Википедија

Bitka na liniji Maret

Bitka na liniji Maret ili bitka kod Mareta bila je napad u britanske Osme armije (general Bernard Montgomeri) u Tunisu u Drugom svetskom ratu, protiv linije Maret koju je držala italijansko-nemačka Prva armija (general Đovani Mese). To je bila prva velika operacija Osme armije od Druge bitke kod El Alamejna 4 1/2 meseca ranije. Dana 19. marta 1943, operacija Pugilist, prvi britanski napad, uspostavio je mostobran, ali je pokušaj proboja bio poražen protivnapadima Osovine. Pugilist je uspostavio alternativnu rutu napada i isplaniran je Operation Supercharge II, obuhvatni manevar kroz prolaz Tebaga. Montgomeri je pojačao obuhvatni napad koji je od 26. do 31. marta naterao Prvu armiju Osovine da se povuče u Vadi Akarit, još 64 km nazad u Tunisu.

Bitka na liniji Maret
Deo Severnoafričkog fronta

Britanski top od 25 funti tokom napada na liniju Maret.
Vreme16–31. mart 1943.
Mesto
južni Tunis
Ishod Britanska pobeda
Sukobljene strane
 Ujedinjeno Kraljevstvo  Nemačka
 Italija
Komandanti i vođe
Ujedinjeno Kraljevstvo Bernard Montgomeri Kraljevina Italija Đovani Mese
Jačina
90.000 od 123.690[1] 73.500 od 115.000
455 topova
139–220 tenkova
480 protivtenkovskih topova
75 topova od 88 mm[1]
Žrtve i gubici
4.000 7.000 zarobljeno

Pozadina uredi

Američke i britanske snage pristale su na nekoliko tačaka duž obale francuskog Maroka i Alžira 8. novembra 1942. godine, tokom operacije Baklja. Ovo je došlo samo nekoliko dana nakon prodora Britanske Osme armije (general-potpukovnik Sir Bernard Montgomeri) nakon Druge bitke kod El Alameina. Kao odgovor, nemačke i italijanske trupe su prebačene sa Sicilije da okupiraju Tunis, jedno od retkih lako odbranjivih područja Severne Afrike i jednu noć plovidbe iz baza na Siciliji. Ovaj kratki prolaz je veoma otežao savezničkim brodovima da presretnu transporte Osovine, dok je vazdušno presretanje jednako otežano, jer je najbliža aerodromska baza Saveznika Tunisu, na Malti, bila daleko više od 320 km.[2]

 
General Đovani Mese.

Trka za Tunis u novembru i decembru 1942. je termin za pokušaj Saveznika da se do Tunisa dođe pre dolaska nemačkih i italijanski pojačanja. Zbog loših putnih i železničkih komunikacija, mogao je biti prebačen samo mali deo savezničke vojske, veličine jedne divizije, a na odličnom odbrambenom terenu mali broj nemačkih i italijanskih trupa bio je dovoljan da porazi taj pokušaj. Jačanje savezničkih snaga nastavljeno je, više aviona je postalo dostupno i izgrađeni su novi aerodromi u istočnom Alžiru i Tunisu. Saveznici su smanjili protok vojnika i opreme Osovine u Tunis i Bizertu, ali značajna sila Osovine već je bila iskrcana.[3]

Dana 23. januara 1943. Osma armija je zauzela Tripoli, glavnu bazu snabdevanja Ervina Romela. Romel je planirao za to, prebacivši svoju liniju snabdevanja u Tunis i nameravajući da blokira južni pristup Tunisu, iz Tripolija, u Gabesu. Linija Maret, koju je Francuska izgradila za zaštitu od italijanskog napada iz Libije, bila je

... linija zastarjelih francuskih bunkera, koja ni na koji način nije planirana prema standardima koji su zahtevali savremeni ratovi....

— Romel[4]

Savezničke snage su već prešle planine Atlas i postavile isturenu bazu na Faidu, u podnožju istočnog kraka planina, izvrsnu poziciju da prodru na obalu, odseku snage Osovine u južnom Tunisu od snaga dalje na severu, i prekinu liniju snabdevanja Tunisa.[5]

Uvod uredi

Nakon Druge bitke kod El Alameina Ervin Romel je napravio planove da se snage Osovine povuku preko Libije i da se ukopaju ispred starih francuskih utvrđenja linije Maret. Snage Osovine bi kontrolisale dva prirodna ulaza u Tunis na severu i jugu, sa lako odbranjivim planinskim prolazima između njih. U januaru su ti delovi nemačko-italijanske Oklopne armije na odbrani Mareta preimenovani u Prvu italijansku armiju (general Đovani Mese), odvojeni od jedinica (uključujući ostatke Afrika Korpusa) nasuprot Zapadnog Dorzala. Dana 23. januara 1943. godine, Osma armija je zauzela Tripoli, dok je vojska Osovine koja se povlačila kroz Libiju već bila na putu ka poziciji Mareta. Deo 2. korpusa SAD prešao je u Tunis kroz prolaze na planinama Atlas iz Alžira, kontrolišući unutrašnjost trougla koji su formirale planine. Njihov položaj podstakao je mogućnost prodora istočno prema Sfaksu na obali, kako bi od Arnimovih snaga na severu oko Tunisa odsekli Prvu italijansku armiju u Maretu.

Ofanziva Osovine na severu uredi

Glavni članci: Bitka kod Sidi Bou Zida i Bitka za Kaserinski prolaz

Romelove oklopne snage nanele su u februaru 1943. težak poraz američkom 2. korpusu u bitkama kod Sidi Bou Zida i Kaserinskog prolaza. 22. februara Romel i Keselring, suočeni sa ojačavanjem savezničke odbrane i vestima da su vodeći elementi Osme armije konačno stigli do Medenina, samo nekoliko kilometara od linije Maret, odlučili su da prekinu napad na severu Tunisa i povuku se na jug radi podrške odbrani Mareta, nadajući se da je napad kod Kaserina izazvao dovoljno štete kako bi sprečio bilo kakvu ofanzivnu akciju sa zapada.[6] Snage Osovine iz Kaserina stigle su na liniju Maret 25. februara.

Ofanziva Osovine na jugu uredi

Glavni članak: Bitka kod Medenina

Dana 6. marta napad nemačkih oklopnih divizija na britansku Osmu armiju odbijen je u bici kod Medenina. Nakon bitke Romel je otišao u Nemačku da zahteva povlačenje snaga Osovine iz Severne Afrike, a za novog zapovednika snaga Osovine u Africi postavljen je Hans Jirgen fon Arnim.

Teren uredi

 
Tunis tokom kampanje 1942-1943.

Izlomljeni teren južnog Tunisa, sa teškim stenovitim linijama grebena i pustinjom, ograničio je manevrisanje; nasuprot zalivu gde se severo-južna obala otvara na istoku, polusušna obalna ravnica sreće prema unutrašnjosti planine Matmata, koje se protežu od juga prema severu. Preko ravnice u liniji otprilike od jugozapada ka severoistoku bila je Maretska linija, utvrđenja koja su Francuzi izgradili tridesetih godina. Na severu, brda i linija utvrđenja završavala se na prolazu Tebaga, niskom prelazu između Matmata brda i Džebel Tebaga, još jedne linije brda zapadno od prolaza, koja se pružala od istoka prema zapadu. [a] Severno i zapadno od Tebaga prolaza je slano jezero Šot el Džerid, a zapadno od brda Matmata je suva oblast Džebel Dahar, a zatim neprohodni pesak Velikog istočnog erga. Gabes leži na obali, gde se ravnica sreće sa putem iz Tebaga prolaza. Severno od Gabesa, put do prolaza kod Sfaksa između mora i jezera Šot, bio je jedini put na sever za Osmu armiju, i bio je blokiran linijom Maret. [8]

Linija Maret pratila je liniju Vadi Zigzau, prirodnu prepreku za tenkove sa strmim obalama visokim do 21 m; severozapadna strana je bila utvrđena od strane Francuza i naknadno ojačana. Vadi prelazi obalnu ravnicu od Zarata do Toujane i u Matmata brda iznad. Godine 1938. Francuska je ocenila Džebel Dahar kao neprehodan za motorizovani saobraćaj i tako nije proširila liniju Maret dalje u unutrašnjost, ali 1943. motorna vozila su imala mnogo bolje performanse. Britanci su imali prednost zato što je general Žorž Katro, dizajner i komandant linije Maret u 1930-im bio dostupan u Alžiru, kako bi pružio informacije i savete za napad. [9] U prvobitnom planu, Montogmeri je napisao: "... cilj operacije Pugilist je da uništi neprijatelja koji se suprotstavlja Osmoj armiji u Maret liniji i da napreduje i zauzme Sfaks". [10]

Bitka uredi

Operacija Pugilist uredi

Montgomeri je u noći 19. i 20. marta 1943. godine pokrenuo operaciju Pugilist protiv linije Maret. Elementi britanske 50. pešadijske divizije (iz 30. korpusa) probili su deo linije (koji su držali Italijani) i uspostavili mostobran zapadno od Zarata 20. i 21. marta. Odlučni kontranapad 15. oklopne divizije uništio je džep, i ponovo uspostavio liniju do 22. marta.

  1. korpus je pripremio novi napad prema Talufu, u kojem je 4. indijska pešadijska divizija izvela noćni napad 23. i 24. marta oko unutrašnjeg kraja fronta. To se poklopilo sa širokim manevrom "levi kroše" koji je Montgomeri planirao.[11]

Levi kroše uredi

Početkom januara 1943. britanska izviđačka patrola našla je prolaz u Džebel Dahar, koji je dobio ime Vajlderov prolaz. Kasnija patrola prodrla je u Tebaga prolaz, pokazavši da je ruta praktična. Ta patrola je demonstrirala slabost odbrane Osovine, idući dalje prema severu do Gafsa i 2. februara, stupila je u kontakt sa Prvom armijom koja je napredovala sa zapada (iz Alžira). Montgomeri je ojačao 2. novozelandsku diviziju (general-potpukovnik Bernard Freiberg) i preimenovao je u Novozelandski korpus, za napad kroz brda Matmata, preko Vajlderovog prolaza, u Džebel Dahar, sa jedinicama skrivenim od izviđanja Osovine. Štab 10. korpusa (general-potpukovnik Brajan Horoks) podeljen je da obezbedi adekvatno osoblje štaba za novozelandski korpus, što je uzrokovalo određeno trvenje između dva generala. [12]

Napad NZ korpusa planiran je u tri faze, od 19. marta, 32 km noćnog marša do Vadi bel Kreheba, druge noći marš od 64 km do blizu Tebaga prolaza, a zatim zauzimanje ulaza u prolaz u zoru 21. marta ili što je pre moguće nakon toga. Korpus bi zatim prešao u El Hamu, koja je nadvisivala obalski put severno od Gabesa. Krilo napada bilo je zaštićeno od strane Slobodnih francuskih snaga (general Filip Leklerk) i 1. kraljevske dragonske garde. Napad 10. korpusa od El Hame do Gabesa odsekao bi italijansku 1. armiju koja je branila pozicije Mareta i obezbedio NZ korpusu mogućnost da napreduje do Sfaksa, 130 km uz obalu od Gabesa, sa pristaništem na zapadnoj strani grada. [13]

Tokom planiranja, naglasak je stavljen na potrebu iznenađenja i sposobnost "munjevitog rata" protiv položaja Osovine. Korpus je imao relativno malo pešadije i oslanjao se na svoju artiljeriju da bi razbio koncentraciju i moral trupa Osovine. Učinjeni su obimni napori za koordinaciju vazdušne podrške lovaca i bombardera. Istovremeni frontalni napad od strane 30. korpusa na liniji Maret podelio bi pažnju neprijatelja i ometao kontra-napad Osovine. 2. američki korpus Prve armije, napredujući sa zapada preko El Gvetara, imao je da ugrozi komunikacije Osovine i zadrži pojačanja sa područja Sfaks. [14]

Prolaz Tebaga uredi

Novozelandski korpus napao je trupe Osovine u Tebaga prolazu 21. marta, ali napredak u naredna četiri dana protiv 164. lake divizije "Afrika" i 21. oklopne divizije je bio veoma spor, iako je ulaz u prolaz bio osiguran. Na liniji Maret, 30. korpus je napravio određeni napredak, ali nije bilo proboja. Dana 23. marta, Montgomeri je uputio 1. oklopnu diviziju (iz 10. korpusa) da pojača NZ korpus iz rezerve, gde je čekala da eksploatiše očekivani proboj bilo od strane 30. korpusa ili NZ korpusa, i generala Horoksa, s glavnim štabom 10. korpusa da preuzme kontrolu nad operacijama u prolazu Tebaga. [15]

Operacija Veliko Punjenje uredi

Dana 26. marta, 10. korpus (general-potpukovnik Brajan Horoks) je obišao brdo Matmata, zauzeo prolaz Tebaga i grad El Hama na severnom kraju linije u Operaciji Veliko Punjenje 2 (Operation Supercharge II), čineći Maretovu liniju neodrživom. Narednog dana protivtenkovski topovi nemačkih i italijanskih jedinica zaustavili su napredak 10. korpusa, kako bi stekli vreme za povlačenje.

Plan uredi

Operacija Veliko Punjenje II je planirana da započne u popodnevnim satima 26. marta, sa preliminarnom operacijom u noći 25. i 26. marta za zauzimanje uzvišice 184. Novozelandski korpus je trebalo da napadne u prolazu Tebaga na frontu od dve brigade, i zauzme položaje Osovine od Džebel Tebaga do Džebel Melaba, što bi eksploatisala 1. oklopna divizija.[16] Nakon prikupljanja u toku noći i ležanja na skrivenim položajima celi dan, 5. novozelandska brigada je trebalo da napadne na desnu, a 6. NZ brigadu na levu stranu, čemu bi prethodila 8. oklopna brigada i artiljerijska priprema od strane oba korpusa. Napadajuće trupe su imale da se zauzmu uzvišicu 2.000 jardi (1.800 m) napred, a zatim i drugi cilj u vadiju 2.300 m dalje. 1. oklopna divizija, koju je predvodila 2. oklopna brigada, trebalo je da prođe u 18:15 na položaj oko 3.000 jardi (2.700 m) posle krajnjeg cilja Novozelandskog korpusa, i čim je mesec izađe (oko 23:15), napreduje na El Hamu.[17]

 
Maret linija i napadi Osme armije na nju tokom marta 1943.

Teški bombrderi RAF-a bi počeli uznemiravanje branilaca Osovine koje je predvodio General Mese noć ranije, sa napadima na saobraćaj i komunikacije do 15.30 časova. Dnevni bombarderi bi potom počeli bombardovanje sa niskih nadmorskih visina, doprinoseći dezorganizaciji Osovine, a zatim i talasi lovaca-bombardera svakih 15 minuta tokom 2 1/2 sata. Lovci Spitfajer će pratiti bombardere i lovce-bombardere, a ostatak Severozapadne afričke taktičke avijacije (NATAF) bi bombardovao aerodrome Osovine. Oficir za osmatranje RAF-a je trebalo da navodi pilote tako što je imenovao orijentire, označavajući ciljeve crvenim i plavim dimom; prijateljske trupe su koristile narandžasti dim, a artiljerija je ispaljivala dimne bombe kako bi signalizirala avionima. Dana 24. marta, Arnim je posumnjao da je napad Osme armije verovatan, ali je više brinuo za Maknasi dalje na severu. Uprkos sporom napretku Britanaca na jugu, Arnim je želeo da se 1. armija povuče u Vadi Akarit 25. marta, ali Libenštajn i Mese su želeli kontra-napad sa 15. oklopnom divizijom. Pretnja Maknasiju i mogućnost da 2. američki korpus dosegne Gabes i odseče 1. italijansku armiju, značila je da se moraju povući iz Mareta, a zatim iz Tebage.[18].

Bitka uredi

Uzvišicu 184 zauzeo je u 2:50 ujutro 21. novozelandski bataljon, a saveznička artiljerija otvorila je vatru u 16:00. Napad je započeo sa 8. oklopnom brigadom, praćenom oklopnim transporterima, a zatim pešadija peške. Izgledalo je da 164. laka i 21. oklopna divizija nisu očekivale napad po danu i bile su iznenađene; zalazak sunca, vetar i prašina su otežali osmatranje. Britanskim tenkovima je bilo naređeno da požure, a pešadija je takođe napredovala brzo, stižući na prvi cilj i nastavljajući dalje, uprkos pojačanju otpora. Jedan oklopni puk probio se do Vadi Ajsuba iza drugog cilja, praćen 23. NZ bataljonom. Na levoj strani, minsko polje zaštićeno PT topovima je zaobiđeno sa obe strane kako bi se dosegao drugi cilj, čišćenjem praznine za 1. oklopnu diviziju, uprkos mnogim uporištima Osovine koja su ostala u blizini. [19]

 
Krusejder tenkovi iz 1. oklopne divizije ulaze u El Hamu, 29. mart 1943.

Do mraka je napravljen jaz u odbrani; pauzirajući do izlaska meseca u 23:00, 1. oklopna divizija napredovala je kroz prazninu i brzo se prebacila u El Hamu, 32 km na severoistok, na pola puta do Gabesa na obali. Ujutro 27. marta, 15. oklopna divizije je upućena iz rezerve kako bi napala NZ korpus na svom desnom boku. Do 9:00 sati, napad je odbijen, a NZ korpus napredovao je u brda sa desne strane. Do večeri 27. marta nemački otpor je slomljen i obezbeđena je linija komunikacije sa 1. oklopnom divizijom, koja je bila zadržana odbranom El Hame, dok su tenkovi čekali na mesečinu. Freiberg je ubedio Horoksa da se NZ korpus, na putu do El Hame da se poveže sa 1. oklopnom divizijom, odvoji desno kako bi izbegao položaje Osovine u El Hami i krenuo preko neravnog tla direktno do Gabesa. [20]

Do 28. marta, general Mese je naredio da se sve snage Osovine na liniji Maret povuku i da se suoče sa 10. korpusom i Novozelanđanima na njihovom desnom krilu, ali zadržavajući 1. oklopnu diviziju u El Hami uspeo je izbeći okruženje. Dana 29. marta, NZ korpus je zauzeo Gabes, što je prisilio snage Osovine na dalje povlačenje na novu liniju, 24 km iza Gabesa u Vadi Akaritu, dok su 164. laka, 15. oklopna i 21. oklopna divizija štitile odstupnicu. El Hama je evakuisana 29. marta, ostavljajući put otvoren za 1. oklopnu diviziju da napreduje prema severu sa Novozelandskim korpusom s desne strane. [21]

Posledice uredi

 
Nemački zarobljenik i britanski ranjenik dele cigaretu posle bitke.

U narednih 48 sati branioci Osovine povukli su se sa linije Maret, uspostavljajući novu odbrambenu poziciju od 60 km na severozapadu na Vadi Akaritu kod Gabesa.

Dana 31. marta, operacija Veliko Punjenje je prekinuta, pošto su gubici Osme armije iznosili 4.000 ljudi, mnogi iz 50. divizije, i veliki broj tenkova; Novozelandski korpus izgubio je 51 tenk i 945 ljudi. [22] Korpus je raspušten i njegovi elementi su podeljeni između 10. i 30. korpusa. [23] 30. marta Montgomeri je poslao sledeću poruku Freibergu,

Najlepše čestitam NZ korpusu i 10. korpusu na odličnim rezultatima koje je postigao "levi kroše". Ovi rezultati doveli su do potpunog raspada neprijateljskog otpora i celog Maretskog položaja. Prenesite moje čestitke svim vašim oficirima i ljudima, i recite im koliko sam zadovoljan sa svim što su učinili.

— Montgomeri[24]

Snage Osovine, uprkos povlačenju u relativno dobrom redu, izgubile su preko 7.000 zarobljenika, od toga 2.500 Nemaca [25]. 15. oklopna divizija je pretrpela mnoge gubitke, 164. laka divizija Afrika izgubila je većinu topova i vozila. 80. pešadijska divizija La Specia je pretrpela gubitke od skoro 50%, a 16. pešadijska divizija Pistoja je skoro uništena, i nekoliko italijanskih divizija je spojeno. [26][27] Italijanska 1. armija se povukla u Vadi Akarit.

Napomene uredi

  1. ^ Takođe poznat kao prolaz Gabes, obalni pojas od Gabesa do Vadi Akarita, od mora do jezera Šot el Feđađ i severnih grebena koji se pružaju do vrha Džebel Tebaga Fatnasa.[7]

Reference uredi

  1. ^ a b Stevens 1962, str. 173.
  2. ^ Playfair et al. 2004, str. 204.
  3. ^ Playfair et al. 2004, str. 210.
  4. ^ Playfair et al. 2004, str. 229.
  5. ^ Watson 2007, str. 73
  6. ^ Watson 2007, str. 109–110.
  7. ^ Playfair 2004, str. 315.
  8. ^ Stevens 1962, str. 154.
  9. ^ Howard 1972, str. 347.
  10. ^ Stevens 1962, str. 133.
  11. ^ Playfair 2004, str. 337–342.
  12. ^ Playfair 2004, str. 343–344.
  13. ^ Playfair 2004, str. 337.
  14. ^ Playfair 2004, str. 329, 331.
  15. ^ Stevens 1962, str. 178–191.
  16. ^ Playfair 2004, str. 347.
  17. ^ Playfair 2004, str. 347–348.
  18. ^ Playfair 2004, str. 347–349.
  19. ^ Playfair 2004, str. 350–351.
  20. ^ Playfair 2004, str. 351–353.
  21. ^ Playfair 2004, str. 353–354.
  22. ^ Brooks 1991, str. 211.
  23. ^ Stevens 1962, str. 248–249.
  24. ^ Stevens 1962, str. 248.
  25. ^ Schmid 1955, str. 228.
  26. ^ Wendel, Marcus. „Italian Army”. Axis History. Pristupljeno 4. 10. 2009. 
  27. ^ Mulholland, John. „Axis Order of Battle 10 June 1940 - The Italian Invasion of France”. Axis History. Arhivirano iz originala 4. 10. 2018. g. Pristupljeno 4. 10. 2009. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Bitka na liniji Maret na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Битка_на_линији_Марет&oldid=27674788”