Blankizam
Blankizam se odnosi na shvatanje revolucije koje se generalno pripisuje Luju Ogistu Blankiju (1805–1881) koje smatra da socijalističku revoluciju treba da izvede relativno mala grupa visoko organizovanih i tajnih zaverenika.[1] Preuzevši vlast, revolucionari bi onda iskoristili moć države da uvedu socijalizam. Smatra se posebnom vrstom „pučizma“ – to jest, gledištem da politička revolucija treba da ima formu puča ili državnog udara.[2]
Blankizam se razlikuje od drugih socijalističkih struja na različite načine: s jedne strane, Blanki nije verovao u preovlađujuću ulogu proletarijata, niti je verovao u narodne pokrete — umesto toga je verovao da revoluciju treba da izvede mala grupa profesionalnih, posvećenih revolucionara, koji bi se silom uspostavila privremena diktaturu. Ova diktatura bi omogućila sprovođenje osnova novog poretka, nakon čega bi vlast potom bila predata narodu.[3] U drugom gledištu, Blanki se više bavio samom revolucijom nego budućim društvom koje bi proizašlo iz nje – ako bi njegova misao bila zasnovana na preciznim socijalističkim principima. Blankistička misao retko ide toliko daleko da zamišlja čisto socijalističko društvo. Za blankiste, rušenje buržoaskog društvenog poretka i revolucija su sami po sebi dovoljni ciljevi, barem za stanovišta njihovih neposrednih interesa.
Reference uredi
- ^ „Blanquism”. Arhivirano iz originala 29. 6. 2017. g. Pristupljeno 25. 4. 2007.
- ^ „Blanquism”. Arhivirano iz originala 21. 8. 2008. g. Pristupljeno 25. 4. 2007.
- ^ „Louis-Auguste Blanqui Archive”. Arhivirano iz originala 5. 6. 2003. g. — preko Marxists Internet Archive.
Literatura uredi
- Bernstein, Samuel. Auguste Blanqui. 1970.
- Hutton, Patrick. The Cult of the Revolutionary Tradition: The Blanquists in French Politics, 1864-1893. 1981.
- Spitzer, Alan. The Revolutionary Theories of Louis-Auguste Blanqui. 1951.