Џејмс Монтроуз
Џејмс Грахам, гроф од Монтроуза (енгл. James Graham, 1st Marquess of Montrouse) био је шкотски војсковођа који се истакао у енглеским грађанским ратовима.[1]
| Џејмс Грахам, гроф од Монтроуза | |
|---|---|
 Маркиз од Монтроза | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1612. |
| Место рођења | Montrose |
| Датум смрти | 21. мај 1650. (37/38 год.) |
| Место смрти | Единбург, Шкотска |
| Војна каријера | |
| Служба | 1639–1650. |
| Војска |  Шкотски парламентарци (1639–1642) Шкотски ројалисти (1642–1650) |
| Чин | заповедник ројалиста у Шкотској (1644–1650) |
| Учешће у ратовима | Битка код Марстон Мура Битка код Типермуира (1644) Битка код Филипхоха (1645)[1] |
Каријера уреди
Након битке код Марстон Мура, прерушен у слугу и праћен само са два пратиоца, Монтроуз је пешице прешао границе Шкотске и кренуо према Стратхерну, кући свог рођака, Патрика Грахама из Инкбрахија, на улазу у Побрђе (енгл. Highlands), да би тамо сачекао искрцавање помоћне војске коју је лорд од Антрима требало да пошаље из Ирске. По дану се крио; ноћу је обилазио околне планине, лично сакупљајући податке и следбенике. Врло брзо стигла му је вест да су ирске трупе искрцале (8. јула) и да су у земљу, пљачкале и пустошиле, али не знајући где иду и тражећи генерала који им је обећан. Били су на границама Атола, када се Монтроуз, са једним пратиоцем, одједном појавио у њиховом кампу, обучен као горштак (енгл. Highlander). Одмах су га признали за вођу. На вест о његовом доласку придружило му се неколико брђанских кланова; не изгубивши ни тренутка, повео их је у битку обећавајући им богат плен, и за две недеље је добио две битке (код Типермуира, 1. септембра и код моста Ди, 12. септембра), заузео Перт, на јуриш освојио Абердин, подигао већи део северних кланова, и ширио страх до саме капије Единбурга.[2][3][4]
Дознавши крајем септембра 1644. да је Монтроуз, који му је одавно обећао грађански рат у Шкотској, коначно успео и већ је добијао један тријумф за другим, Чарлс се понадао да је катастрофа код Марстон Мура поправљена, да ће Парламент ускоро на северу наћи моћног противника и да би и сам могао без страха да настави успехе на југу. Одлучио је да крене на Лондон, али је одбијен 27. октобра у другој бици код Њуберија.[5]
Дана 2. фебруара 1645. код Инверлохија, у Аргајлширу, Монтроз је стекао сјајну победу над шкотским трупама којима је командовао лично Арчибалд Кембел, гроф од Аргајла.[2] Монтроз је напредовао према југу, у низију; и 15. августа, у Килситу, недалеко од рушевина римског зида, потукао је парламентарце, којима је командовао генерал Бејли, седма и највећа од његових победа. Уништена је непријатељска војска; сви суседни градови, Ботвел, Глазгов, чак и Единбург, отворили су врата победнику; пуштени су сви ројалисти које је шкотски парламент затворио; сви неодлучни, који су чекали неки знак да се изјасне, маркиз Даглас, грофови Анандејл и Линлитгов, лордови Ситон, Драмонд, Ерскин, Карнеги, и други, сада су журили да понуде своје услуге краљу, бојећи се да ће бити прекасно. Парламентарне вође бежале су у свим правцима, неки ка Енглеској, други ка Ирској. Коначно, коњица шкотске војске која је опседала Херефорд повучена је у журби да брани своју земљу.[6]
Дана 13. септембра 1645, у Филипхоху, у шуми Етрик, близу границе, Лесли, чијег је повратка био потпуно несвестан, изненадио га је, слабог и лоше чуваног. Упркос свим напорима, горштаци су га оставили, да би се вратили кућама и однели плен. Неки господари, гроф Абојне, између осталих, љубоморни на његову славу, такође су га напустили са својим вазалима; други нису хтели да ризикују своје богатство, без обзира на њихова обећања, и нису му се придружили. Дрзак, сјајан у својим плановима, у злим срцима, узбуђивао је завист, а у срамежљивом није надахнуо никакву сигурност. Његова моћ, осим тога, није имала другог темеља осим његових победа, а опрезни људи, који су свакодневно расли, гледали су га са изненађењем и неповерењем. Један пораз био је довољан да се сруши све његове планове; и дан након његовог пораза, освајач Шкотске није био ништа друго него славни одметник.[7][8]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (књига 2). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 693.
- ^ а б Guizot, F. (1861). HISTORY OF THE ENGLISH REVOLUTION. H. G. BOHN. стр. 263.
- ^ „The Battle of Tippermuir, 1644”. bcw-project.org. Приступљено 01. 01. 2020.
- ^ „Historic Scotland” (PDF).
- ^ Guizot, F. (1861). HISTORY OF THE ENGLISH REVOLUTION. H. G. BOHN. стр. 244—5.
- ^ Guizot, F. (1861). HISTORY OF THE ENGLISH REVOLUTION. H. G. BOHN. стр. 283.
- ^ Guizot, F. (1861). HISTORY OF THE ENGLISH REVOLUTION. H. G. BOHN. стр. 286.
- ^ „UK Battlefields Resource Centre - The Civil Wars - The Battle of Battle of Auldearn”. www.battlefieldstrust.com. Приступљено 01. 01. 2020.
