Bitka kod Leuktre

Bitka kod Leuktre odigrala se 371. p. n. e. između Tebe i Sparte i njihovih saveznika. Tebanski vojskovođa Epaminonda je korištenjem nove taktike naneo težak poraz brojčano nadmoćnijim Spartancima. U bici je poginuo i spartanski kralj Kleombrot I. Tom pobedom Tebe okončan je period spartanske hegemonije u Grčkoj i počeo je kratak period tebanske hegemonije.

Bitka kod Leuktre
Deo Beotijski rat
Vreme 371. p. n. e. Mesto [[]]
Sukobljene strane
Teba	Antička Sparta
Komandanti i vođe
Epaminonda	Kleombrot I

Spartanska hegemonija

Nakon okončanja Peloponeskog rata 404. p. n. e. uspostavljena je spartanska hegemonija u Grčkoj. Korintski rat završen je 387. p. n. e. Antalkidinim mirom, koji potvrđuje hegemoniju Sparte. Antalkidin mir nalagao je raspuštanje Beotijskog saveza i garantovao je nezavisnost grčkih državica. Spartanski vojskovođa Febida je 382. p. n. e. na prevaru zauzeo tebanski akropolj Kadmeju i tu je uspostavio spartanski garnizon. Promenio je vlast u Tebi, uspostavivši prospartansku oligarhiju.

Oslobađanje Tebe 379. p. n. e.

Pelopida i mala grupa zaverenika digla je ustanak 379. p. n. e. Ušli su tajno u Tebu, pobili vođe prospartanske vlade i uz pomoć Epaminonde su oslobodili Tebu. Izbacili su spartanski garnizon i izabrali su beotarhe, što je bila tradicionalna titula zapovednika Beotijskog saveza. Na taj način objavili su namere da obnove Beotijski savez, koji je Sparta bila raspustila po odredbama Antalkidina mira. Sparta je to protumačila kao kršenje Antalkidina mira i započela je rat protiv Tebe. Atina je stala na stranu Tebe. Teba je ponovo uspostavila Beotski savez. Rat između Sparte i Tebe vodio se niz godina sa promenljivim ishodom.

Neuspeli mirovni pregovori

Tokom 372. p. n. e. došlo je do prelomnog trenutka kada su Tebanci srušili Plateju, koju je Sparta pre toga bila obnovila. Plateja je bila stari atinski saveznik. Teba je zbog toga izgubila podršku Atine. Došlo je do mirovnih pregovora između Sparte i Atine. Pošto im Atina više nije bila saveznica, Teba je bila prinuđena da pristupi mirovnim pregovorima. Epaminonda je pristao na sve spartanske zahteve i potpisao je mirovni sporazum u ime Tebe. Kada je insistirao da se to odnosi i na celu Beotiju, spartanski kralj Agesilaj II se tome suprostavljao insistirajući na nezavisnosti gradova u Beotiji. Pošto Epaminonda nije hteo da raspusti Beotijski savez, Agesilaj II je prekinuo pregovore i objavio je Tebi rat.

Kleombrot napreduje prema Tebi

Odmah nakon propasti mirovnih pregovora, Sparta je naredila kralju Kleombrotu I da napadne Beotiju. Kleombrot se tada nalazio u Fokidi. Krenuo je severnije, da bi izbegao planinske prolaze na kojima su mu Beoćani pripremili zasedu. Ušao je u Beotiju, tamo gde ga nisu očekivali, zauzeo je tvrđavu Kreuzinu i zarobio 10 ili 12 tebanskih brodova. Na putu prema Tebi logorovao je kod Leuktre, na teritoriji Tespije. Beoćanska vojska mu je izašla ususret. Spartanska vojska sastojala se od 10.000 hoplita, a od toga je bilo 700 Spartijata. Beoćani su imali manje vojnika, 6.000 hoplita, ali imali su nadmoćniju konjicu. Pre bitke razvila se debata među beotarsima da li da prihvate bitku. Tri beotarha predlagala su da se žene i deca evakuišu u Atinu i da se vojska zatvori u Tebu i izdrži opsadu. Epaminonda je želeo bitku i uz pomoć Pelopide ubedio je ostale beotarhe da prihvate bitku.

Epaminondina taktička inovacija

Jedna od karakteristika grčke falange bila je da se skreće nadesno tokom bitke. Bilo je to zato što je svaki vojnik nastojao da zaštiti svoju izloženu stranu vojnikom sa desne strane. Falange su zbog te činjenice uvek imale najbolju vojsku na desnoj strani da bi sprečili skretanje nadesno. Zbog toga su na desnoj strani bili Kleombrot i elitni Spartijati u spartanskoj falangi. Manje iskusni peloponeski saveznici bili su na levoj strani. Pošto su Spartanci bili brojniji, Epaminonda je uveo dve taktičke inovacije. Uzeo je najbolju vojsku i oformio je falangu duboku 50 redova, za razliku od obične falange duboke 8 do 12 redova. Njih je postavio nasuprot Kleombrota i Spartijata. Pelopida i Sveta četa Tebe bili su na krajnje levoj strani. Pošto je znao da nema dovoljno vojske da bi mu ostala falanga imala dubinu kao peloponeška falanga, on je odlučio da slabiju vojsku stavi na desnu stranu. Njima na desnoj strani dao je instrukcije da izbegavaju bitku i da se polako povlače tokom neprijateljskog napada. Pre Epaminonde, taktiku duboke falange koristio je Pagonda u bici kod Delija. Ipak, Epaminonda je izmenio uobičajenu poziciju i slabiju vojsku postavio na desno krilo, a najbolju vojsku na levo krilo, što je bilo potpuno suprotno od uobičajene taktike. Osim toga, taktika je bila i da jedno krilo odbija bitku postepeno se povlačeći.

Bitka

Bitku su započeli spartanski peltasti. Napali su pratnju tebanskog logora, koja je pokušavala da napusti bojište. Potisnuli su ih prema tebanskim linijama i na taj način nenamerno su ojačali tebansku liniju. Usledio je sukob konjica. Tebanska konjica je pobedila i naterala je unatrag spartansku konjicu, koja je narušila vlastitu falangu. Tebanska konjica omela je Kleombrotov pokušaj da natkrili tebansko levo krilo. U tome trenutku tebansko levo krilo sa Pelopidom i Svetom četom Tebe napali su desno spartansko krilo. S druge strane desno tebansko krilo se povlačilo. Spartansko desno krilo nije moglo da izdrži udar. Nakon intenzivne borbe, spartansko desno krilo počelo je da popušta pod teškim napadom duboke tebanske falange. U tom sukobu poginuo je spartanski kralj Kleombrot I. Spartanci su se borili dovoljno dugo da bi omogućili da se izvuče mrtvo telo njihova kralja, ali onda je spartanska linija razbijena. Kada se pobedničko tebansko levo krilo okrenulo prema središtu i prema spartanskoj desnoj strani, spartanski saveznici na levoj strani dali su se u beg. Ubrzo je cela spartanska vojska bila u rasulu. Ubijeno je gotovo 1.000 Peloponežana i 300 Beoćana. Diodor kaže da je ubijeno više od 4.000 Peloponežana. U bici je ubijeno 400 od ukupno 700 Spartijata, koliko je učestvovalo u bici.

Nakon bitke

Nakon bitke, spartanska vojska je i dalje bila brojnija. Ostali su kraj Leuktre i obavestili su Spartu o porazu. Sparta se nije mirila sa porazom, pa je poslala manju vojsku pod zapovedništvom Arhidama III. Teba je o pobedi obavestila Atinu i Jasona od Fere. Jason od Fere je došao sa vojskom u Leuktru. Napomena: Za razliku od Ksenofonta, Diodor sa Sicilije tvrdi da je Jason stigao nakon bitke sa 1.500 hoplita i 500 konjanika. Tebanci su ga nagovarali da im pomogne da potuku spartansku vojsku do nogu. Jason je imao drugačije planove. On nije želeo ni spartansku, ali ni tebansku hegemoniju, pa je sprečio Tebu da dotuče spartansku vojsku. Posredovao je između dve strane i nagovorio ih je na primirje. Tebancima je ukazao na opasnosti da izgube bitku, ako se Spartanci dovedu u poziciju da biraju između života i smrti. Spartancima je sa druge strane ukazao da je tebanska vojska obuzeta pobedničkim raspoloženjem i da je zbog toga bolje da odustanu od bitke. Na taj način Jason od Fere je obe strane nagovorio da pristanu na primirje. Epaminonda se nakon bitke posvetio konsolidaciji Beoćanskog saveza i pozvao je prospartanski grad Orohomen da uđe u savez.

Istorijski značaj

Bitka kod Leuktre uzdrmala je temelje spartanske dominacije u Grčkoj. Ta bitka označava kraj spartanske hegemonije u Grčkoj i početak kratkotrajne tebanske hegemonije. Pošto je Sparta imala maleni broj Spartijata, ona se morala oslanjati na saveznike da bi imala dovoljno veliku vojsku. Nakon bitke kod Leuktre, peloponeski saveznici bili su mnogo manje skloni da se pokore spartanskim zahtevima. Sa tolikim gubicima kod Leuktre i u drugim bitkama, Spartanci više nisu mogli da ponovo uspostave dominaciju nad nekadašnjim saveznicima. Peloponeski gradovi, koji su ranije bili pod spartanskom dominacijom, dobili su nezavisnost. Tokom 370. p. n. e. Mantineja je ujedinila svoja naselja u jedan grad i utvrdila ga, pa je Sparta objavila rat Mantineji. Osnovan je i arkadski savez protiv Sparte, a u rat se umešala i Teba. Teba je izvršila invaziju i Epaminonda je oslobodio spartanske helote iz Mesenije i na taj način je srušio temelje spartanske ekonomije.

Vidi još

• Bitka kod Mantineje (362. p. n. e.)

Izvori

• Ksenofont Helenska istorija, prevod dr Milena Dušanić,: Matica srpska, Novi Sad 1988
• Kornelije Nepos, Epaminonda
• Plutarh, Pelopida
• Diodor sa Sicilije
• Pausanija
• John Buckler and Hans Beck, Central Greece and the Politics of Power in the Fourth Century BC. . Cambridge University Press. 2008. ISBN 978-0-521-83705-7. .
• John Buckler, Aegean Greece in the fourth century BC, Brill Leiden. 2003. ISBN 978-90-04-09785-8..