Википедија

Bitka kod Zumaila

Bitka kod Zumaila (arapski: معركة الزميل) je bitka koja je vođena je 633. godine u Mesopotamiji (sadašnji Irak). Ova bitka je predstavljala veliku pobedu muslimana u njihovom osvajanju tog područja. Pod okriljem noći arapski muslimani su sa tri različite strane napali hrišćansko-arapske snage, odane Sasanidskom carstvu. Hrišćansko-arapske snage nisu mogle da izdrže iznenadni napad muslimana i ubrzo su se razbežale, ali nisu uspele da pobegnu sa bojnog polja i postale su žrtve trostranog napada vojske Halida ibn el Valida. Kod Zumaila je Halidov korpus pobio skoro celu hrišćansku arapsku vojsku.

Bitka kod Zumaila
Deo Muslimansko osvajanje Persije

Karta sa prikazompohoda Halida ibn el Valida
Vremenovembar 633. god n.e
Mesto
Zumail, Mesopotamija , južni Irak
Ishod odlučujuća muslimanska taktička pobeda
Sukobljene strane
Rašidunski kalifat Arapski hrišćani
Komandanti i vođe
Halid ibn el Valid
Ijad ibn Ganm
El Kaka ibn Amr el Tamimi		 Rabia ibn Budžair
Jačina
15.000 ljudi 5.000-10.000 ljudi
Žrtve i gubici
minimalni 5,000+

Pozadina uredi

Kada je Halid ibn Valid otišao iz Ajn el Tamra u Dumat El Džandal kako bi pomogao Ijadu ibn Ganmu, persijski dvor je poverovao da se Halid vratio u Arabiju sa velikim delom svoje vojske. Persijci su odlučili da muslimane odbace nazad u pustinju i povrate teritorije i ugled koji je carstvo izgubilo. Persijci su odlučili da se više neće boriti protiv Halida, ali bili su prilično spremni da se bore protiv muslimana bez Halida ibn el Valida. Halid ibn el Valid ih je prvo pobedio u bici kod Muzajaha, a zatim je napredovao prema Saniju i pobedio tamošnju arapsku vojsku i na kraju pobedio poslednju vojsku kod Zumaila.

To tog trenutka je Bahman prikupio novu vojsku, koju su jednim delom činili preživeli iz bitke kod Ulaisa, delom veterani iz garnizona u drugim delovima carstva, a delom i neiskusni regruti. Ova vojska je sada bila spremna za bitku. Međutim, sa svojim brojnim neiskusnim regrutima, nije bila istog kvaliteta kao vojske koje su se borile protiv muslimana južno od Eufrata. Bahman je odlučio da ne pušta u borbu ovu vojsku sve dok njene snage ne budu pojačane velikim snagama hrišćanskih Arapa koji su ostali odani carstvu. Stoga je pokrenuo pregovore sa Arapima.

Hrišćanski Arapi su sa se rado odazvali pozivu i oberučke ga prihvatili o čemu su izvestili nestrpljivi sasanidski dvor. Osim poraza u bici kod Ajn el Tamra, razjareni Arapi sa ovog područja takođe su zahtevali osvetu zbog ubistva svog velikog plemenskog vođe, Aka ibn Kajs ibn Bašira. Oni su pritom bili zabrinuti usled čega su želeli da povrate svoju zemlju koju su im muslimani preoteli,kao i da oslobode svoje drugove koji su pali u zarobljeništvo osvajača. Veliki broj klanova počeo je da se priprema za rat. Bahman je podelio persijske snage na dve terenske vojske i poslao ih iz Ktesifona. Jedana se pod Ruzbehom premestila u Husaid, a druga, pod Zarmahrom, je prešla u Hanafis. U ovom periodu te dve vojske nalazile su se u odvojenim oblastima radi lakšeg kretanja i upravljanja, ali one nisu trebale da napuste ove lokacije sve dok hrišćanski Arapi ne budu bili spremni za borbu. Bahman je planirao da skoncentriše celokupnu carsku vojsku kako bi sačekao muslimanski napad ili krenuo na jug kako bi se sukobio sa muslimanima kod Hire.

Ali hrišćanski Arapi još nisu bili spremni. Formirali su dve grupe: prvu, pod vođstvom Huzail bin Imrana,koja se koncentrisala kod Muzajaha; drugu, pod zapovedništvom Rabia bin Budžaira,koja se okupila na dva mesta koja su se nalazila u neposrednoj blizini jedno drugom - Sanija i Zumaila. Ove dve grupe, bi se kad budu spremne, pridružile Persijanicima i formirale jednu veliku, moćnu vojsku.

To je situacija koja je dočekala Halida po dolasku u Hiru iz Dumat El Džandala negde za vreme četvrte nedelje u septembru 633. godine. Situacija je mogla poprimiti opasne razmere, ali samo u slučaju kada bi se četiri carske vojske uspele ujediniti i preduzeti ofanzivne akcije protiv Hire. Halid je odlučio da krene u borbu i uništi svaku carsku vojsku ponaosob. Imajući na umu ovu strategiju, on je podelio muslimanski garnizon iz Hire na dva korpusa, od kojih je jedan stavio pod zapovedništvo El Kake ibn Amr at Tamimija, a drugi pod Abu Lailuom. Halid ih je obojicu poslao u Ajn el Tamr, gde će im se on nešto kasnije pridružiti, nakon što se budu odmorile trupe koje su ratovale kod Dumat El Džandala.

Nekoliko dana kasnije cela muslimanska vojska bila je skoncentrisana u Ajn el Tamru, osim malog garnizona ostavljenog pod Ijad ibn Ganmom koji je imao zadatak da se brine o Hiri. Vojka je sada bila organizovana u tri korpusa od po oko 5.000 ljudi, od kojih je jedan deo bio čuvan u rezervi. Halid je poslao El Kaku ibn Amr at Tamimija u Husaidu i Abu Lailu u Hanafis sa naredbama za uništenje persijskih snage na tim položajima. Halid je imao nameru da krene u brzu i istovremenu borbu sa obe persijske vojske, tako da ni jedna ne može pobeći, dok bi druga bila razbijena na komade. Ali su izgledi za ovako nešto bili vrlo mali; jer je marš do Hanafisa bio duži nego do Husaida, a Abu Laila nije uspeo da premesti svoje snage dovoljnom brzo čime bi nadoknadio ovu razliku. U međuvremenu, Halid je ostao sa svojim rezervnim korpusom u Ajn el Tamru kako bi se zaštitio od bilo kakvog ofanzivnog pokreta iz Sanijia i Zumaila u pravcu prema Hiri. Kaka je porazio persijsku vojsku kod Husaida, a preostala vojska se povukla u Hanafis. Kada je zapovednik vojske u Hanafisu čuo za pobedu Muslimana kod Husaida; povukao je svoje snage u Muzajah i pridružio se hrišćanskim Arapima. Kod Muzajaha je ta vojska poražena u bici kod Muzajaha kasnije a zatim je isto učinjeno i sa vojskom kod Sanija.

Halidov manevar uredi

Preostali ciljevi bili su Muzajah, Sanija i Zumial. Halid ibn el Valid je odabrao Muzajah. Drugi ciljevi su bili od manjeg značaja zbog čega se njima mogao kasnije pozabaviti, jer su do tog trenutka Halidovi špijuni uspeli da utvrde tačan položaj carskih logora u Muzajahu, Saniju i Zumialu, a za postizanje ovog cilja osmislio je manevar kakav se, retko kada praktikovao u istoriji ratovanja, i bio je jedan je od najtežih za kontrolu i koordinaciju – pri je manevar vršen kao istovremeno umeravanje napada iz tri pravca na istu tačku usred noći.

Bitka uredi

Nakon dve ili tri noći bitke kod Sanija, Halid je sa tri korpusa stigo po noći do Zumaila i napao hrišćanske arapske snage sa tri različite strane, kao što je ranije i planirano. Hrišćanske arapske snage nisu bile u stanju da izdrže iznenadni napad muslimana i ubrzo su se razbežale, ali nisu uspele da pobegnu sa bojnog polja i postale su žrtve trostranog napada vojske Halida ibn el Valida. Kod Zumaila je Halidov korpus pobio gotovo celu hrišćansku arapsku vojsku.

Posledice uredi

Ovim borbama je bila okončana persijsku kontrola nad Mesopotamijom, koja je konačno pala u ruke Islamskog kalifata.

Reference uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Битка_код_Зумаила&oldid=26824993”