Википедија

Boing 777

Boing 777 (engl. Boeing 777) je širokotrupni mlazni avion dugog doleta opremljen sa dva motora. Avion proizvodi firma Boing. Ovaj avion je najveći dvomotorni avion na svetu i najčešće ima od 314 do 451 sedišta. U zavisnosti od verzije može da preleti od 9.695 do 17.370 km.

Boing 777 (Boeing 777)

Prototip aviona Boing 777-200 u letu
Prototip aviona Boing 777-200 u letu

Opšti podaci
Namena Civilni putnički avion
Posada 2 člana
Broj putnika 305 - 440
Proizvođač Boing
Probni let 12. jun 1994.
Uveden u upotrebu 7. jun 1995.
Status U proizvodnji
Prvi operater Junajted erlajns
Broj primeraka 1706 do aprila 2023.
Dimenzije
Dužina 63,73 m
Visina 18,52 m
Raspon krila 60,93 m
Površina krila 427,80 m²
Masa
Prazan 135 870 kg
Normalna poletna 262 470 kg
Pogon
Broj motora dva
Fizičke osobine
Turbomlazni motor Prat end Vitni PW4084
Potisak TMM-a 2 h
Performanse
Maks. brzina na Hopt. 965 km/h
Ekonomska brzina 905 km/h
Dolet 8920-11100 km
Plafon leta 13100 m
 Portal Vazduhoplovstvo

Glavne odlike ovog aviona su:

Boing je ovaj avion razvio uz pomoć 8 najvećih avio-kompanija na svetu i namera je bila da avion popuni prazninu između Boinga 767 i Boinga 747. Boing 777 je prvi Boingov avion koji ima digitalne komande leta (engl. fly-by-wire) i takođe je prvi avion čija je konstrukcija u potpunosti osmišljena uz pomoć kompjutera.

Boing 777 se proizvodi u dve dužine trupa. Prva verzija Boinga 777 nazvana 777-200 ušla je u upotrebu 1995. godine, a verzija sa produženim doletom 777-200ER je ušla u upotrebu 1997. godine. Produžena verzija 777-300 je za 10,1 metar duža od verzije 777-200 i ušla je u upotrebu 1998. godine, a verzije 777-300ER i 777-200LR su ušle u upotrebu 2004. odnosno 2006. godine, a teretna verzija 777F je ušla u upotrebu februara, 2009. godine. Obe verzije sa produženim doletom su opremljene motorima Dženeral Elektrik GE90 i imaju produžene i nakrivljene vrhove krila. U ranoj proizvodnji verzije 777-200, −200ER and −300 su bile opremljene motorima Dženeral Elektrik GE90, Prat & Vitni PW4000 ili Rols-Rojs Trent 800.

Boing 777-200LR je avion sa najdužim doletom na svetu i može da preleti preko pola zemljine kugle i drži rekord za najduži let ikada. Avion je preleteo 21 600 km od Hongkonga do Londona i time je ušao u Ginisovu knjigu rekorda.

Boing 777 je jedan od najprodavanijih Boingovih aviona.[traži se izvor] Avio-kompanije su se odlučivale za ovaj avion, najčešće zbog toga što troši manje goriva u odnosu na avione koji mogu da prevezu isti broj putnika pri istoj razdaljini.[traži se izvor] Konkurencija ovom avionu su Erbas A330-300 i Erbas A350. Boing 777 je razlog zaustavljanja proizvodnje Erbasa A340 i Makdonel Daglasa MD-11.

Razvoj uredi

Istorijat uredi

Početkom sedamdesetih godina prošlog veka, Boing 747, Makdonel Daglas DC-10, Lokid L-1011 Trajstar i Iljušin Il-86 su bili prvi širokotrupni avioni koji su ušli u upotrebu.

Početkom 1978. godine, Boing je najavio razvoj tri nova aviona:

Boing 757 i 767 su avioni srednje veličine, koji su postigli veliki uspeh u osamdesetim godinama prošlog veka, zbog toga što su to bili prvi dvomotorni avioni koji su ispunjavali „ETOPS“ standarde i mogli da lete preko okeana. Po „ETOPS“ standardima ova dva aviona su mogla da lete preko bilo kog okeana, ali pod uslovom da su do najbližeg aerodroma, predviđenog za sletanje u slučaju nesreće, udaljeni manje od 3 sata leta. Zbog ovih standarda, avio-kompanije su počele da koriste ove aviona na preko-okeanskim rutama, na kojima nisu bili potrebni avioni sa većim brojem sedišta.

Od prvobitnog plana da Boing 777 bude avion sa 3 motora se odustalo, a Boing je skoncentrisao razvoj i proizvodnju aviona 767-300ER i 747-400.

Krajem osamdesetih godina prošlog veka, došlo je do potrebe da se zamene stariji primerci aviona DC-10 i L-1011, te su zbog toga proizvođači aviona počeli da osmišljaju konstrukciju novog aviona koji bi ih zamenio. Firma Makdonel Daglas je počela da radi na razvoju aviona MD-11, koji bi bio veći i unapređeni avion baziran na konstrukciji DC-10. Za razliku od Makdonel Daglasa, Erbas je počeo sa razvojem potuno novog projekta A330/A340 kako bi proizveo zamenu za avione poput DC-10 i L-1011.

Boing je krajem 1986. godine najavio razvoj aviona, čija bi preteča bio Boing 767. Avion je u to vreme nazvan Boing 767-X. Boing 767-X bi u odnosu na Boing 767 imao duži trup i krila veće površine na kojima bi se nalazile vinglete. Kasnije je odlučeno da trup neće biti samo produžen, već i proširen, ali bi bez obzira na to avion ipak imao mnogo sličnih elemenata sa Boingom 767, poput pilotske kabine i nosnog dela.

Mogući kupci nisu bili zadovoljni ponuđenim karakteristikama Boinga 767-X. Avio kompanije su želele avion koji bi bio dosta širi u odnosu na 767-X, ali koji bi pritom bio dosta ekonomičniji u odnosu na Boing 767. Boingovi konstruktori su shvatili da je potrebno pokrenuti potpuno novi projekat. Novi projekat je razvijao dvomotorni avion, koji je kasnije nazvan Boing 777. Boing je počeo da nudi avion mogućim kupcima 8. decembra 1989. godine.

Proces projektovanja uredi

Boing 777 je razvijan drugačije u odnosu na druge putničke avione koje je Boing do tada razvio. Po prvi put, osam najvećih svetskih avio-kompanija - Ol Nipon ervejz, Amerikan erlajns, Britiš ervejz, Katej Pacifik ervejz, Delta erlajns, Džapen erlajns, Kvantas i Junajted erlajns - su imale važnu ulogu u razvijanju aviona. Ovo je bio prvi put da se u ovoj industriji razvije saradnja između avio-kompanija i proizvođača. Na prvom zajedničkom sastanku, marta 1990. godine, avio-kompanijama je ponuđen upitnik napisan na 23 strane, koji je pokrivao različite aspekte u konstruisanju aviona. U zajedničkoj saradnji odlučeno da će Boing 777 biti avion koji će imati 325 sedišta, digitalne komande leta i veću ekonomičnost od Erbasa A330 i Makdonel Daglasa MD-11. Boing je odlučio da će se avion sklapati u Fabrici Everet u Vašingtonu, gde se sklapo i Boing 747.

14. oktobra 1990. godine, Junajted erlajns je postala prva avio-kompanija koja je poručila Boing 777. Junajted je poručio 34 primerka aviona koji bi bili opremljeni motorima koje proizvodi firma Prat i Vitni. Vrednost te porudžbine bila je 11 milijardi dolara. Junajted je zahtevao da Boing 777 bude sposoban da leti na 3 rute:

  • od Čikaga do Havaja,
  • od Čikaga do evropskih destinacija i
  • od Denvera do Havaja.

ETOPS certifikacija je takođe bila jako važna Junajtedu, jer bi njome bili omogućeni letovi iznad okeana (do Havaja i Evrope). Januara 1993. godine, grupa Junajtedovih stručnjaka za razvoj se sastala se sa stručnjacima iz drugih avio-kompanija i sa predstavnicima Boingovih konstruktora. Bilo je ukupno 240 timova, od kojih je svaki imao do 40 članova. Ukupno 240 timova je raspravljalo o 1.500 tema vezanih za konstrukciju aviona. Prečnik trupa je povećan, što je pogodovalo Katej Pacifik erlajnsu. Avion je produžen što je pogodovalo El Nipon ervejzu i Britiš ervejzu. Zato je bilo potrebno razviti novi enterijer za avion i povećati maksimalnu težinu aviona.

Boing 777 je bio prvi avion čija celokupnu konstrukciju je osmišljena uz pomoć kompjutera. Čitava konstrukcija je kreirana u trodimenzionalnom CAD softveru, koji su proizveli Desault Sistems i AjBiEm. Ovo je omogućilo konstruktorima da avion sklope virtuelno i time su mogli da provere da li se više hiljada delova uklapa u celokupnu konstrukciju, što je znatno smanjilo troškove. Boing je kasnije razvio sistem za vizuelizaciju visokih sposobnosti, nazvan FlajTru(engl-FlyThru), koji je omogućio detaljniji vizuelni pogled na konstrukciju aviona, ilustraciju proizvodnje i vizuelizaciju mnogih drugih procesa vezanih za proizvodnju, dok je CAD mogao pružiti samo za pregled konstrukcije. Boingovi inženjeri su smatrali da je CAD nepouzdan, pa je zbog toga napravljen nosni deo aviona koji bi služio za testiranje. S obzirom na to da je nosni deo reagovao na razna ispitivanja upravo onako kako je softver to i predvideo, proizvodnja ostalih delova koji bi služili u svrhe testiranja je otkazana. Najduži let na kome se koristi Boing 777-200ER je između Bangalora i San Franciska. Najduži let na kome se koristi Boing 777-300ER je između Džede i Los Anđelesa koji traje 17 sati.

Proizvodnja i testiranje uredi

Ulazak u upotrebu uredi

Junajted erlajns je avio-kompanija sa kojom je Boing 777 ušao u upotrebu, 1995. godine. Zaključno sa aprilom 2022. godine, poručeno je 2108 primeraka ovog aviona, od kojih je 1683 već isporučeno. Verzija 777-200ER je isporučena u najviše primerka(421). Emirejts u svojoj floti ima najviše aviona - ukupno 127 primerka putničkih i teretne verzije.

U julu 2018. godine objavljeno je da je ruska kompanija Volga-Dnjepr naručila 29 kargo aviona Boing 777F i 5 aviona Boing 747-8 u ukupnoj vrednosti od 10 milijardi američkih dolara.[1]

Boing 777 se smatra jednim od najbezbednijih putničkih aviona. Do danas se srušilo ukupno 3 aviona. Do rušenja Azijaninog aviona nije bilo izgubljenih života pri rušenju, ali nakon tog rušenja ukupan broj žrtava je 3. Nakon tog rušenja, u martu 2014. avion Malezija erlajnsa na liniji Kuala Lumpur - Peking nestao je pod nerazjašnjenim okolnostima i pretpostavlja se da se srušio. Poslednje rušenje ovog tipa aviona dogodilo se u junu 2014. kada je avion iste kompanije na letu iz Amsterdama za Kuala Lumpur srušen iznad Ukrajine. Avion su oborili proruski separatisti raketom zemlja-vazduh.

Specifikacije uredi

777-200 777-200ER 777-200LR 777 Frejter 777-300 777-300ER
Br. posade u pilotskoj kabini Dve
Kapacitet sedišta,
tipično 		301 (u 3 klase)
400 (u 2 klase)
440 (maksimum)		 N/A (kargo) 336[2] (u 3 klase)
396[2] (u 2 klase)
550 (maksimum)
Dužina 63,73 m 73,86 m
Raspon krila 60,9 m 64,8 m 60,9 m 64,8 m
Strela krila 31,64°
Visina repa 18,5 m 18,3 m 18,5 m
Širina kabina 5,87 m
Širina trupa 6,20 m
Maksimum kapacitet tereta 162 m³ 653 m³ 216 m³
Prazan masa 134.800 kg) 138.100 kg 145.150 kg 144.400 kg 160.500 kg 167.800 kg
Maksimum masa za sletanje 201.840 kg 213.180 kg 223.168 kg 260.816 kg 237.680 kg 251.290 kg
Maksimum težina za poletanje (MTOW) 247.200 kg 297.550 kg 347.500 kg 347.800 kg 299.370 kg 351.500 kg
Tipična brzina tokom leta 905 km/h na visini od 11.000 m
Maksimum brzina tokom leta 950 km/h na visini od 11.000 m
Maksimum dolet 9.700 km 14.305 km 17.370 km 9.070 km 11.120 km 13.658 km[2]
Potreban pista za poletanje sa MTOW
ISA+15 MSL}- 		2.500 m 3.536 m 3.410 m 3.200 m
Maksimalni kapacitet goriva 117.348 L 171.176 L 181.283 L 181.283 L 171.176 L 181.283 L
Visina leta 13.140 m
Motor (×2) PW 4077
RR 877
GE90-77B		 PW 4090
RR 895
GE90-94B		 GE90-110B
GE90-115B		 GE90-110B PW 4098
RR 892
GE90-94B/GE90-92B		 GE90-115B
Potisak (×2) PW: 77.000 lbf (330 kN)
RR: 77.000 lbf (330 kN)
GE: 77.000 lbf (330 kN)		 PW: 90.000 lbf (400 kN)
RR: 95.000 lbf (410 kN)
GE: 94.000 lbf (410 kN)		 GE -110B: 110.000 lbf (480 kN)
GE -115B: 115.000 lbf (510 kN)		 GE: 110.000 lbf (480 kN) PW: 98.000 lbf (430 kN)
RR: 95.000 lbf (400 kN)
GE: 94.000/92.000 lbf (410 kN)		 GE: 115.000 lbf (510 kN)

Reference uredi

  1. ^ „Boeing in $10 Billion Freighter Sale to Russia’s Volga-Dnepr” (Saopštenje). Bloomberg. 17. 7. 2018. Pristupljeno 18. 7. 2018. 
  2. ^ a b v „Boeing revises "obsolete" performance assumptions”. Flightglobal.com. 3. 8. 2015. Pristupljeno 3. 8. 2015. 

Literatura uredi

 
Boing 777 na Vikimedijinoj ostavi.
  • David North: Finding Common Ground in Envelope Protection Systems. Aviation Week & Space Technology, August 28, 2008, S. 66–68.
  • Michael Haenggi (2003). 777 Triple Seven Revolution. Boeing Widebodies. St. Paul, Minnesota: MBI. ISBN 978-0-7603-0842-4. .
  • Guy Norris: Boeing 777 – Technological Groundbreaker. Flightpath Vol. 2. 2003. ISBN 978-1-880588-70-3..
  • Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6. 

  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: (jezik: nemački)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Боинг_777&oldid=26827420”