Википедија

Bitka kod Otumbe

Bitka kod Otumbe (engl. Battle of Otumba), vođena 8. jula 1520, bila je odlučujuća bitka između Asteka, predvođenih kraljem Kitluakom (šp. Cuitláhuac), i španskih konkistadora, koje je predvodio Ernan Kortes. Završena je odlučujućom pobedom Španaca.[1][7]

Bitka kod Otumbe
Deo Špansko osvajanje Meksika

Bitka kod Otumbe, slikano polovinom 17. veka.
Vreme8. jul 1520.
Mesto
Otumba, Meksiko
Ishod španska pobeda
Sukobljene strane
 Španija
 Tlaskalanski Savez		  Carstvo Asteka
Komandanti i vođe
Španija Ernan Kortes
Tlaskala (bivša država) Šikotenkatl Mlađi		 Carstvo Asteka poglavica Sijuaka[1]  †
Jačina
oko 1.300 konkistadora[2][a]
23 konjanika[4]
1.000-2.000 Tlaskalanskih ratnika[b]		 oko 10.000[1][v]
Žrtve i gubici
laki[1] teški[1]

Pozadina uredi

Dok je Ernan Kortes bio angažovan u borbama protiv svog rivala Panfila Narvaesa (šp. Pánfiló de Narváez), njegovi vojnici u gradu Tenočtitlanu (šp. Tenochtitlan), prestonici Asteka, izvršili su pokolj indijanskog stanovništva, našta su Asteci odgovorili napadom na Špance i njihove indijanske saveznike iz Tlaskale. U toj akciji ustanika, nazvanoj Tužna noć (šp. Noche Triste), Kortez je izgubio 150 vojnika i 2.000 Indijanaca-saveznika. Posle tih gubitaka, Kortez se noću između 30. juna i 1. jula probio iz grada u težnji da se prebaci na teritoriju svojih saveznika, Tlaskala Indijanaca (šp. Tlaxcala). Iznuren i jako proređen u prethodnim borbama, gotovo bez baruta i topovske municije, Kortesov odred sa tlaskalanskim ratnicima sporo se kretao, stalno uznemiravan od ustanika i stanovništva.[1]

Bitka uredi

Na putu za Tlaskalu, Kortes se posle nekoliko dana (8. jula 1520) našao u ravnici kod Otumbe (šp. Otumba de Gómez Farías),[g] pred neuređenom i zbijenom vojskom Asteka od možda desetak hiljada ratnika (španski učesnnici navode da ih je bilo čak 200.000, što je malo verovatno). U skoro bezizglednoj situaciji, da bi izbegao opkoljavanje, Kortes je razvukao front pešaka i na krila postavio po 10 konjanika, koliko ih je imao.[1]

U nameri da obezglavi protivnika, Kortes je naredio vojnicima da u prvom redu napadaju poglavice, koji su se svojom opremom i pratnjom izdvajali od ostalih ratnika. Iako malobrojna, konjica, koju Asteci nisu ranije videli u borbi, unela je pri prvom napadu pometnju u njihove prednje redove. Pritisnuti s leđa gusto nabijenom gomilom sopstvenih ratnika u pokretu, a sa čela Špancima, Asteci nisu bili u stanju da efikasno iskoriste svoju brojnu nadmoć.[1]

Ipak, Španci su se brzo našli opkoljeni sa svih strana. U tom kritičnom času, Kortes je opazio u blizini glavnog zapovednika Asteka, kacika Sijuaku (šp. Cihuaca), okruženog brojnim plemstvom. U opštem metežu bitke Kortes se sa nekoliko konjanika probio do Sijuake i, pre nego što su se on i njegova pratnja snašli, poglavica je ubijen. Smrt kacika izazvala je nered među astečkim ratnicima, što se ubrzo pretvorilo u rasulo i bekstvo.[1]

Posledice uredi

U bici kod Otumbe Španci su izvojevali najveću pobedu u Meksiku, koja im je omogućila konačno i osvajanje države Asteka. Presudnu ulogu u pobedi Španaca kod Otumbe imalo je vatreno oružje i konjica Španaca.[1]

Napomene uredi

  1. ^ Kortez je 1519. započeo pohod sa 11 brodova, 110 mornara, 570 vojnika, 10 topova i 16 konja.[3] Pošto je deo vojske ostavio u novoosnovanoj luci Verakruz, ušao je u grad Meksiko sa najviše 500 španskih konkistadora, a u junu 1520. uspeo je da pridobije Narvaesovu ekspediciju upućenu sa Kube protiv njega (oko 800 ljudi), a zatim još 150 vojnika sa 20 konja upućenih sa Kube kao pojačanje Narvaesu. U svemu, imao je najviše 1.450 Španaca: ako prihvatimo da je pri povlačenju iz Meksika izgubio 150 vojnika, pred bitku kod Otumbe ostalo mu ih je oko 1.300.[2]
  2. ^ Kortes je ušao u Tenočtitlan sa preko 6.500 indijanskih saveznika[5], a posle pobede nad Narvaezom juna 1520. priključilo mu se još 2.000 Tlaskalanaca.[6] Međutim, nesigurno je koliki deo od ovih 8.500 čine ratnici, a koliko nosači, sluge i robovi. Uz to, tokom Tužne noći poginulo je bar 2.000 indijanskih saveznika.[1]
  3. ^ Španski izvori onog vremena navode čak 200.000, što moderni istoričari smatraju preteranim.[1]
  4. ^ Oko 48 km severoistočno od grada Meksika.

Reference uredi

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k Gažević, Nikola, ur. (1973). Vojna enciklopedija (knjiga 6). Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 491. 
  2. ^ a b Gažević, Nikola (1973). Vojna enciklopedija (knjiga 5). Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 394. 
  3. ^ Gažević, Nikola (1972). Vojna enciklopedija (knjiga 4). Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 631. 
  4. ^ Fajfrić, Željko (2008). Kortes i carstvo Asteka. Sremska Mitrovica: Tabernakl. str. 170—174. ISBN 978-86-85269-26-4. 
  5. ^ Fajfrić, Željko (2008). Kortes i carstvo Asteka. Sremska Mitrovica: Tabernakl. str. 107. ISBN 978-86-85269-26-4. 
  6. ^ Fajfrić, Željko (2008). Kortes i carstvo Asteka. Sremska Mitrovica: Tabernakl. str. 150. ISBN 978-86-85269-26-4. 
  7. ^ „The Project Gutenberg eBook of the memoirs of the conquistador Bernal Diaz del Castillo written by himself, containing a true and full account of the discovery and conquest of Mexico and New Spain (vol. 1 of 2).”. www.gutenberg.org. Pristupljeno 2021-01-04. 

Literatura uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Битка_код_Отумбе&oldid=27433745”