Bitka na Kročkom polju

Bitka na Kročkom polju bila je jedna od najznačajnijih bitaka Trećeg svetog rata. Odigrala se 353. ili 352. p. n. e. između Fokide pod zapovedništvom Onomarha s jedne strane i Tesalijskog saveza i makedonske vojske pod zapovedništvom Filipa II Makedonskog. U jednoj od najkravavijih antičkih bitaka Filip II Makedonski je pobedio Fokiđane. Tokom bitke ubijeno je 6.000 Fokiđana, a 3.000 zarobljenih bacili su u more kao pljačkaše svetilišta. Filip je tom pobedom osigurao svoju poziciju vladara Tesalije, što je bio značajan korak uspona Makedonije do hegemona u Grčkoj.

Bitka na Kročkom polju
Deo Trećeg svetog rata
Vreme 353. ili 352. p. n. e. Mesto [[]] Ishod Makedonska pobeda
Sukobljene strane
Antička Makedonija	Fokida
Komandanti i vođe
Filip II Makedonski	Onomarh

Hronologija

Antički izvori za Treći sveti rat su dosta oskudni i uopšte nemaju čvrste hronološke informacije. Moderni istoričari diskutovali su mnogo o hronologiji toga sukoba, ali među njima nije došlo do konsenzusa. Uopšteno se smatra da je rat trajao 10 godina i da se okončao leta 346. pre n. e, pa se smatra da je rat započeo 356. p. n. e. kada je Filomel zauzeo Delfe. Nakon Filomelovoga poraza kod Neona Tebanci su se osećali dovoljno sigurni da su Pamena poslali u Aziju sa 5.000 hoplita. Izgleda da se Pamen na putu za Aziju 355. p. n. e. sreo sa Filipom II Makedonskim u Maroneji u Trakiji. Bakler zbog toga smatra da se bitka kod Neona odigrala početkom 355. p. n. e. Drugi istoričari smatraju da se to bitka kod Neona dogodila 354. p. n. e. Diodorova hronologija za sveti rat je veoma zbrkana, tako da on početak i kraj rata datira kasnije, a rat za njega traje 9,10 ili 11 godina, a i opsadu Metona pominje pod različitim datumima, pa se njegovoj hronologiji uopšte ne može verovati. Zanemari li se hronologija, većina istoričara slažu se o istom nizu događaja za ovaj deo Svetog rata. Bakler, Beloh i Kloš smatraju da je bitka kod Neona bila 355, kod Metona 355-354, Filipov prvi Tesalijski pohod 354, a drugi 353. p. n. e. Kokvel i Hamond za ove sve događaje smatraju da su se desili godinu dana kasnije.

Pozadina

Treći sveti rat izbio je 356. p. n. e. i za Filipa II Makedonskog predstavljao je priliku da proširi svoj uticaj na središnju i južnu Grčku. Amfiktionski savez je 357. p. n. e. presudio da Fokida treba da plati veliku kaznu, koju nije mogla da plati. Bio je to uzrok rata. Amfiktionski savez je bio panhelenska organizacija, koja je upravljala najvećim svetilištem u antičkoj Grčkoj, Apolonovim gramom u Delfima. Iza religiozne fasade stajala je politika Tebe, koja je po svoj prilici potakla optužbe protiv Fokiđana. U to vreme Teba je kontrolisala većinu glasova u Amfiktionskom savezu, pa je na jesenjem zasedanju saveza 357. p. n. e. optužila Fokiđane za obrađivanje svete zemlje. Optužili su i Spartance jer su 382. p. n. e. zauzeli Tebu. Nametnute su veoma velike globe i Fokidi i Sparti. Teba je očekivala da oni ne plate pa da protiv njih povede "sveti rat“. Pošto nisu mogli da plate tako veliku kaznu Fokiđani su pod zapovedništvom Filomela zauzeli Delfe. Delfi su se nalazili na granici Fokide. Filomel je zauzeo Delfe polažući pravo na starateljstvo nad proročištem, pozivajući se pri tom na citat iz Homera. Pre zauzimanja Apolonovog hrama u Delfima Filomel se savetovao sa kraljem Sparte Arhidamom. Sparta je isto kao i Fokida bila kažnjena, pa je zbog toga podržala Filomelovu akciju. Nisu želeli da otvoreno podrže Filomela, nego su odlučili da tajno sarađuju šaljući novac i najamnike. Filomel se nadao da će predsedavati Amfiktionskim savezom i da će tako poništiti presudu. Izgleda da je u Grčkoj postojalo dosta simpatija za potez Fokiđana, jer su videli da je Teba zloupotrebljavala Amfiktionski savez.

Fokidu je podržavala Sparta, ali i Atina, koja je bila stari neprijatelj Tebe. Filomel je opljačkao Apolonov hram da bi plaćao najamnike. Imao je veliku količinu novca, pa je sakupio ogromnu i moćnu najamničku vojsku. Međutim zbog pljačke svetilišta izgubio je simpatije u Grčkoj. Tokom zime 356/355. p. n. e. Amfiktionski savez proglasio je Sveti rat protiv Fokide. Fokiđani su bili uspešni na početku rata, ali bili su teško poraženi u bici kod Neona 355. ili 354. p. n. e. U toj bici poginuo je Filomel. Zapovedništvo je preuzeo Onomarh i okupio je novu najamničku vojsku.

Sukobi unutar Tesalije

Treći sveti rat doveo je do obnove neprijateljstava unutar Tesalije. Tesalijska konfederacija podržavala je Amfiktionski savez i bila je davnašnji neprijatelj Fokiđana. Fera se udružila sa Fokidom. Tokom 354. ili 353. Filip II Makedonski je najpre na poziv svojih tesalijskih saveznika iz Larise ratovao u Tesaliji protiv tirana Likofrona od Fere. Fera je onda tražila i dobila podršku Fokide. U pomoć im je došao Onomarhov brat Fajil sa 7.000 vojnika, ali Filip je pobedio Fokiđane i isterao ih iz Tesalije. Onomarh je nakon toga sa celom vojskom krenuo da pomogne Feru, a namera mu je bila da kontroliše Tesaliju. Pošto je imao mnogo brojniju vojsku Onomarh je pobedio Filipa II Makedonskog u dve bitke, pa se Filip nakon toga povukao u Makedoniju.

Filip je sakupio novu vojsku u Makedoniji, pa se vratio u Tesaliju sledećeg leta (353. ili 352. p. n. e.). Tražio je od tesalijskih saveznika da mu se pridruže u ratu sa Fokiđanima. Filip je uz svoju vojsku pridobio Tesalijce, pa je imao 20.000 vojnika i 3.000 konjanika.

Pred bitku

I Bakler i Kokvel smatraju da je Filip pre bitke zauzeo strateški važan grad Pagasu, luku grada Fere. Zauzimajući Pagasu Filip je sprečavao da Fokiđanima morem stignu pojačanja. Bakler smatra da je Filip iz prethodne kampanje shvatio da je nužno da zauzme Pagasu, da bi odsekao Feru i sprečio dolazak pojačanja. U međuvremenu Onomarh se vratio u Tesaliju da bi sačuvao uticaj Fokide u tom području. Onomarh je došao sa 20.000 vojnika i 500 konjanika. Atinjani su poslali Haresa sa značajnom flotom da bi pomogao Fokiđanskim saveznicima. Atinjani su to videli kao priliku da zadaju odlučni udarac Filipu II Makedonskom. Fokiđani i Atinjani su verovatno nameravali da se sretnu u Pagasu, pošto je to bila jedina luka koju su Atinjani mogli da koriste.

Bitka

Bitka se vodila između Makedonaca i Fokiđana. Filip II Makedonski je verovatno nastojao da spreči spajanje Fokiđana i vojske iz Fere, a ključno je bilo i da to obavi pre dolaska atinske flote. Prema Diodoru dve vojske su se sukobile u velikoj ravnici blizu mora, verovatno u blizini Pagasa. Na tom mestu se danas nalazi Kročko polje u Tesaliji, pa se i bitka nazvala bitka na Kročkom polju. Filip II Makedonski je predvodio makedonsku vojsku noseći lovorovu krunu, kao Apolonov simbol " kao da je osvetnik...zbog svetogrđa " i krenuo je kao da ih bog predvodi. Neki od fokiđanskih plaćenika bacili su oružje, osećajući grižu savesti. U jednoj od najkrvavijih bitaka Filip je potukao Fokiđane do nogu. Izgleda da je u bici presudila brojnost i vrednost Filipove konjice. Nakon teškog poraza Fokiđani su bežali do mora, gde je stigla atinska flota pod zapovedništvom Haresa. Pokušali su da plivaju do atinskih brodova. Ubijeno je oko 6.000 Fokiđana i najamnika u njihovoj službi. Zarobljeno je više od 3.000 Fokiđana. Bačeni su u more kao pljačkaši svetilišta. Prema Diodoru sa Sicilije nakon zarobljavanja Filip je ubio Onomarha. Prema Pausaniju Onomarha su ubili njegovi vlastiti vojnici, jer su ga smatrali krivim za poraz.

Bacanje 3.000 zarobljenih Fokiđana u more smatralo se ritualom predviđenim za pljačkaše hramova. Takvim kažnjavanjem sprečavala se dostojna sahrana poraženih, a takvim postupkom Filip se predstavljao kao pobožni osvetnik svetogrđa. Grci nisu bili šokirani takvim postupkom. Čak i umereni Isokrat smatrao je da fokiđanski plaćenici zaslužuju smrt.

Posledice

Nakon te pobede Tesalijci su verovatno Filipa proglasili tagom (vladarem) Tesalije. Bila je to doživotna funkcija kojom je Filip II Makedonski dobio kontrolu nad prihodima Tesalijske konfederacije i osim toga postao je glavni zapovednik tesalijske vojske. Tirani Fere sklopili su sporazum sa Filipom, pa su mu predali Feru, a oni su sa 2.000 plaćenika otišli neometano u Fokidu. Filip je jedno vreme reorganizovao Tesaliju, a onda je sa tom vojskom krenuo prema klancu Termopile, gtlavnim prolazom za središnju Grčku. Verovatno je nameravao da napadne Fokidu. Međutim Atinjani su bili uznemireni, jer bi nakon prolaska Termopilskog klanca Atina bila izložena opasnosti da je Filip napadne. Atinjani su zauzeli prolaz. Iako je mogao da proba da prođe Termopilskim prolazom Filip to nije pokušao, nego se vratio.

U međuvremenu Fokiđani su se pregrupisali oko Onomarhovoga brata Fajila. Nakon poraza kod Neona i na Kročkom polju Fajil je odlučio da najamnicima daje duplu platu, da bi prikupio dovoljan broj novih i da obnovi vojsku. Većina Fokiđana i dalje je bila za nastavak rata. Pošto je imao gotovo neograničenu količinu novca on je okupio mnogo najamnika i saveznika. Velikodušno rasipajući novac privukao je na svoju stranu mnogo gradova. Zahvaljujući pljački Apolonova hrama Fokiđani su brzo amortizovali veliki gubitak u bici na Kročkom polju.

Vidi još

• Treći sveti rat

Izvori

• Diodor sa Sicilije
• Buckler, John; Beck, Hans (2008). Central Greece and the Politics of Power in the Fourth Century BC. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-83705-7. .
• John Buckler Philip II and the Sacred War,Brill Archive. 1989. ISBN 978-90-04-09095-8..