Bitka kod Persijskih vrata

Bitka kod Persijskih vrata je bila bitka između vojske Aleksandra Makedonskog i persijske vojske pod zapovedništvom Ariobarzana. Bitka se odigrala u januaru 330. p. n. e. kraj Persijskih vrata u današnjem Iranu. Ariobarzan je 30 dana uspešno odolevao makedonskoj vojsci i to je bio poslednji otpor persijskih snaga pred prestolnicom Persepoljem. Nakon pobede kraj Persijskih vrata Aleksandar Makedonski je zauzeo Persepolj.

Bitka kod Persijskih vrata
Deo Ratova Aleksandra Velikog
Vreme 20. januar 330. p. n. e. Mesto Persijska vrata Ishod Grčka pobeda
Sukobljene strane
Makedonija Korintski savez	Ahemenidsko kraljevstvo
Komandanti i vođe
Aleksandar Veliki Parmenion	Ariobarzan

Uvod

Nakon dve velike pobede u bici kod Isa i u bici kod Gaugamele Aleksandar Makedonski je krajem 331. p. n. e. zauzeo Vavilon. Kraljevska cesta je povezivala Suzu sa Persepoljem i Pasargadom i Aleksandar je napredovao duž nje. Persijski car Darije III je sakupio novu vojsku u Ekbatanu. Dao je zadatak Ariobarzanu da spreči prodor makedonske vojske u užu Persiju. Persija se mogla lako braniti zato što se moglo doći do nje samo preko nekoliko mogućih prelaza preko planina Zagros. Prelazak preko Zagrosa je zimi bio posebno otežan. Nakon osvajanja Suze, Aleksandar je podelio vojsku na dva dela. Parmenion je uzeo jedan deo vojske i sa njima je napredovao duž Kraljevske ceste. Aleksandar je uzeo drugi deo vojske i krenuo je prema Persepolju. Da bi došao do uže Persije morao je da pređe uzak planinski lanac Persijska vrata. Persijska vrata su omogućavala postavljanje dobrih zaseda i omogućavala su laku odbranu onome ko je želeo da spreči prolazak druge vojske.

Motivi

Prilikom napredovanja, Aleksandar Makedonski je pokorio lokalno gorštačko pleme Uksijana. Zbog toga je verovao da nakon toga ostala okolna plemena neće pružati otpor. Kada je krenuo kroz Persijska vrata nije naišao na otpor. Verovao je da više neće ni naići na neprijateljske snage i zbog toga je propustio da pošalje napred izviđače. Na taj način uletao je u Ariobarzanovu zamku.

Dolina pre Persijskih vrata zove se Tange Mejran i u početku je poprilično široka, pa se makedonska vojska mogla kretati punim maršem. Ariobarzan je zauzeo položaj blizu današnjeg sela Česmah Čenara. Tu put zavija na jugoistok, prema izlazećem suncu: Na istom mestu put se jako sužava što prolaz čini dosta opasnim. Zbog toga je to mesto bilo prikladno za Ariobarzanovu zasedu. Prema Arijanu Ariobarzan je imao 40.000 vojnika pešadije i 700 konjanika. Prema Diodoru i Kurciju Rufu imao je 25.000 pešaka i 300 konjanika. Aleksandar Makedonski je imao samo 10.000 vojnika.

Zaseda i Ariobarzanova pobeda

Persijska vrata bila su široka samo nekoliko metara na mestu gde je postavljena zaseda. Ariobarzan je na tom uskom prostoru izgradio zid, da spreči prodor makedonske vojske. Kada je makedonska vojska zašla dovoljno duboko u prolaz onda su ih Persijanci sa južne strane litice zasuli sa teškim stenama. Sa severne strane su ih napali strelama i katapultima, a gađali su ih i kopljima i kamenicama. Makedonska vojska je u početku imala velike gubitke. Nisu bili zaštićeni ni u formaciji kornjače, jer su na njih padale veoma velike stene. Makedonci su pokušali da se povlače, ali zbog teškog terena povlačenje se odvijalo u neredu. Da bi spasao ostatak vojske, Aleksandar je bio prisiljen da ostavi mrtve. Povukao se 30 stadija i tu je oformio logor.

Ariobarzan je verovao da njegov uspeh može da označi preokret u celom ratu. Znao je da ako spreči prolaz makedonske vojske kroz Persijska vrata da će tada makedonska vojska biti prisiljena da traži druge pravce da bi prodrla u užu Persiju. Tada bi Darije III dobio dovoljno vremena da okupi dovoljno vojske i da potpuno zaustavi prodor Aleksandra Makedonskoga.

Aleksandar zalazi Persijancima iza leđa

Ariobarzan je držao prolaz oko mesec dana. Aleksandar je saznao da se prolaz može zaobići koristeći teško prohodnu planinsku stazu obraslu žbunjem. Bio je to težak teren pod dubokim snegom i ispresecan gudurama i jarkovima. Prema Arijanu i Kurciju Rufu, ratni zarobljenici su vodili Aleksandra preko planina do persijske pozadine. Za to vreme veliki deo makedonske vojske ostao je u logoru pod zapovedništvom Kratera.

Aleksandar je odlučio da zađe Persijancima iza leđa, koristeći se teško prohodnom stazom. Kratera je ostavio kao zapovednika logora, gde je bila njegova vojska, Meleagerova vojska i strelci. Vojska koja je tu ostala trebalo je da vatrama održava iluziju da vojske ima više, da se ne bi uočilo da je deo vojske napustio logor. Krater je trebalo da se uključi u borbu, kada dobije signal. Aleksandar Makedonski je sa drugim delom vojske krenuo teško prohodnom obraslom stazom. Uspeo je da zađe Persijancima gotovo iza leđa. Kada su zašli dovoljno duboko Ariobarzanov logor je bio sa desne strane. Tada su podelili vojsku sa ciljem da napadnu persijski logor sa dve strane. Aleksandar je na tom mestu ostavio Filotu Parmenionova, Koina, Poliperhona i Amintu sa lakonaoružanom vojskom. On je krenuo sa agemom (gardom) i telohraniteljima obilaznim strmim putem daleko od neprijateljskih predstraža.

Iznenadni napad na persijski logor sa više strana

Tim putem Aleksandar je zašao iza neprijateljskoga logora i napao ih je nespremne. Malen broj Persijanaca, koji nije pobegao bio je posečen. Buku je čuo i Krater, pa je po dogovoru krenuo prema zidu, koji su podigli Persijanci. Persijsku vojsku napali su sa druge strane i Filota Parmenionov, Koin, Poliperhon i Aminta. Bio je to iznenadni napad iz smera gde Persijanci nisu očekivali nikakvu opasnost. Nakon napada sa dve strane preživeli Persijanci su pružili veoma žilav i junački otpor. Persijanci su bili brzo poraženi. Istorijski izvori se razlikuju u opisu kako se to desilo. Ariobarzan i preživela vojska bila je u zamci, ali nisu se predavali, nego su jurišali na makedonske linije. Prema jednoj verziji Ariobarzan je poginuo u poslednjem napadu. Prema Kurciju Rufu, Ariobarzan se nakon velikih gubitaka na obe strane probio kroz makedonske linije sa svojih 5.000 vojnika i 40 konjanika. Krenuo je prema Persepolju, ali nisu ga pustili u Persepolj. Ariobarzan i njegova vojska izginuli su kada se pred bedemima Persepolja sukobio sa makedonskom vojskom. Prema Arijanu Aleksandar je pre napada na persijski logor naredio Filoti Parmenionovome, Koinu i Poliperhonu da izgrade most preko reke da bi Aleksandar mogao što pre da dođe do Persepolja. Po Arijanu, Ariobarzan je nakon poraza pobegao na sever. Prema Džonu Prevasu, Ariobarzan i njegove snage povukli su se prema Persepolju, ali glavni persijski rizničar Tiridat nije ih puštao u grad. Tiridat je shvatio da je besmisleno pružati otpor Aleksandru i stupio je u tajni kontakt sa Aleksandrom. Omogućio je Aleksandru Makedonskom da pobije Ariobarzana i njegovu vojsku pred zidinama Persepolja.

Sličnosti sa Termopilskom bitkom

Antički i moderni istoričari uočili su sličnosti između Termopilske bitke i bitke kod Persijskih vrata. Persijska vrata bila su slična klancu Termopile i kao u bici kod Termopila izgubili su oni koji su branili poraz. U obe bitke pobednici su zašli teško prohodnom planinskom stazom iza leđa branioca prolaza.

Posledice

Poraz Ariobarzana kod Persijskih vrata uklonio je poslednju prepreku između Aleksandra i persijske prestolnice Persepolja. Kada je ušao u Persepolj Aleksandar Makedonski je imenovao Frasaorta za satrapa Persije. U Persepolju je bila najveća persijska riznica, ogroman novac, koji je dugo bio van opticaja. Od tada je Aleksandar imao ogromne novčane rezerve da je postao finansijski nezavisan od grčkih država. Četiri meseca nakon osvajanja Persepolja dozvolio je svojoj vojsci da opljačka Persepolj. Posle pljačke i ubijanja, Persepolj je izgorio u velikom požaru. Po jednoj verziji radi se o Aleksandrovoj osveti zbog toga što su Persijanci spalili atinski akropolj za vreme Grčko-persijskih ratova. Po drugoj verziji paljenje nije bilo namerno, nego je nastalo nakon pijanke.

Vidi još

• Ratovi Aleksandra Makedonskog

Izvori

• Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka
• Arijan, Anabaza
• Justin
• Kvint Kurcije Ruf
• John Prevas, Envy of the Gods: Alexander the Great's Ill-Fated Journey across Asia (USA. . Da Capo Press. 2004. ISBN 978-0-306-81268-2.