Bitka na Berezini
Bitka na Berezini odigrala se od 26. do 29. novembra 1812. godine, između Napoleona Bonaparte i ruske vojske pod vođstvom Mihaila Kutuzova, Petra Vitgenštajna i admirala Pavela Čičagova. Napoleon se povlačio nakon neuspešne invazije na Rusiju i došao u sukob sa ruskim snagama prelazeći preko reke Berezine (kod Barisava, u Belorusiji). Bitka se završila nerešenim ishodom. Francuzi su pretrpeli ogromne gubitke, ali su uspeli da pređu reku i izbegnu da budu zarobljeni. Od tada je izraz berezina u francuskom jeziku postao sinonim za katastrofu.
| Bitka na Berezini | |||||
|---|---|---|---|---|---|
 Napoleon prelazi preko Berezine, Januar Suhodolski, 1866, ulje na platnu, Narodni muzej u Poznanu | |||||
| |||||
| Sukobljene strane | |||||
|
Prvo francusko carstvo Varšavsko vojvodstvo | Ruska imperija | ||||
| Komandanti i vođe | |||||
| Napoleon I Bonaparta |
Mihail Kutuzov Petar Vitgenštajn Pavel Čičagov | ||||
| Jačina | |||||
| 49 000 (40 000 zaostali vojnici) | 64 000 vojnika (34 000 Čičagov i 30 000 Vitgenštajn) | ||||
| Žrtve i gubici | |||||
|
13 000 – 25 000 vojnika 10 000 – 20 000 zaostalih vojnika 25 topova | 6 000 – 20 000 vojnika | ||||
Pozadina uredi
Ruska vojska je iskoristila povlačenje preživelih masa Velike armije i njihov pokušaj da se dokopaju sigurnosti zapadnog sveta da ih opkoli i odseče.
Francuzi su pretrpeli poraz dve nedelje ranije za vreme bitke kod Krasnog. Međutim, pojačanja koja su bila smeštena u blizini Berezine za vreme Napoleonovog inicijalnog napretka kroz Rusiju povećala je brojčanu snagu Velike armije na oko 30.000 do 40.000 borbeno sposobnih francuskih vojnika, kao i 40.000 neboraca. Rusi su imali oko 61.000 vojnika u Berezini i još 54.000 pod Kutuzovim, oko 65 kilometara istočno, koji su napredovali ka reci.
Bitka i prelaz uredi
Napoleonov plan je bio da pređe reku Berezinu i krene ka Poljskoj, dok su njegovi neprijatelji želeli da ga tamo uhvate i unište. Prvobitni plan za prelazak preko zaleđene reke brzo se pokazao nemogućim, jer se obično zamrznuta plovna putanja otopila i bila je neprohodna.
Obližnji most kod Barisava je bio uništen, a većina opreme za izgradnju pontonskog mosta je uništena nekoliko dana ranije. Međutim, komandant opreme za premošćavanje, general Žan Batist Eble, nije poslušao Napoleonovu raniju zapovest da napusti opremu, već je zadržao ključne kovnice, alate za drveni ugalj i sapun i tako mu je samo trebala zaštita od Čičagovljeve sile na krajnjoj zapadnoj obali reke.[1]
Maršal Udino je dobio zadatak da anulira admirala i krene prema jugu. Plan je funkcionisao, a Ebleovi holandski inženjeri hrabro su se borili protiv hladne vode da bi izgradili vitalni most dug sto metara. Smrt kao posledica hipotermije bila je verovatna za manje od trideset minuta. Četiri švajcarska pešadijska puka delovala su kao straža. Konjica je brzo prešla, a zatim je pešadija zadržala most. Švajcarci su pretrpeli strašne gubitke (od četiri švajcarska puka Udinovog korpusa preživelo je samo 300 vojnika), ali su uspeli pokriti oba položaja i povući se. Švajcarski herojski položaj spasio je većinu francuskih trupa.
Druga struktura je otvorena za nekoliko sati i preko nje su prebačeni topovi kako bi ojačali obrambenu poziciju. Stigli su baš na vreme, pošto je Čičagov shvatio svoju grešku i napao 11.000 francuskih vojnika.
Do podneva 27, Napoleon i njegova carska garda su prešli preko, a strategija se sada okrenula ka spašavanju švajcarskog reda, koji se borio protiv Vitgenštajnove vojske.
Jedan od raspona propao je u kasnim popodnevnim satima, ali je popravljen do rane večeri zahvaljujući inženjerskoj veštini. Korpus maršala Davua i princa Ežena prešao je, ostavljajući IX korpus maršala Viktora-Perina da zadrži neprijatelja na istočnoj obali.
Povećavši svoju vatrenu moć artiljerijom preko reke, Viktor je izdržao sve do ponoći, kada su njegove snage uspele da se pridruže svojim kolegama, gurnu Čičagova u stranu i nastave povlačenje u Francusku. Međutim, linije 125og i 126og linijskog puka, sastavljene uglavnom od holandskih vojnika, borile su se dok se nije naređeno da se predaju, a preživeli su odvedeni u ropstvo.[2][3]
Žrtve uredi
Postoje značajna neslaganja u pogledu broja žrtava na obe strane. Dok je oko 22.000 francuskih vojnika stradalo, među njima je bio i veliki broj zaostalih vojnika, od kojih su mnogi bili civili.[4] Veću procenu daje istoričar Žak Garnier, koji francuske gubitke procenjuje na 25.000 boraca, 25 topova i 20.000 civilnih lutalica, od kojih je oko 10.000 masakrirano od strane Kozaka.[5] Ruske žrtve su takođe bile velike. Iako ih je veoma umerena ruska procena iz 19. veka procenila na 6.000[6], one su verovatno iznosile 20.000 žrtava.[5] Istoričar Alan Pižard nudi umerene brojeve (samo borci): između 13.000 i 16.000 Francuza (2000 ubijenih, 7.000-10.000 ranjenih, plus čitava Partunova divizija ubijena, ranjena ili zarobljena) i 13.000 Rusa (10.000 mrtvih ili ranjenih, 3.000 zarobljenika na desnoj obali). Među francuskim žrtvama su i tri generala i četiri pukovnika koji su ubijeni tokom ove bitke.[7] Pižardova procena odražava novija istraživanja, pri čemu većina modernih istoričara procenjuje Francuske gubitke na oko 15.000 boraca i 10.000 zaostalih vojnika. Ruski gubici su obično procenjnivani na do 15.000 boraca.[8] Prema modernoj ruskoj enciklopediji, ruska vojska je izgubila od 8.000 do 15.000 ubijenih, ranjenih i zatvorenh vojnika tokom četiri dana; Francuske žrtve su bile od 25.000 do 40.000.[9] Ričard K. Rin je procenio francuske gubitke na oko 30.000, od kojih je većina bila zaostalih vojnika, a stvarni gubici bili su relativno mali sa oko 10.000 francuskih i 14.000 Rusa.[10]
U popularnoj kulturi uredi
Bitka kod Berezine je prikazana u filmu Rat i mir iz 1956. godine. Izgradnja mosta preko Berezine opisana je u romanu Onora de Balzaka, Seoski doktor.
Galerija uredi
-
Prelazak Berezine, Felician Mirbah -
Prelazak preko Berezine, Jozef Rejmond Furnir-Sarloveze -
Prelazak reke Berezine 17. novembra 1812. godine, Peter fon Hes -
Prelazak preko Berezine 1812, Jan Hojnck van Papendreht -
Prelazak preko Berenzine, Julian Falat -
Prelazak preko Berezina, nepoznati autor
.jpg)
.jpg)
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Beresina : Battle of the Beresina : Napoleonic Wars : Retreat from Russia 1812 : Napoleon Bonaparte
- ^ http://www.napoleon-series.org/research/eyewitness/vanWetering.pdf, pages 16-17
- ^ Austin, P.B., 1812. Napoleon's invasion of Russia, (London 2000), p. 282—283, and Zamoyski, A., 1812. Napoleons fatale veldtocht naar Moskou (Napoleon’s ill-fated campaign to Moscow) (Amsterdam 2005), p. 412—413.
- ^ Marley, E. J. La Méthode Graphique (Paris, 1885) (as cited in Tufte, Edward R.'s The Visual Display of Quantitative Information)
- ^ a b Tulard, volume 1, p. 202—203.
- ^ Bogdanovič M. I., Istoriя Otečestvennoй voйnы 1812 goda po dostovernыm istočnikam. T.3.-SPB.,1860
- ^ Pigeard, str. 125–126
- ^ Moscow, 1812: Napoleon's Fatal March on Moscow, Adam Zamoyski, Harper/Collins, 2004,
- ^ Otečestvennaя voйna 1812 goda. Эnciklopediя. — M., ROSSPЭN, 2004, str.65
- ^ Riehn, str. 387
Literatura uredi
- Mikaberidze, Alexander (2010). The Battle of the Berezina : Napoleon's great escape. Barnsley. ISBN 978-1-84415-920-8. OCLC 473470921.
- Morelock, Jerry. „Napoleon's Russian nightmare. Misjudgments, Russian strategy and „General Winter” changed the course of history” (PDF).
- Franceschi, Michel (2008). The wars against Napoleon : debunking the myth of the Napoleonic Wars. Weider, Ben, 1923—2008. (1. izd.). New York: Savas Beatie. ISBN 978-1-61121-029-3. OCLC 763157025.
- Zamoyski, Adam (2005, ©2004). Moscow 1812 : Napoleon's fatal march. New York: Harper Perennial. ISBN 978-0-06-108686-1. OCLC 61495293. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - Chandler, David G. (1966). The campaigns of Napoleon. New York: Macmillan. ISBN 978-0-02-523660-8. OCLC 401930.
- Dictionnaire Napoléon. Tulard, Jean. (Nouv. éd., rev. et augm izd.). [Paris]: Fayard. 1999. ISBN 9782213604855. OCLC 42942902.
- Pigeard, Alain (2004). Dictionnaire des batailles de Napoléon : 1796—1815. Paris: Tallandier. ISBN 9782847340730. OCLC 56682121.
- Pigeard, Alain. Histoire de la Grande Armée : 1805—1815. Paris. ISBN 979-1-09-256605-5. OCLC 908679040.
- „The Battle of Berezina (26-29 November 1812)”.