Bitka kod Čundžua

Bitka kod Čundžua
	Deo Japanske invazije Koreje (1592-1598)
	; Bitka je vođena severno od granice između provincija Kjongsang i Čungčong, na glavnom putu za Seul.
Vreme	28. april 1592.
Mesto	Čundžu, južno od Seula, Južna Koreja.
Uzrok	Pokušaj Korejanaca da zaustave Japance pred Seulom.
Ishod	Japanska pobeda.
Teritorijalne; promene	Seul pao bez borbe 5 dana kasnije.
Sukobljene strane
Japan;	Čoson; Dinastija Ming
Komandanti i vođe
Koniši Jukinaga; So Jošitoši;	Sil Jip †; Ji Il
Jačina
18.700	8.000
Žrtve i gubici
150	čitava vojska

Bitka kod Čundžua (engl. Battle of Chungju) bio je jedini pokušaj malobrojne i nepripremljene korejske vojske da zadrži japansko napredovanje ka Seulu tokom japanske invazije Koreje (1592). Bitka je završena odlučujućom japanskom pobedom, a Seul je osvojen bez borbe nekoliko dana kasnije.^[1]

Pozadina uredi

Japanska invazija Koreje u proleće 1592. zatekla je kraljevstvo Čoson potpuno nespremno za rat. Nakon više od 200 godina mira, vojska je bila malobrojna, slabo plaćena i naoružana: za razliku od Japanaca, koji su već uveliko koristili arkebuze, Korejanci su još uvek bili naoružani lukovima i strelama. Uz to, dok su japanski zapovednici bili prekaljeni veterani iz građanskih ratova za ujedinjenje Japana pod Odom Nobunagom (1560-1582) i Tojotomi Hidejošijem (1582-1592), korejski oficiri bili su većinom dvorski plemići bez ikakvog ratnog iskustva. Luka Pusan, prva tačka invazije, osvojena je za jedan dan (14. aprila 1592), a sve korejske tvrđave i garizoni odatle do Seula zauzeti su na juriš ili napušteni bez borbe. Vest o padu Pusana stigla je u Seul 3 dana kasnije, 17. aprila: kralj Senđo je odmah uputio na jug generala Ji Ila, sa naređenjem da posedne planinski prolaz Čo-rjung, između provincija Kjongsang i Čungčong - ključni strategijski položaj na glavnom drumu od Pusana za Seul. Međutim, korejska vojska bila je tako malobrojna i rasejana po malim garnizonima, da je vrhovni komandant Ji Il krenuo iz Seula sa samo 300 konjanika (po drugim izvorima svega 60^[2]), sa naređenjem da prikupi trupe usput. Poslat u bitku bez vojske, i prikupivši usput samo 900 neobučenih regruta, general je potučen od daleko nadmoćnije japanske Prve divizije (oko 20.000 ljudi) kod Sangđua, 25. aprila. Izgubivši svoju malu vojsku, pobegao je na sever bez borbe, pridruživši se vojsci koja se okupljala kod zamka Čundžu na južnoj obali reke Han, južno od Seula.^[1]

Bitka uredi

Anbjon

Hamhung

Sandžu

Uidžu

Najvažnije bitke tokom japanskih invazija Koreje (1592-1598) na mapi Korejskog poluostrva.

Za to vreme, zamenik ministra rata, general Sil Jip, prikupio je južno od Seula oko 8.000 konjanika, sa namerom da se pridruži Ji Ilu i ojača odbranu planinskog prolaza Čo-rjung, između provincija Kjongsang i Čungčong. Na vest o napuštanju planinskih prolaza, Sil Jip je odlučio da napusti zamak Čundžu i prihvati bitku u ravnici na južnoj obali reke Han, uzdajući se u nadmoć svoje konjice nad japanskom pešadijom na otvorenom polju. Međutim, sa ovog položaja bilo je nemoguće povući se, pošto je ravnica prema jugu, kao amfiteatar, bila okružena planinskim lancima, sa samo dva izlaza na obe strane uz obalu reke.^[1]

Sukob korejske konjice i japanske pešadije nije ispao kako je planirano: konjički juriš razbijen je koncentrisanom vatrom iz japanskih arkebuza, koje većina Korejanaca nikad ranije nije videla u borbi. Zatim je čitava korejska vojska nagla u bekstvo, ali je potisnuta od Japanaca koji su čuvali prolaze i naterana u reku, gde se većina podavila. General Sil Jip poginuo je boju, dok je Ji Il sa šačicom preživelih uspeo da se prebaci preko reke.^[1]

Posledice uredi

Vest o porazu jedine vojske između Japanaca i Seula stigla je u korejsku prestonicu sutradan. Kralj je nameravao da brani grad, ali je u Seulu bilo samo 7.000 vojnika, dok su veoma dugi, ali relativno niski gradski bedemi zahtevali bar 30.000 ljudi. Na vest o porazu, u gradu je zavladao haos, pljačka i opšte bežanje vojske i stanovništva, pa je vlada u takvoj situaciji već 30. aprila napustila prestonicu i povukla se na sever, u Pjongjang, gde je stigla 7 maja, dok su se preostale korejske jedinice povukle na reku Imđin, gde su se utvrdile. Japanci su bez borbe ušli u napušteni Seul 5 dana posle bitke, 3. maja 1592.^[3]

Napomene uredi

^ Po lunarnom kalendaru, koji se u to vreme koristio u Kini, Japanu i Koreji.^[1]

Reference uredi

^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ ^e Hulbert, Homer B. (1905). The History of Korea (vol. 1 of 2). Seoul: The Methodist Publishing House. str. 352—356.
^ Turnbull, Stephen R. (2002). Samurai invasion : Japan's Korean War, 1592-98. London: Cassell & Co. str. 47—51. ISBN 0-304-35948-3. OCLC 50289152.
^ Hulbert, Homer B. (1905). The History of Korea (vol. 1 of 2). Seoul: The Methodist Publishing House. str. 357—365.

[2] Po lunarnom kalendaru, koji se u to vreme koristio u Kini, Japanu i Koreji.^[1]

[ИК1-1] v ^g ^d ^đ ^e Hulbert, Homer B. (1905). The History of Korea (vol. 1 of 2). Seoul: The Methodist Publishing House. str. 352—356.

[:2-3] Turnbull, Stephen R. (2002). Samurai invasion : Japan's Korean War, 1592-98. London: Cassell & Co. str. 47—51. ISBN 0-304-35948-3. OCLC 50289152.

[ИК2-4] Hulbert, Homer B. (1905). The History of Korea (vol. 1 of 2). Seoul: The Methodist Publishing House. str. 357—365.

[1]

[a]

[2]

[3]