Западна Вирџинија
Западна Вирџинија (енгл. West Virginia), је држава на југоистоку САД и на простору Апалача.[1] На југоистоку се граничи са Вирџинијом, на југозападу са Кентакијем, на северозападу са Охајом, на североистоку са Пенсилванијом и на истоку са Мерилендом. Главни и уједно и највећи град је Чарлстон.
Западна Вирџинија | |
---|---|
Држава | САД |
Главни град | Чарлстон |
Највећи град | Чарлстон |
Проглашење за државу | — датум: 20. јун 1863. — поредак: 35. |
Гувернер | Џим Џастис |
Површина | 62.755 km2 |
Становништво | 2010. |
— број ст. | 1.852.994 |
— густина ст. | 29,53 ст./km2 |
— ISO 3166-2 | US-WV |
Званични веб-сајт |
Западна Вирџинија је постала држава после Конвенције у Вилингу и отцепљења од Вирџиније током Америчког грађанског рата. Чланица Уније постала је 20. јуна 1863. Једна је од неколико држава у којој су вођене најзначајније битке Америчког грађанског рата. Западна Вирџинија је једина држава која је настала отцепљењем од Конфедеративних Америчких Држава и једина је држава (уз Неваду) која је настала током Америчког грађанског рата.
Састоји се од од 55 округа: Апшер, Барбор, Беркли, Бракстон, Брук, Бун, Вајоминг, Вебстер, Вејн, Верт, Вецел, Вуд, Гилмер, Грант, Гринбрајер, Додриџ, Кабел, Калхун, Кана, Клеј, Линколн, Логан, Луис, Марион, Макдауел, Маршал, Мејсон, Мерсер, Минго, Минерал, Мононгејлија, Монро, Морган, Николас, Охајо, Пендлтон, Плезантс, Покахонтас, Престон, Патнам, Рали, Рандолф, Ричи, Роун, Самерс, Тајлер, Такер, Тејлор, Фејет, Харди, Харисон, Хемпшир, Хенкок, Џексон, Џеферсон.
Демографија
уреди1900. | 1910. | 1920. | 1930. | 1940. | 1950. | 1960. | 1970. | 1980. | 1990. | 2000. | 2010. |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
958.800 | 1.221.119 | 1.463.701 | 1.729.205 | 1.901.974 | 2.005.552 | 1.860.421 | 1.744.237 | 1.949.644 | 1.793.477 | 1.808.344 | 1.852.994 |
Референце
уреди- ^ „Association of American Geographers”. Архивирано из оригинала 1. 1. 2015. г. Приступљено 31. 3. 2011.