Bitka kod Entitama
Bitka kod Entitama (engl. Battle of Antietam), vođena 17. septembra 1862, bila je deo Američkog građanskog rata. [3]Posle druge pobede kod Bul Rana, južnjačka vojska Virdžinije pod komandom Roberta Lija i Stounvola Džeksona krenula je na sever i upala u unionističku državu Merilend. Na reci Entietam, pritoci reke Potomak, južnjačke trupe napadnute su od dvostruko nadmoćnije vojske Unije, koja je upućena iz Vašingtona. Iako su Južnjaci uspeli da odbrane svoje položaje, posle bitke povukli su se nazad u Virdžiniju. Iako se ishod ove bitke u taktičkom smislu može smatrati nerešenim (ili, čak, pobedom Konfederacije), u strategijskom smislu bila je ovo pobeda Severa, pošto je ovom bitkom okončana južnjačka ofanziva na Merilend.[1]
| Bitka kod Entitama | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Američkog građanskog rata | |||||||
 | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
 SAD |
 Konfederativne Američke Države | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
| Džordž Maklelan |
Robert Li Stounvol Džekson | ||||||
| Jačina | |||||||
| oko 90.000[1] | oko 55.000[2] | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
| 13.000[2] | 8.000[2] | ||||||
Pozadina uredi
Neuspela ofanziva Unije na Ričmond uredi
U proleće 1862. snage Unije pod komandom generala Džordža Meklelena (oko 190.000 ljudi) krenule su u ofanzivu na Ričmond, gde su secesionisti imali 85.000 ljudi. Nakon završenih pokreta, prethodnih dejstava i prikupljanja u maju i junu, protivničke snage bile su spremne za obračun.[1]
Bez obzira na slabiji odnos snaga, komandant secesionističkih trupa general Robert Li naredio je 26. juna napad, čime je započela sedmodnevna bitka kod Ričmonda. Poraz korpusa na levoj obali reke Čikahominija (engl. Chickahominy River) izazvao je u štabu armija Severa veliko obeshrabrenje. Ne verujući više da može potući Lija i zauzeti Ričmond, Meklelen je odlučio da odstupi do donjeg toka reke Džejms (engl. James River), smatrajući da ofanzivu može ponoviti samo sa znatnim pojačanjima.[1]
U Vašingtonu su bili drugog mišljenja, pa su mesto njega za vrhovnog komandanta odredili generala Henri Heleka (engl. Henry Halleck). Ovaj je naredio prebacivanje armije morem u Ekvija Krik (engl. Aquia Creek), pritoku Potomaka, da bi se radi ponovne ofanzive prema Ričmondu mogla spojiti s armijom generala Poupa koga je Linkoln postavio za komandanta svih snaga na Repeheneku (engl. Rappahannock River) i u dolini Šenandoe.[1]
Ofanziva Konfederacije u Severnu Virdžiniju uredi
Ovo radikalno menjanje operacionog plana rastavilo je snage Severa u opasnoj meri, a Li je umeo da iskoristi ovu slabost. Meklelen, koji je smenjen sa dužnosti vrhovnog komandanta snaga Severa, ali je zadržao komandu nad armijom na Potomaku, sa glavninom je još bio na donjem Džejmsu kada je Li, zaključivši da se Unionisti spremaju da evakuišu poluostrvo Virdžinija, ostavio pred Ričmondom 20.000 ljudi, a sa 50.000 krenuo u Severnu Virdžiniju da bi tamošnjim snagama Severa zadao udarac još dok je Meklelen plovio morem. Li je snage generala Poupa našao na jakom položaju iza reke Repeheneka i, odlučivši se za širok obuhvat desnog krila, iznudio 29. i 30. avgusta drugu bitku na Bul Ranu. Lijeve trupe su odbile sve napade unionista, ali nisu mogle sprečiti njihovo povlačenje u Vašington.[1]
Upad Konfederacije u Merilend uredi
Poup je prinuđen da prepusti komandu Meklelenu, koji je tada određen za komandanta svih unionističkih snaga na Potomaku (oko 150.000 ljudi). Li nije želeo da druga pobeda na Bul Ranu ostane neiskorišćena i, pošto je dobio pojačanje, ušao je u Merilend da bi ovu državu odvojio od Unije. Vlada nije dozvolila Meklelenu da sa celom armijom krene protiv Lija; 60.000 morao je ostaviti radi zaštite Vašingtona, ali je sa 90.000 ipak bio dva puta jači od Lija, koji se pred njim povukao iza reke Entitem. Ovde ga je Meklelen napao 17. septembra.[1]
Bitka uredi
Entitem (engl. Antietam) je leva pritoka reke Potomak (engl. Potomac River) u državi Merilend. Komandant snaga Juga, general Robert Li, rešio je da sa svojom armijom (oko 55.000 ljudi) primi bitku iza reke Entitema. Njegovi zaštitni delovi uspeli su da zadrže nadiranje armije Severa pod generalom Džordžom Meklelenom[3], oko 90.000 ljudi, na prelazima preko Južne planine (engl. South Mountain) do 14. septembra uveče. Istog dana general Tomas "Stuonvol" Džekson osvojio je Harpers Feri (engl. Harpers Ferry) i požurio da se na Entitamu spoji sa snagama generala Lija. General Meklelen nije iskoristio razvučenost snaga Juga. Napao ih je tek 17. septembra, kada je Stounvol Džekson sa glavninom svojih snaga već stigao do Šarpsburga (engl. Sharpsburg). Snage Severa napadale su pojedinačno i nekoordinisano, te su svi njihovi napadi odbijeni. Svoju rezervu Meklelen uopšte nije angažovao.[2]
Posledice uredi
Sutradan Meklelen nije obnovio napad, pa se Li neometano povukao preko Potomaka u Virdžiniju. Gubici su iznosili: Severa 13.000, a Juga 8.000 ljudi.[2]
Iako su secesionisti kod Entietama odbili sve napade, i pored toga, pred velikom nadmoćnšću trupa Severa, morali su da napuste Merilend. Kako je Meklelen oklevao da u Virdžiniji iznudi drugu bitku, zamenjen je generalom E. Bernsajdom, koji je prihvatio nov plan: da krene preko Ekvi Krika do Repeheneka, pređe reku iznenada kod Fredriksburga i nastavi nastupanje pravo ka Ričmondu. Ali je Li uspeo da na vreme posedne položaj na visovima kod Fredriksburga gde je 15. decembra odbio napad unionista, koji su pretrpeli strahovite gubitke. Obe protivničke strane prezimile su razdvojene Repehenekom.[1]
Reference uredi
- ^ a b v g d đ e ž Gažević, Nikola (1970). Vojna enciklopedija (knjiga 1). Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 119—120.
- ^ a b v g d Gažević, Nikola (1972). Vojna enciklopedija (knjiga 4). Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 693—694.
- ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 56. ISBN 86-331-2075-5.