Božić u Grčkoj
Božić u Grčkoj (grč. Χριστούγεννα στην Ελλάδα) je važan praznik za stanovnike Grčke, kao i za većinu hrišćanskih zemalja. Predstavlja jedan od najvažnijih proslava za Grke i period odmora.
Istorija
urediU Rimskom carstvu se prva proslava Božića dogodila 336. godine nove ere, a od tada je počela da se postepeno razvija pri čemu je današnja proslava kombinacija domaće tradicije i kasnijih kulturnih uticaja drugih zemalja.[1] U Grčkoj, u većini domova, se jelke postavljaju obično između kraja novembra i početka decembra.[2] Nezvanično, proslavljanje Božića počinje početkom decembra i postepeno postaje sve veći deo svakodnevnog života dostižući vrhunac 24. i 25. decembra. Na Badnje veče deca, obično do dvanaest i trinaest godina, pevaju ukućanima i dobijaju slatkiše ili neku sitnu novčanu nagradu od vlasnika kuća i ova tradicija seže u staro grčko doba, dok se sadržaj pesama prilično razlikuje u zavisnosti od regiona.[3] Kao i u drugim zemljama, od 15. novembra do Božića postoji period posta gde je dozvoljena riba. Božićna sezona je i vreme kada ljudi kupuju poklone, posebno mlađim članovima porodice.[4]
Običaji
urediU Grčkoj postoje različiti običaji koji se održavaju na Božić. Božićni čamac je uveden u doba Otona i nakon toga nastavlja dugi niz godina zbog pomorskog karaktera Grka, a kasnije čamac zamenjuje jelka.[5] Običaj badnjaka se poštuje u severnoj Grčkoj, na Badnje veče, gde domaćin bira najlepše i najjače drvo od bora ili masline i nosi ga kući. Domaćica temeljno čisti kuću i zatvara odžak, domaćin loži vatru u noći na Badnje veče.[6] U Makedoniji postoji običaj Κολίντα-Μπάμπω koji je uobičajen u prefekturama Pela i Imatija.[7] Stanovnici pale lomače i uzvikuju frazu Κολίντα Μπάμπω kako bi obavestili ljude o Irodovom masakru kako bi zaštitili ljude. U suštini su pesme koje u većem delu Makedonije pevaju mladi ili stari ljudi koji za poslasticu dobijaju slatkiše, vino, melomakarone i orahe 23. decembra uveče. U Centralnoj Grčkoj, posebno u zapadnoj Ftiotidi i planinskoj Doridi, postoji običaj koji se održava na Božićno jutro kada domaćica stavi veliku kladu u ognjište i dete poželi želju koja se mora ostvariti. U Trakiji, na Badnje veče, deca sa svojim očevima šetaju sa dugačkim štapovima koji simbolizuju pastire iz Biblije i nekada su kucali na vrata. Takođe, narodna tradicija Pontije i Istočne Trakije su značajno uticali na božićne običaje u Trakiji.[7] Na Badnji dan se obično jede svinjetina i druga jela.
Badnje veče
urediBadnje veče karakterišu različiti običaji. Deca izlaze ujutru u grupama ili sama i kucaju na vrata i pevaju pesme po kućama i raznim mestima zarađujući malu sumu novca ili slatkiše kao napojnicu. Iako postoje velike varijacije po regionima postoje i „panhelenske pesme”.[8] Na Peloponezu su u prošlosti ljudi u svojim domovima pravili i pekli lalangiju od teganide. Majke su sa ćerkama formirale testo u debele makarone i presavijali ih u četiri i kuvale su ih u tiganju sa vrelim uljem. Prva palačinka, velika i okrugla sa krstom u sredini je bila za Hrista, a druga za kuću. Kad bi se ispekle stavljale su se u lepinje i činije, a kada se dobro ocede stavljale su se u kovčeg i kačile na visoko mesto. Pekle su koliko im je bilo potrebno za članove porodice. Na Krfu se kuće za Božić i Novu godinu ukrašavaju fenjerima, a od početka novembra lokalne filharmonije se spremaju da pevaju pesme. Oko ponoći na Badnje veče porodice idu na službe ili jedu tradicionalni obrok.
Ekonomija
urediNa grčku ekonomiju značajno utiče božićna sezona. Prema istraživanju iz 2022. godine, za 66% grčkih potrošača božićni praznici su izuzetno važni i često daju značajan ekonomski podsticaj određenim oblastima zbog turizma.[9] Grci dosta novca troše na poklone, posebno za malu decu i nećake, ali i novac za božićnu trpezu. Neki Grci imaju tendenciju da putuju u inostranstvo tokom Božića.[10] Otvaraju se i mnogi privremeni poslovi. Ključni deo privrede sela Taksiarhis na Halkidikiju je proizvodnja prirodne jele koja se seče i distribuira kao jelke.[11] Škole su zatvorene od poslednjeg dana pre 24. decembra do prvog radnog dana posle Jovanjdana koji je obično praznik poslednjeg dana škole. U Grčkoj postoji nekoliko tematskih parkova za Božić, kao što je Mlin vilenjaka u Trikali.[12]
Reference
uredi- ^ Σκαλιώνη, Δάφνη (2022-12-25). „Μικρή ιστορία των Χριστουγέννων - Η ημερομηνία, το δέντρο και ο Άγιος Βασίλης”. ertnews.gr (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2023-12-13.
- ^ Σήμερα .gr, Σαν. „Η ιστορία του Χριστουγεννιάτικου Δέντρου”. Σαν Σήμερα .gr (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2023-12-13.
- ^ Newsroom. „Κάλαντα Χριστουγέννων: Από την Αρχαία Ελλάδα στο σήμερα”. www.ieidiseis.gr (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2023-12-13.
- ^ „Πόσο επηρεάζουν τα Χριστούγεννα την οικονομία;”. Business Review (na jeziku: grčki). 2022-12-24. Pristupljeno 2023-12-13.
- ^ Γιούπα, Γεωργία (2020-11-17). „7 χριστουγεννιάτικα έθιμα στην Ελλάδα | Άγνωστη Ελλάδα”. MAXMAG | Πολιτισμός, Τέχνες, Διασκέδαση, Ομορφιά (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2023-12-13.
- ^ Σήμερα .gr, Σαν. „Το Χριστόξυλο”. Σαν Σήμερα .gr (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2023-12-13.
- ^ a b „Ήθη και έθιμα των Χριστουγέννων και της Πρωτοχρονιάς στην Ελλάδα”. euronews (na jeziku: grčki). 2019-12-17. Pristupljeno 2023-12-13.
- ^ root (2022-12-24). „Χριστούγεννα: Τα κάλαντα από όλη την Ελλάδα”. Οικονομικός Ταχυδρόμος - ot.gr (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2023-12-13.
- ^ Νικηφόρου, Ρομίνα (2022-11-18). „Πόσα θα ξοδέψουν οι Έλληνες καταναλωτές τα Χριστούγεννα”. CNN.gr (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2023-12-13.
- ^ „Χριστούγεννα αλά 2019 για τους Έλληνες - Γεμάτες οι πτήσεις και τα ξενοδοχεία”. ProtoThema (na jeziku: grčki). 2022-12-12. Pristupljeno 2023-12-13.
- ^ IEFIMERIDA.GR, NEWSROOM (2022-10-30). „Χαλκιδική: Στον Ταξιάρχη θα ανάψει το πρώτο χριστουγεννιάτικο δέντρο της χώρας”. iefimerida.gr (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2023-12-13.
- ^ Group), Radiotileoptiki S. A. (OPEN Digital (2022-12-16). „Χριστούγεννα στην Ελλάδα: Αυτές είναι οι πέντε πόλεις που αξίζει να επισκεφτείς”. ΕΘΝΟΣ (na jeziku: grčki). Pristupljeno 2023-12-13.
