Bodbijski manastir

Bodbijski manastir je manastir Bodbijske eparhije Gruzijske pravoslavne crkve, smešten na dva kilometra od Sighnaghija u mestu Kahetiji.

Bodbejski manastir

U njoj se čuvaju mošti prosvetitelja Gruzije, ravnoapostolne Svete Nine, koji je tamo umrla 347., u svojoj 67. godini, nakon 35 godina apostolskog asketizma .

Hramovni praznik obeležava se 14. januara i tradicionalno privlači mnoge hodočasnike.

Istorija manastira

Pre svoje smrti, sveta Nina povukla se u grad Bodbe i tamo je, nakon što je neko vreme služila, umrla i sahranjena. Ubrzo, na zahtev cara Mirijana III, nad grobom sv. Nina, podignut je hram u čast Svetog Georgije- zaštitnika Gruzije, a u blizini je nastao manastir.

S vremenom je manastir postao pravi kulturni centar i središte Bodbejske eparhije. Međutim, manastir Svete Nine stekao je pravi procvat u 15. veku. Kraljevi Kahetijskog kraljevstva oduvek su bili naklonjeni manastiru i čak su ga birali kao mesto za svoje krunisanje. Značajno je da je i sam Abas I Veliki bio prisutan na krunisanju Teimuraza, iako ga to nije sprečilo da pustoši manastir nekoliko godina kasnije .

Početkom 17. veka, manastir su opljačkale trupe persijskog šaha Abasa I. Hram je obnovio kralj Kahetije Teimuraz u drugoj polovini 17. veka. Oživljavanjem monaškog života otvoren je teološki seminar u Bodbi, postojalo je jedno od najvećih bibliioteka verskih knjiga u Gruziji. U 18. veku je u manastiru osnovan muški manastir.

U prvoj polovini 91. veka na čelu Bodbejske eparhije bio je mitropolit Jovan (u svetu princ Makašvili). Pod njim je 1823. godine hram obnovljen i ponovo oslikan, postavljen je novi ikonostas, koji i danas postoji. Kasnije, pod upravom arhimandrita Nikolaja Mikeladzea, sagrađen je trospratni zvonik.

Međutim, u narednim decenijama, ukidanjem autokefalije Gruzijske crkve (1811), manastir je postepeno propadao. Ponovo je obnovljena u drugoj polovini 19. veka. U to vreme, ikonopisac Mihail Sabinin rekonstruisao je hram u kojem su mošti sv. Nina (1880). Njegova neumorna aktivnost utrla je put osnivanju ženskog manastira ovde. A 1889. godine, tokom posete cara Aleksandra III, odlučeno je da se manastir obnovi kao ženski. Ubrzo je prvih 12 sestara iz različitih manastira stiglo u obnovljeni manastir, otvorena je škola rukotvorina i slikanja.

1902-1906. igumanija manastira bila je monahinja Juvenalija (u svetu princeza Tamara Alekandrovna Mardzanishvili, u shimi majka Tamara, sestra poznatog gruzijskog režisera Kotea Mardzhanishvilija), koja je kasnije postala poznata po svojim aktivnostima u Rusiji.

Početkom 20. veka broj sestara dostigao je 300. Već u prvoj godini postojanja manastira, u njemu je otvorena jednorazredna škola, koja je ubrzo preobražena u dvorazrednu, a potom u četvororazrednu. Kasnije je u Bodbijskoj školi uveden pedagoški kurs, gde su se obučavali nastavnici za osnovne škole.

1924. sovjetska vlada je zatvorila manastir i od tada je pretvoren u bolnicu. Nakon propasti Sovjetskog Saveza (1991), u manastiru je ponovo oživeo crkveni monaški život.

Manastir danas

Hram je prvobitno sagrađen (11-12. vek) na mestu gde je sahranjena sveta Nina. Samostojeći zvonik sa tri sprata sagrađen je u drugoj polovini 19. veka.

Neposredno iza hrama nalazi se osmatračnica sa prelepim pogledom na dolinu Alazani, odakle staza vodi do izvora Svete Nine. Nalazi se na 3 km od manastira, ispod malog hrama Zebulun i Sosana (roditelji Svete Nine), koji je sagrađen 1990-ih. Smatra se da je u proleće lekovita. Manastir ima široku pomoćnu farmu, postoje ikonopisne i radionice za vezenje zlatom.

Manastir je poznat po jednoj od najomiljenijih ikona Gruzije - čudotvorna Iverska ikona Majke Božje (Iverska ikona) koja se čuva u hramu Svetog Đorđa. Sačuvana je u manastirskoj crkvi nakon što je zatvorena, a manastir pretvoren u bolnicu, gde je čak korišćena kao operacioni sto, na licu Bogorodice vidljivi su tragovi hirurškog skalpela.