Berislav Kosier

Berislav Kosier (Beograd, 31. mart 1930 — Beograd, 30. maj 2002) bio je srpski i jugoslovenski književnik i publicista, autor proze, poezije i eseja.

Berislav Kosier
Lični podaci
Datum rođenja	(1930-03-31)31. mart 1930.
Mesto rođenja	Beograd, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti	8. april 2014.(2014-04-08) (84 god.)
Mesto smrti	Beograd, Srbija
Nagrade	Nagrada "Telegrama" Nagrada UNICEF-a Nagrada "Narodne prosvjete"

Biografija

Rodio se 31. marta 1930. u Beogradu. Otac mu je bio činovnik, poreklom iz Hrvatskog zagorja, poginuo je u Drugom svetskom ratu, a majka krojačica, poreklom iz Srema. U mladosti je bio politički zatvorenik (Goli Otok) i kasnije je smatran večnim intelektualnim disidentom. Dobio je preko 20 domaćih i međunarodnih književnih i dramskih nagrada, ali među njima nema nijedne jugoslovenske "državne" nagrade. Njegova dela dosad su prevođena na 12 stranih jezika.

Porodica sa očeve strane je stotinak godina živela u Zagorju. Nakon toga se selila i podelila na tri grane od kojih je prva ostala u Zagorju, druga se nastanila u Beloj krajini i Dolenjsku u Sloveniji, a treća u Slavoniji. Preci Berislava Kosiera različito pišu svoje, nekada zajedničko, prezime: Kosijer, Kosjer, Kosier, Kosir, Košir, ali nema sumnje da je to sve ista familija čije je prezime nastalo od nadimka. „Kosijer“ je dugačak, kriv nož, sličan srpu, još sličniji meksikanskoj "mačeti", a služi za sečenje granja.

Majci Berislava Kosijera devojačko prezime je bilo Selaković. Postojbina njene porodice bila je negde u Hercegovini. Početkom 19. veka odselili su se odatle i nastanili u Srbiji gde su se mlađi muškarci priključili hajducima i, kasnije, ustanicima u Karađorđevom prvom ustanku.

Delo

Počeo je da piše sa šest godina. Prvo što je napisao bila je pesma o jednoj proždrljivoj ribici. Sve do dvadeset i treće godine pisao je pesme. Smartao je da pisac mora da živi među ljudima i da na taj način dobije nadahnuće za svoja dela. Zbog toga se Berislav Kosijer bavio različitim poslovima: učestvovao je na svim velikim radnim akcijama, bio je činovnik, novinar, fizički radnik, miner i betoner, zatim honorarni nastavnik, amaterski dramski reditelj u amaterskim društvima, i, na kraju, profesionalni pisac, književnik.

Bibliografija

Romani

• Dobar vetar, Plava ptico (1957)
• Neponovljivi ledolomac (1957)
• Jeti (roman u nastavcima)
• Detinjstvo sveta u Parizu – po njoj je snimnjen film
• Drvo i orlova kandža (1958)
• Pupoljci i mraz (1959)
• Zelena reka — crvena reka (1962) (roman iz rata i NOB-a)
• Slučaj druga Šimuna (1963)
• Brik i kompanija (1967)
• Skorojevići (1968)
• Beli potop (1976)
• Žar zvezde-večernjače
• Bezbožnici, I-II-III (trilogija) (1991)
• Kratki kurs akrobatike, ekvilibristike i saltomortalistike (1997)
• Bogicar (2000)
• Duša sveta

Pozorišne drame

• Ljubazna tarantela
• Radnička priča
• Dositej srpski Odisej
• Laza Kostić Poeta
• Pomalo takvih

TV i radio-drame

• Štrafta
• Ana Čermak
• Rupa na gumenom pojasu

Filmski scenariji

• Karađorđe
• Pazi, snima se!
• Tesla
• Zdravo, grade
• Vitez

Dobar vetar, Plava ptico

"Dobar vetar, Plava ptico" je prvi roman Berislava Kosiera u kome grupa dece različitih nacionalnosti, boje kože, vaspitanja i materijalnog stanja pronalazi "zajednički jezik" i zajednički omogućava hvatanje krijumčara opojnih droga, jednog zla koje i te kako muči svet odraslih ljudi. Po mišljenju Berislava Kosiera društvo oslobođeno granica i predrasuda je preduslov za sve nedaće koje mogu zadesiti čovečanstvo.

Saradnja sa Desankom Maksimović

Kada je napisao svoju prvu dramu u stihovima u pet činova otišao je sa njom kod Desanke Maksimović da čuje njen sud o svojim stihovima. U Desanki Maksimović našao je dobrog prijatelja i izvanrednog savetnika. Desanka Maksimović mu je u svojoj zbirci pesama „Tražim pomilovanje“ napisala posvetu na stranici na kojoj se nalazi pesma „Za one koji carske drumove oru“ uz objašnjenje da je to pesma koja po njenom mišljenju opisuje Berislava Kosiera i njegov život i rad.

Scenario za film o Nikoli Tesli

Berislav Kosier je napisao filmski scenario o Nikoli Tesli i njegovim pronalascima. Tom prilikom je sedam meseci do tančina proučavao elektrotehniku. Na kraju je za taj scenario dobio nagradu prilikom proslave stogodišnjice Teslinog rođenja.

Nagrade

• Nagrada "Stožer" za delo Dobar vetar, Plava ptico
• Nagrada UNICEF-a za delo Dobar vetar, Plava ptico
• Nagrada "Narodne prosvjete" za dela Neponovljivi ledolomac i Drvo i orlova kandža
• Narada "Mladosti" za delo Pupoljci i mraz
• Narada "Telegrama" za delo Slučaj druga Šimuna
• Nagrada "Vojvođanskih pozorišnih susreta" za pozorišnu dramu Ljubazna tarantela
• Nagrada za radio-dramu Rupa na gumenom pojasu