pogrešno povezan sa koronarnom (srčanom) bolešću), spazmima jednjaka, ahalazijom, disfagijom (osećajem knedla u grlu), koja ometa gutanje, rakom jednjaka ili gornjeg želuca. Ovi znaci su pratioci organskih promena na jednjaku, i znak jaka upale sluzokože, suženje ezofagusa ili malignog procesa u jednjaku.[3]

Oko 10% bolesnika sa disfagijom ima alarmantne simptome zbog; krvarenja (koja endoskopija upućuje na erozivni ezofagitis, ulkus ili rak jednjaka) pojavlju gubitka apetitat i telesne težine. Prema brojnim studijama smatra se da je Beretov jednjak premaligno stanje, zbog njegove povezanosti sa povećanim rizikom od nastanka raka jednjaka (najčešće adenocarcinoma ) kod oko 0,5% bolesnik u toku jedne godine, a ako postoji teži stepen displazije epitela šansa za razvoj raka jednjaka može biti i do 10%.[3][4]

Dijagnoza Beretovog jednjaka postavlja se na osnovu istorije bolesti i endoskopije (postupak pri kojem se uvodi endoskop kroz usta u jednjak i pregleda se početni deo digestivnog sistema do dvanaestopalaćnog creva).[5] Mada se u razvijenim zemljama sveta neprestano prati razvoj bolesti i procenjuje stepen displazije epitelnih ćelija, na osnovu biopsije uzoraka uzetih iz jednjaka, postoji malo dokaza da ova praksa pomaže. Terapija je simptomatska i hirurška, pre svega operativno uklanjanje jednjaka koji je zahvaćen procesom. Dosadašnji pokušaji da se ablacijom (uništavanje) promenjenog epitela jednjaka zaustavi bolest, nisu se pokazali uspešnimu sprečavanju daljeg razvoja bolesti ili nastanaka raka na želucu.[3]

Sinonimi uredi

Beretov jednjak • Baretov ezofagit • Beretov sindrom • Kolumnarnim epitelom obložen donji deo jednjaka (engl. Сolumnar epithelium lined lower oesophagus (CELLO))

Istorija uredi

Jednu od komplikacija, koja se javlja u obliku metaplazije ćelija završnog dela jednjaka, po kome je ovaj poremećaj nazvan Beretov jednjak, prvi je opisao Numan R. Baret (Numan R. Barrett 1903—1979), istaknuti londonskih grudni hirurg, australijskog porekla.[6] Naime, Beret je 1950. godine objavio članak pod naslovom Hronični peptički ulkus jednjaka i ezofagitis (engl. Chronic Peptic Ulcer of the Oesophagus and Oesophagitis), u kome je zaključio da se u većina slučajeva ovaj ulkus javlja kod osoba sa urođenim kratkim jednjakom. Tada je i predložio da se ovaj poremećaj označi kao poseban entitet kod refluksnog ezofagitisa.[7]

Tri godine kasnije, u Lidsu, Engleska, 1953. godine, dr Alison, grudni hirurg, i dr Džonston, radiolog, objavili su članak pod naslovom Jednjak obložen želudačnom sluzokožom (engl. The Oesophagus Lined With Gastric Mucous Membrane). Oni su tada za ovu komplikaciju na jednjaku predložili naziv Beretov čir, i opisali je kao ulkusnu (ulceroznu) nišu na skvamo-kolumnarnoj garanici (između sluzokože jednjaka i želuca) pomerenoj u proksimalni deo jednjak.[8]

Godine 1957, Beret je objavio još jedan članak pod naslovom (engl. The Lower Esophagus Lined by Columnar Epithelium), koji je prvi put predstavljen na predavanju na klinici Mejo. U njemu je izneo stav da prihvata predlog Alisona i Džonstona da je ovo stanje posledica urođene pojave kolumnarne granice želudačnog epitela u jednjaka, a ne produžetak želuca u medijastinum (sredogruđe), kako se smatralo. Njegov zaključak, da je oblaganje jednjaka kolumnarnim ćelijijama želuca urođeni poremećaj, nešto kasnije je opovrgnut.[9]

Epidemiologija uredi

Morbiditet

Nekoliko studija procenjuje da je prevalencija Beretovog jednjak u opštoj populaciji 1,3% — 1,6% u dve evropske populacije (italijanskoj,[10] i švedskoj,[11]), i 3,6% u korejskoj.[12]

Pol

Učestalost Beretovog jednjaka u Sjedinjenim Američkim Državama među muškarcima osam puta je veća od stope kod kavkaskih muškaraca i kavkaskih žena i pet puta veća od hispano Amerikanaca.

Muško ženski odnos kod Beretovog jednjaka na globalnom nivou je 10:1.[13]

Etiopatogeneza uredi

 
Nepotpuna intestinalna metaplazija (nepotpun Beretov jednjak), koja pokazuje i foveolarne ćelije i peharaste ćelije, poslednje označene strelicama, obično imaju blago plavičastu boju u poređenju sa apikalnom citoplazmom foveolarnih ćelija na H&E bojenju.

Beretov jednjak kao jedna od komplikacija, patogenetski gledano metaplazija je ćelija gastrointstinalnog sistema koja nastaje kao posledica refluksnog ezofagitisa. Kako su tipovi sluzokože jednjaka i želuca različiti, u slučajevim kad se kiseli sadržaj želuca u dužem vremenskom periodu vraća, kao što je to slučaj kod gastroezofagealne bolesti jedaka, skvamo-kolumnarna granica (dva tipa ćelija) jednjaka i želuca pomera se proksimalno ka jednjaku i tako nastaje poremećaj označen kao Beretova sluzokoža jednjaka.[14]

Ovako nastala sluzokoža može tokom vremena preko više stepena displazije da maligno alteriše, pretežno u adenokarcinom jednjaka.[15] Kod pravovremenog lečenja Beretov jednjak može biti reverzibilno stanje, koje se normalizuje bez ikakvih posledica.

Klinička slika uredi

Klinička slika kod bolesnika sa Beretovim jednjakom ima značajne individualne razlike u percepciji simptoma i kliničkoj slici, posebno kod bolesnika imaju višegodišnji osećaj gorušice.[16]

Bolesnici sau najvećem broju slučajeva se javljaju zbog simptoma vezanih za postojanje gastroezofagealne refluksne bolesti jer je sluzokoža jednjaka u vidu intestinalne cilindrične metaplazije, i ne stvara nikakve simptome.[17] Najčešći simptomi koji se javljaju kod bolesnika sa Beretovim jednjakom su:

  • Dugogodišnja gorušica praćena spontanim vraćanjem hrane iz želuca u jednjak (regurgitacija, koja se nakon višegodišnja gorušice poslednjih nekoliko meseci spontano umanjila ili u potpunosti prestala.
  • Pojava noćne gorušice i regurgitacije
  • Učestalo podrigivanje i osećaj nadutosti želuca
  • Osećaj otežanog gutanje hrane, koji najčešće nastaje zbog oštećene peristaltike tela jednjaka.
  • Pojava bolova u grudima i u gornjem delu želuca.
  • Često ovi bolesnici imaju i problem u vidu pojave dugogodišnjeg suvog kašalja, koji je uzrokovan stalnim vraćanjem želudačnog sadržaja ne samo u jednjak već i u disajno stablo.[18]

Dijagnoza uredi

Endoskopija

Gornja endoskopija je jedna od metoda koja se najčešće koristi za procenu stanja jednjaka. Izvodi se tako što se nakon uvođenja tanke, fleksibilne cevi sa izvorom svetlosti i kamerom na vrhu vizuelnim pregledom vrši uvodi u stanje jednjak, želuca i dvanaestopalačnog creva.[19] Tokom ovog pregleda moguće je na osnovu procene lekara sa oštećenja navedenih struktura, uzeti uzorak tkiva (biopsija) kako bi se patohistološkim pregledom utvrdio uzrok oštećenje tkiva.[20]

Dvadesetčetvoročasovno ispitivanje pH jednjaka

Ovim spitivanjem utvrđuje se jednodnevni profil pH vrednosti jednjaka, koji najčešće na direktan način utiče na učestalost refluksa kiseline. Ovo ispitivanje nije uvek od pomoći prilikom dijagnoze gastroezofagijalne refluksne bolesti ili problema povezanim sa njom. U tom smislu test se obično koristi kod pacijenata sa nejasnom dijagnozom nakon endoskopije ili prilikom drugih ispitivanja. Takođe je korisno primeniti ovaj test kod pacijenata koji i pored terapije i dalje imaju simptome bolesti.[21]

Test sa zasniva na uvođenju tanke savitljive cevčice kroz nos u jednjak. Nakon plasiranja cevčica ostaje u jednjaku tokom 24 časa a pacijent sve vreme vodi dnevnik simptoma. Cev je pričvršćen za mali uređaj koji meri količinu želudačne kiselina dospe u jednjak. Podaci se zatim analiziraju kako bi se odredila učestalost refluksa, kao i odnos refluksa i simptoma.

Alternativni metod merenja pH-a je upotrebom aparata koji je pričvršćen za jednja i šalje podatke o pH-u na monitor izvan tela. Ovo sprečava uvođenje tubusa u jednjaku i nos. Glavna mana je što je za plasiranje aparata potrebna endoskopija dok njegovo uklanjanje nije potrebno, jer on prolazi kroz gastrointestinalni sistem sa stolicom.

Manometrija jednjaka

Manometrija jednjaka podrazumeva gutanje cevi koja meri mišićne kontrakcije jednjaka. Ona može pomoći da se utvrdi da li donji sfinkter jednjaka radi pravilno. Ovaj test se obično koristi kod bolesnika kod kojih dijagnoza nije jasna nakon perthodno sprovedenih testova ili kod bolesnika koji se razmatraju za hiruršku proceduru.[22][23]

Terapija uredi

Terapija Beretovog jednjaka zasniva se na higijensko dijetetskom režimu, leenju lekovima i hirurškoj terapiji.[24]

Higijensko dijetetski režim uredi

Pacijenti koji boluju od gorušice moraju prilagoditi svoj način života i ishranu ovom poremećaju. U tom smislu je poželjno da:

  • izbace iz ishrane unos hrane koja izaziva gorušicu,
  • unose hranu u manjim količinama, ali češće,
  • izbegavaju unos hrane pre spavanja,
  • redukuju telesnu težinu,
  • prestanu sa pušenjem i obustave konzumiranje alkohola,
  • obuvanje obuće i vezivanje pertla obavljaju u sedećem položaju,
  • spavaju na krevetu sa podignutim uzglavljen.

Medikamentna terapija uredi

Grupa lekova zvana inhibitori protonske pumpe (omeprazol, lansoprazol, pantoprazol i esomeprazol) predstavljaju za sada najadekvatniju medikamentoznu terapiju Beretovog jednjaka, i svaki od njih je inicijalno prihvatljiv. Ipak, najkvalitetniji lekovi u lečenju Beretovog jednjaka danas se smatraju pantoprazol i esomeprazol. Problem sa medikamentoznim lečenjem Beretovog jednajka je u činjenici da se medikamntozna terapijama mora uzimati u dužem vremenskom periodu.

Dugotrajna primena lekova koji vrši supresiju sekrecije hlorovodonične kiseline, u cilju lečenja refluksa, predstavlja poseban problem kako za pacijente tako i za lekare prevashodno zbog pratećih neželjenih efekata,[25] ali i cene lečenja. Imajući ovo u vidu potrebno je kod određene grupe bolesnika sa Beretovim jednjakom planirati definitivno (hirurško) lečenje u vidu primene antirefluksne hirurgije.

Hirurška terapija uredi

 
Dijagram koji prikazuje stanje pre i posle delimične ezofagektomije kod metaplazije Beretovog jednjaka.

U najtežim slučajevima, kada postoji disfunkcija ili nepotpuno zatvaranje donjeg sfinktera jednjaka, a konzervativni način lečenja ne daje rezultate, kao metoda izbora u eliminaciji zastoja rada sfinktera, odnosno mehaničko zaustavljanje refluksa u jednjak (sa gorušicom izazvanom gastroezofagealnom refluksnum bolesti), primenjuje se hirurško lečenje. Ovo je posebno bitno, jer se smatra da je za nastanak i progresiju Beretovog jednjaka bitan bilijarni, alkalni refluks, koji se lekovima ne može zaustaviti.

Najčešća antirefluksna hirurška procedura koja se primenjuje u lečenju gastroezofagealne refluksne bolesti je Nisenova operacija. Ona se zasniva na vraćanju želuca u svoju anatomsku poziciju, sužavanju otvora jednjaka na dijafragmi i ojačavanju donjeg ezofagealnog sfinktera obmotavanjem oslobođenog gornjeg dela želuca oko donjeg dela jednjaka. Najčešće se ova procedura izvodi laparoskopskim pristupom.[26] Sama operacija nosi mali rizik od operativnih komplikacija a izvodi se da definitivno reši problem refluksa želudačnog sadržaja u jednjak.

Ako se otkrije displazija, endoskopska resekcija je moguća (i preporučuje se). Ovom metodom, tokom normalnog endoskopskog pregleda, tumor se prvo usisava, a zatim resecira zamkom. Međutim, u slučaju malignih promena koje rastu dublje u slojeve zida jednjaka (u submukozu), potrebno je sprovesti hiruršku terapiju ( ezofagektomiju ), jer u ovom slučaju postoji rizik od metastaza u limfnim čvorovima.[27] Takođe postoji mogućnost obliteracije Beretove metaplazije. Ovo se uglavnom preporučuje kao prateća terapija za resekciju vidljive neoplazije i u prisustvu displazije. Radiofrekventna ablacija, u kojoj se tkivo uništava toplotom, je najčešće korišćena metoda. Glavni rizik ove tehnike je stvaranje kontrakcija u jednjaku zbog ožiljnog tkiva (strikture).  Zbog toga se ne koristi u Beretovoj metaplaziji bez displazije, posebno zato što ne dovodi do trajne regresije metaplazije.[28]

Prognoza uredi

 
Rizik od razvoja adenokarcinoma (na sliici) kod osoba sa Baretovim jednjakom procenjena je na 6-7 slučajeva na 1.000 stanovnika godišnje

Beretov jednjak kao jedno od prekanceroznih stanja u gastroinetsinalnom sistemu može maligno da alterira u adenokarcinom, sa stopom smrtnosti od preko 85%.[29]

Rizik od razvoja adenokarcinoma kod osoba sa Baretovim jednjakom procenjena je na 6-7 slučajeva na 1.000 stanovnika godišnje.[30][31] Međutim studija iz 2011. godine, koja je obuhvatila 11.028 bolesnika iz Danske, pokazala je da je učestalost adenokarcinoma jednjaka samo 1,2 na 1.000 stanovnika godišnje ili 5,1 na 1.000 pacijenata godišnje sa displazijom, i 1,0 na 1.000 pacijenata godišnje bez znakova displazije.[32]

Relativni rizik oboljevanja od adenokarcinoma jednjaka je oko 10 na 1.000 stanovnika, kod bolesnika sa Beretovim jednjakom, u poređenju sa opštom populacijom.[33]

Većina bolesnika sa karcinomom jednjaka živi manje od 1 godine.[34]

Troškovi lečenja uredi

Godišnja cena lečenja gastroezofagealne refluksna bolesti i Beretov jednjak u milionima.[35]
Bolest   SAD   EU
Gastroezofagealna refluksna bolest
9.300. $
62% medikamentno
32% hirurško
2.700 €
Beretov jednjak
1.500. $
530 €

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ^ Martinucci, I.; De Bortoli, N.; Russo, S.; Bertani, L.; Furnari, M.; Mokrowiecka, A.; Malecka-Panas, E.; Savarino, V.; Savarino, E.; Marchi, S. (2016-05-06). „Barrett's esophagus in 2016: From pathophysiology to treatment”. World J Gastrointest Pharmacol Ther. 7 (2): 190—206. PMC 4848241  . PMID 27158534. doi:10.4292/wjgpt.v7.i2.190  . .
  2. ^ van Baal JW, Milano F, Rygiel AM, Bergman JJ, Rosmolen WD, van Deventer SJ, Wang KK, Peppelenbosch MP, Krishnadath KK.. A comparative analysis by SAGE of gene expression profiles of Barrett's esophagus, normal squamous esophagus, and gastric cardia. Van Baal, J. W.; Milano, F.; Rygiel, A. M.; Bergman, J. J.; Rosmolen, W. D.; Van Deventer, S. J.; Wang, K. K.; Peppelenbosch, M. P.; Krishnadath, K. K. (2005). „A comparative analysis by SAGE of gene expression profiles of Barrett's esophagus, normal squamous esophagus, and gastric cardia”. Gastroenterology. 129 (4): 1274—81. PMID 16230080. doi:10.1053/j.gastro.2005.07.026. .
  3. ^ a b v Shaheen NJ, Richter JE (March 2009). Barrett's oesophagus. Shaheen, N. J.; Richter, J. E. (2009). „Barrett's oesophagus”. Lancet. 373 (9666): 850—61. PMID 19269522. S2CID 13141959. doi:10.1016/S0140-6736(09)60487-6. .
  4. ^ Koppert, L. B.; Wijnhoven, B. P.; Van Dekken, H.; Tilanus, H. W.; Dinjens, W. N. (2005). „The molecular biology of esophageal adenocarcinoma”. J Surg Oncol. 92 (3): 169—90. PMID 16299787. S2CID 42893278. doi:10.1002/jso.20359. .
  5. ^ Shaheen, N. J.; Falk, G. W.; Iyer, P. G.; Gerson, L. B.; American College of Gastroenterology (januar 2016). „ACG Clinical Guideline: Diagnosis and Management of Barrett's Esophagus”. Am J Gastroenterol. 111 (1): 30—50. PMC 10245082  . PMID 26526079. doi:10.1038/ajg.2015.322. 
  6. ^ Lord, R. V. (1999). „Norman Barrett, "doyen of esophageal surgery"”. Annals of Surgery. 229 (3): 428—39. PMC 1191710  . PMID 10077057. doi:10.1097/00000658-199903000-00018. .
  7. ^ Cameron, A. J. (2001). „The history of Barrett esophagus”. Mayo Clin Proc. 76 (1): 94—6. PMID 11155423. doi:10.4065/76.1.94. 
  8. ^ Cameron, A. J. (2001). „The history of Barrett esophagus”. Mayo Clin Proc. 76 (1): 94—6. PMID 11155423. doi:10.4065/76.1.94. .
  9. ^ Bani-Hani KE, Bani-Hani BK (maj 2008). „Columnar-lined esophagus: time to drop the eponym of "Barrett": Historical review”. Journal of Gastroenterology and Hepatology. 23 (5): 707—15. PMID 18410605. S2CID 21531132. doi:10.1111/j.1440-1746.2008.05386.x. .
  10. ^ Zagari, R. M.; Fuccio, L.; Wallander, M-A; Johansson, S.; Fiocca, R.; Casanova, S.; Farahmand, B. Y.; Winchester, C. C.; Roda, E.; Bazzoli, F. (2008). „Gastro-oesophageal reflux symptoms, oesophagitis and Barrett's oesophagus in the general population: The Loiano-Monghidoro study”. Gut. 57 (10): 1354—1359. PMID 18424568. S2CID 206947077. doi:10.1136/gut.2007.145177. 
  11. ^ Ronkainen, Jukka; Aro, Pertti; Storskrubb, Tom; Johansson, Sven–Erik; Lind, Tore; Bolling–Sternevald, Elisabeth; Vieth, Michael; Stolte, Manfred; Talley, Nicholas J.; Agréus, Lars (2005). „Prevalence of Barrett's Esophagus in the General Population: An Endoscopic Study”. Gastroenterology. 129 (6): 1825—1831. PMID 16344051. doi:10.1053/j.gastro.2005.08.053. 
  12. ^ Kim, JIN Yong; Kim, Young SUN; Jung, Moon-KI; Park, Jong-JAE; Kang, Dong Hoon; Kim, JAE Seon; Song, CHI-Wook; Lee, Sang WOO; Bak, Young-TAE (2005). „Prevalence of Barrett's esophagus in Korea”. Journal of Gastroenterology and Hepatology. 20 (4): 633—636. PMID 15836715. S2CID 46543142. doi:10.1111/j.1440-1746.2005.03749.x. 
  13. ^ Zajac, Peter; Holbrook, Abigail; Super, Maria E.; Vogt, Manuel (2013). „An overview: Current clinical guidelines for the evaluation, diagnosis, treatment, and management of dyspepsia”. Osteopathic Family Physician. 5 (2): 79—85. doi:10.1016/j.osfp.2012.10.005. .
  14. ^ Paull, A.; Trier, J. S.; Dalton, M. D.; Camp, R. C.; Loeb, P.; Goyal, R. K. (1976-08-26). „The histologic spectrum of Barrett's esophagus”. New England Journal of Medicine. 295 (9): 476—80. PMID 940579. doi:10.1056/NEJM197608262950904. .
  15. ^ Thrift, A. P. (jul 2016). „Determination of risk for Barrett's esophagus and esophageal adenocarcinoma”. Curr Opin Gastroenterol. 32 (4): 319—24. PMID 27276368. S2CID 34945427. doi:10.1097/MOG.0000000000000274. .
  16. ^ BARRETT NR (oktobar 1950). „Chronic peptic ulcer of the oesophagus and 'oesophagitis'”. Br J Surg. 38 (150): 175—82. PMID 14791960. S2CID 72315839. doi:10.1002/bjs.18003815005. .
  17. ^ BARRETT NR (jun 1957). „The lower esophagus lined by columnar epithelium”. Surgery. 41 (6): 881—94. PMID 13442856. .
  18. ^ Phillips, W. A.; Lord, R. V.; Nancarrow, D. J.; Watson, D. I.; Whiteman, D. C. (2011). „Barrett's esophagus”. Journal of Gastroenterology and Hepatology. 26 (4): 639—648. PMID 21166712. S2CID 6540402. doi:10.1111/j.1440-1746.2010.06602.x. .
  19. ^ Parikh, N. D.; Viana, A. V.; Shah, S.; Laine, L. (mart 2018). „Image-enhanced endoscopy is specific for the diagnosis of non-erosive gastroesophageal reflux disease”. Scand J Gastroenterol. 53 (3): 260—264. PMC 6080852  . PMID 29368532. doi:10.1080/00365521.2018.1430847. .
  20. ^ Urquhart P, DaCosta R, Marcon N. Endoscopic mucosal imaging of gastrointestinal neoplasia in 2013. Curr Gastroenterol Rep. 2013 Jul. 15(7):330.
  21. ^ Bello, B.; Zoccali, M.; Gullo, R.; Allaix, M. E.; Herbella, F. A.; Gasparaitis, A.; Patti, M. G. (januar 2013). „Gastroesophageal reflux disease and antireflux surgery-what is the proper preoperative work-up?”. J Gastrointest Surg. 17 (1): 14—20. PMID 23090280. S2CID 12751199. doi:10.1007/s11605-012-2057-5. 
  22. ^ Keller, J. (april 2018). „What is the Impact of High-Resolution Manometry in the Functional Diagnostic Workup of Gastroesophageal Reflux Disease?”. Visc Med. 34 (2): 101—108. PMC 5981626  . PMID 29888238. doi:10.1159/000486883. .
  23. ^ Ribolsi, M.; Biasutto, D.; Giordano, A.; Balestrieri, P.; Cicala, M. (2019-01-31). „High-resolution Manometry Findings During Solid Swallows Correlate With Delayed Reflux Clearance and Acid Exposure Time in Non-erosive Reflux Disease Patients”. J Neurogastroenterol Motil. 25 (1): 68—74. PMC 6326212  . PMID 30646477. doi:10.5056/jnm18054. 
  24. ^ „The Practice Parameters Committee of the American College of Gastroenterology”. Am J Gastroenterol. 93 (7): 1028—32. jul 1998. .
  25. ^ Lin, D.; Kramer, J. R.; Ramsey, D.; Alsarraj, A.; Verstovsek, G.; Rugge, M.; Parente, P.; Graham, D. Y.; El-Serag, H. B. (oktobar 2013). „Oral bisphosphonates and the risk of Barrett's esophagus: Case-control analysis of US veterans”. Am J Gastroenterol. 108 (10): 1576—83. PMC 4046950  . PMID 23857477. doi:10.1038/ajg.2013.222. .
  26. ^ Prasad, G. A.; Wang, K. K.; Buttar, N. S.; Wongkeesong, L. M.; Krishnadath, K. K.; Nichols Fc, 3rd; Lutzke, L. S.; Borkenhagen, L. S. (april 2007). „Long-term survival following endoscopic and surgical treatment of high-grade dysplasia in Barrett's esophagus”. Gastroenterology. 132 (4): 1226—33. PMC 2646409  . PMID 17408660. doi:10.1053/j.gastro.2007.02.017. .
  27. ^ Stuart J. Spechler, Rhonda F. Souza: . In: . Band 371, Nr. 9, 28. August 2014, ISSN 0028-4793, S. 836–845,
  28. ^ Peters, Yonne; Al-Kaabi, Ali; Shaheen, Nicholas J.; Chak, Amitabh; Blum, Andrew; Souza, Rhonda F.; Di Pietro, Massimiliano; Iyer, Prasad G.; Pech, Oliver; Fitzgerald, Rebecca C.; Siersema, Peter D. (2019). „Barrett oesophagus”. Nature Reviews Disease Primers. 5 (1): 35. ISSN 2056-676X. PMID 31123267. S2CID 162184569. doi:10.1038/s41572-019-0086-z. .
  29. ^ Holmes, Rebecca S.; Vaughan, Thomas L. (2007). „Epidemiology and Pathogenesis of Esophageal Cancer”. Seminars in Radiation Oncology. 17 (1): 2—9. PMID 17185192. doi:10.1016/j.semradonc.2006.09.003. 
  30. ^ Thomas, T.; Abrams, K. R.; De Caestecker, J. S.; Robinson, R. J. (2007). „Meta analysis: Cancer risk in Barrett's oesophagus”. Alimentary Pharmacology & Therapeutics. 26 (11–12): 1465—1477. PMID 17900269. S2CID 9930761. doi:10.1111/j.1365-2036.2007.03528.x. 
  31. ^ Yousef, Fouad; Cardwell, Chris; Cantwell, Marie M.; Galway, Karen; Johnston, Brian T.; Murray, Liam (2008). „The Incidence of Esophageal Cancer and High-Grade Dysplasia in Barrett's Esophagus: A Systematic Review and Meta-Analysis”. American Journal of Epidemiology. 168 (3): 237—249. PMID 18550563. doi:10.1093/aje/kwn121. 
  32. ^ Hvid-Jensen, Frederik; Pedersen, Lars; Drewes, Asbjørn Mohr; Sørensen, Henrik Toft; Funch-Jensen, Peter (2011). „Incidence of Adenocarcinoma among Patients with Barrett's Esophagus”. New England Journal of Medicine. 365 (15): 1375—1383. PMID 21995385. doi:10.1056/NEJMoa1103042. .
  33. ^ Hvid-Jensen, Frederik; Pedersen, Lars; Drewes, Asbjørn Mohr; Sørensen, Henrik Toft; Funch-Jensen, Peter (2011). „Incidence of Adenocarcinoma among Patients with Barrett's Esophagus”. New England Journal of Medicine. 365 (15): 1375—1383. PMID 21995385. doi:10.1056/NEJMoa1103042. 
  34. ^ Polednak, Anthony P. (2003). „Trends in survival for both histologic types of esophageal cancer in U.S. Surveillance, epidemiology and end results areas”. International Journal of Cancer. 105 (1): 98—100. PMID 12672037. S2CID 6539230. doi:10.1002/ijc.11029. 
  35. ^ „Eliminacija refluksa u lečenju Beretovog jednjaka”. Reflux centar Beograd. Arhivirano iz originala 16. 01. 2020. g. Pristupljeno 16. 1. 2020. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Klasifikacija
Spoljašnji resursi



 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Беретов_једњак&oldid=27788394”