Bitka kod Njuberija (1644)

Druga bitka kod Njuberija
	Deo Engleskog građanskog rata
	; Bitka kod Nejzbija.
Vreme	27. oktobar 1644.
Mesto	Njuberi, Berkšir.
Ishod	Bez pobednika.
Sukobljene strane
Engleski parlamentarci	Engleski rojalisti
Komandanti i vođe
Edvard Montagju, grof od Mančestera; Oliver Kromvel	Čarls I Stjuart; Rupert od Palatinata
Jačina
15.000	10.000
Žrtve i gubici
laki	laki

Druga bitka kod Njuberija vodila se 27. oktobra 1644. između rojalista i snaga Parlamenta u engleskom građanskom ratu. Završena je bez pobednika.^[1]

Pozadina

Saznavši za uspešan ustanak i pobede rojalista u Škotskoj pod vođstvom Montroza, kralj Čarls, čija se vojska delimično oporavila od poraza kod Marston Mura, odlučio je u septembru 1644. da krene na London i natera Parlament na mir. U opasnosti, Parlament je podigao veliku vojsku za odbranu Londona, poverivši komandu grofu Edvardu od Mančestera, zameniku vrhovnog zapovednika Roberta Eseksa, koji se oporavljao od bolesti.^[2]

Bitka

Važnije bitke Prvog građanskog rata (1642–47) na mapi Engleske.

Druga bitka kod Njuberija bila je prva velika manevarska bitka u engleskim građanskim ratovima. Topografski vrlo povoljne i jako posednute položaje rojalista (oko 10.000 ljudi) kod Njuberija u Berkširu, snage Parlamenta, iako brojno nadmoćnije, nisu mogle osvojiti frontalnim napadima. Odlučeno je zato da se izvrši obilazak glavninom u velikom luku, i tako rojalisti napadnu sa dve strane istovremeno. No, i pored toga što su snage Parlamenta koje koje su vršile obilazak imale uspeha, njihov plan nije ostvaren zbog neefikasnog sadejstva snaga predviđenih za frontalni napad. Koristeći se velikim međuprostorima u rasporedu armije Parlamenta, snage rojalista neometano su se noću povukle u pravcu Oksforda.^[1]

Posledice

Posle bitke, Oliver Kromvel je u Parlamentu javno napao grofa od Mančestera (koji je zamenjivao odsutnog Roberta Eseksa) i optužio ga za pasivnost i kukavičluk-što je dozvolio kralju da se neometano povuče, ubedivši većinu da se bitka mogla dobiti uz bolje i agresivnije vođstvo.^[2] Kromvelova inicijativa u Parlamentu dovela je do smene vrhovnog zapovednika i vojnih reformi-formiranja Vojske novog obrasca.^[1]

Reference

^ ^a ^b ^v ^g ^d Gažević, Nikola (1974). Vojna enciklopedija (knjiga 6). Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 200.
^ ^a ^b ^v ^g Guizot, F. (1861). HISTORY OF THE ENGLISH REVOLUTION. H. G. BOHN. str. 246. |access-date= zahteva |url= (pomoć)

Literatura

Guizot, F. (1861). HISTORY OF THE ENGLISH REVOLUTION. H. G. BOHN. str. 246. |access-date= zahteva |url= (pomoć)

[ВЕ-1] v ^g ^d Gažević, Nikola (1974). Vojna enciklopedija (knjiga 6). Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 200.

[ЕР1-2] v ^g Guizot, F. (1861). HISTORY OF THE ENGLISH REVOLUTION. H. G. BOHN. str. 246. |access-date= zahteva |url= (pomoć)

[1]

[2]