Bitka kod sela Tano

Bitka kod sela Tano
	Deo Sengoku perioda
	; Japan oko 1570. Teritorija klana Oda obojena je žuto, klana Tokugava narandžasto, a klana Takeda smeđe. Bitka je vođena u istočnom delu provincije Kai.
Vreme	11. mart 1582. (po lunarnom kalendaru).
Mesto	istočni deo provincije Kai, Japan.
Uzrok	Kampanja Oda Nobunage i Tokugava Ijejasua za osvajanje provincija Šinano, Suruga i Kai od klana Takeda(februar-mart 1582).
Ishod	Pobeda klana Oda, pad klana Takeda.
Teritorijalne; promene	Provincija Kai pala bez otpora (2—11. marta 1582).
Sukobljene strane
Klan Oda; Klan Tokugava	Klan Takeda
Komandanti i vođe
Takigava Sakon;	Takeda Kacujori †;
Jačina
više stotina ;	41;
Žrtve i gubici
znatni	41 samuraj i oko 50 žena

Bitka kod sela Tano (jap. 天目山の戦い) bila je poslednja bitka klana Takeda protiv snaga Oda Nobunage. Nakon brzog pada provincija Šinano i Suruga tokom poslednje invazije Oda Nobunage na domen Takeda (februar-mart 1582), vojska klana Takeda u provinciji Kai se razbežala bez borbe i veđinom predala napadaču. Takeda Kacujori, poslednji vođa klana Takeda je sa svojom porodicom i svega nekoliko desetina ratnika pokušao da nađe utočište u planinama, ali je 11. marta 1582. opkoljen u improvizovanom utvrđenju u selu Tano. Poslednji ranici klana Takeda najpre su pobili žene i decu, a zatim izginuli u borbi do smrti.^[1]

Pozadina uredi

Rat klana Takeda protiv Oda Nobunage počeo je 1572. bitkom kod Mikatagahare, gde je Takeda Šingen, gospodar provincija Kai, Šinano i Suruga, pobedio kombinovane snage Oda Nobunage i Tokugava Ijejasua u provinciji Totomi.^[1]

Šingenov naslednik Takeda Kacujori je odlučno poražen u bici kod Nagašina (1575), izgubivši više od 10.000 ljudi i svoje najsposobnije generale. Međutim, zahvaljujući Nobunaginom angažovanju na drugim frontovima (uglavnom njegovom ratu protiv Iko-Ikija 1570-1580), Takeda Kacujori je uspeo da očuva porodične posede do početka 1582.^[1]

Nobunagin pohod na Šinano i Surugu uredi

U februaru 1582. neki vazali klana Takeda u provinciji Šinano prešli su na stranu Oda Nobunage: kao odgovor, 14. februara Nobunagina vojska pod njegovim sinom Oda Nobutadom napala je provinciju Šinano sa zapada, brzo napredujući na istok dok su garnizoni klana Takeda prebegli neprijatelju ili se predavali bez borbe. Jedina prava bitka bila je opsada zamka Takato, koji je 2. marta 1582. zauzet na juriš. U isto vreme Iejasu Tokugava je izvršio invaziju na provinciju Suruga, koja je kapitulirala 25. februara 1582. izdajom vodećih vazala i rođaka Takeda Kacujorija.^[1]

Nakon pada zamka Takato 2. marta, preostali garnizoni klana Takeda u provinciji Šinano predali su se bez borbe, a vojska Oda Nobutade stigla je do zapadne granice provincije Kai, postojbine klana Takeda. U isto vreme, Tokugava Ijejasu je upao u Kai iz provincije Suruga sa juga, vodeći izdajnika Anajama Genbu, Šingenovog sestrića, kao vodiča. ^[1]

Rasulo u provinciji Kai uredi

Za to vreme, Takeda Kacujori i njegova vojska od 10-15.000 u zamku Šimpu su računali da će zamak Takato izdržati još neko vreme, tako da je brz pad te moćne tvrđave za samo jedan dan izazvao ogromnu paniku među pristalicama Takeda. I generali i obični vojnici bili su paralisani željom da evakuišu svoje porodice i decu dok je neprijateljska vojska od 40-50.000 napadala Kai sa juga i istoka, tako da niko nije mislio na odbranu, nego se cela vojska razbežala u panici: svega 500-600 samuraja je ostalo sa Takeda Kacujorijem u Šinpu-u. Tako je u zoru 3. marta (u čas Zeca, oko 6 sati ujutro) Kacujori zapalio zamak Šinpu i pobegao na istok sa svojom porodicom, ostavljajući mnogo talaca iz svih važnijih porodica sa svojih poseda da izgore u zamku.^[1]

U međuvremenu, Oda Nobutada je 7. marta 1582. zauzeo Kofu, staru prestonicu Kaija, i pohvatao i pogubio svu porodicu, rodbinu i starije vazale Takeda Katsujorija. Svi preostali samuraji iz tri provincije Suruga, Kai i Šinano pohrlili su u Kofu i zakleli se na vernost Nobutadi, predavši taoce, a susedna provincija Kozuke predala se bez borbe ^[1].

Bitka uredi

Nagoja

Ivamura

Takeda

Kozuki

Kijosu

Miki

Kanegasaki

Kuroi

Akeči

Sunpu

Obama

Jakami

Suva

Vake

Šigi

Negoro

Amagasaki

Nara

Koide

Futoge

Totori

Namazue

Kataoka

Sakamoto

Savajama

Ičijodani

Najvažnije bitke Sengoku perioda (1467-1615) na mapi centralnog Japana. Ukršteni mačevi označavaju bitke, zamkovi opsade, a imena napisana velikim slovima provincije.

Takeda Katsujori je napustio zamak Sinpu 3. marta sa oko 500-600 samuraja i više od 200 žena i dece iz svoje porodice i rodbine. Oni su pobegli na istok kroz planine u unutrašnjosti provincije Kai u planinski zamak po imenu Kogako, gde su se nadali da će naći utočište kod starog vazala klana Takeda, Ojamada Nobušige-a.^[1]

Kada su begunci stigli do zamka Kogako, Ojamada ih je odbio, iako je nedelju dana ranije sam pozvao svog gospodara i obećao mu podršku. Bez tvrđave i saveznika, preostale sluge i ratnici klana Takeda su izgubili nadu i razišli se u panici: celim putem pratioci su postepeno napuštali svog poraženog gospodara, sve dok nije ostao samo četrdeset jedan ratnik i oko 50 žena, bliskih srodnika i najodanijih vazala porodice Takeda koji nisu imali kuda da pobegnu. Oni su postavili privremenu palisadu oko običnog imanja (vlastelinskog dvora) u selu zvanom Tano (istočno od Kofua) i tamo postavili svoj poslednji logor.^[1]

Dana 11. marta, general klana Oda, Takigava Sakon (Kazumasu) dobio je vest da su se Takeda Kacujori i njegova porodica povukli u planine Kogako. Sakon je podelio svoje trupe u grupe koje za pretragu planine, koje su otkrile logor Takeda u selu Tano i opkolile ga: poslednjih 41 samuraja klana Takeda su svečano pogubili svoje žene i decu i izašli da se bore prsa u prsa, tražeći samo časnu smrt. Borili su se kao očajnici koji nemaju šta da izgube, i naneli mnogo gubitaka napadačima, Hronika gospodara Nobunage veliča hrabrost poslednjih Takeda ratnika, među njima i Cučija Uemona, mladog ljubavnika Takeda Kacujorija, koji je svojim strelama oborio mnoge iskusne ratnike pre nego što je sledio svog gospodara u smrt, i Kacujorijevog 16-godišnjeg sina Takeda Nobukacu-a, koji se do smrti borio svojim mačem kao da je odrastao čovek ^[1] .

Posledice uredi

Prema Hronici gospodara Nobunage, klan Takeda je izgubio 41 samuraja i 50 dama i žena, dok je klan Oda izgubio mnoge iskusne ratnike. Poslednji otpor klana Takeda bio je takav primer pravog samurajskog duha i hrabrosti u porazu, da su čak i hroničari naklonjeni klanu Oda (Hroniku gospodara Nobunage napisao je Ota Gujuči, stari vazal Oda Nobunage) pokazivali neskriveno divljenje prema poslednjem Takeda samurajima, koji su u smrti stekli neuporedivu slavu i ugled ^[1].

Napomene uredi

^ Japanske hronike onog vremena navode gubitke samo znatnijih ratnika, dok se gubici prostih pešadinaca i ne pominju.

Reference uredi

^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ ^e ^ž ^z ⁱ ^j ^k ^l ^lj ^m Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. str. 426—441. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.

[2] Japanske hronike onog vremena navode gubitke samo znatnijih ratnika, dok se gubici prostih pešadinaca i ne pominju.

[:0-1] v ^g ^d ^đ ^e ^ž ^z ⁱ ^j ^k ^l ^lj ^m Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. str. 426—441. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.

[1]

[a]