Bombardovanje Drezdena u Drugom svetskom ratu
Anglo-američko bombardovanje Drezdena 1945. godine je događaj u okviru Drugog svetskog rata i savezničke strateške vazdušne ofanzive protiv nacističke Nemačke,[2] čija je posledica bilo znatno razaranje centra Drezdena. Izvršeno je od 13-15. februara 1945. godine. Velika materijalna šteta, upotreba zapaljivih bombi i veliki (još uvek sporni)[3] broj žrtava su učinili ovu temu kontroverznom. Postavljeno je pitanje o etičnosti, ali i o efikasnosti ovog bombardovanja.[2]
| Drugi svetski rat | |||||
|---|---|---|---|---|---|
 Drezden nakon bombardovanja | |||||
| |||||
| Sukobljene strane | |||||
| Saveznici | Nacistička Nemačka | ||||
| Jačina | |||||
| Bombardera: 804 | Nepoznat mali broj protivavionskih topova | ||||
| Žrtve i gubici | |||||
| Oboreno aviona: 7[1] | Poginulo: 25.000 (?) | ||||
Bombardovanje uredi
U decembru 1944. i januaru 1945. godine, uprkos uspesima, zapadni saveznici su pretrpeli velike gubitke na zapadnom frontu. Početkom 1945. godine, strahujući da bi rat mogao da potraje do duboko u tu godinu i dovede do još većih žrtava, saveznici su odlučili da ubrzaju pad Nemačke putem bombardovanja gradova na istoku te države. SSSR je takođe tražio bombardovanje ovih gradova, radi olakšavanja sopstvene ofanzive. Očekivalo se da bi to izazvalo paniku među civilima koji beže na zapad kako bi se sklonili od sovjetskog napredovanja, a zauzvrat bi ta panika otežala slanje nemačkih pojačanja na istočni front. Trećeg februara bombardovan je i Berlin, a potom u četiri napada u periodu od 13-15. februara Drezden. Mada je bačeno proporcionalno manje zapaljivih bombi nego na Berlin, relativno gušća koncentracija bombi je dovela do velikog požara, koji je zahvatio i razorio centar grada.[4][5]
U napadima tokom noći 13. na 14. februar, 804 bombardera su napala Drezden, od kojih je pet oboreno.[6] Zahvaljujući dobroj vidljivosti i slaboj prisutnosti aviona Luftvafea, avioni tipa Moskito su bili u stanju da precizno i usko obeleže metu za teške bombardere, što se smatra bitnim faktorom u nivou štete koja je načinjena.[4] Snaga protivvazdušne odbrane u Drezdenu je takođe bila slaba.[3] Nakon dva noćna napada britanskog Kraljevskog vazduhoplovstva, ujutro je usledio napad američkih vazdušnih snaga. Tokom ova tri napada je bačeno 2.600 tona bombi, koje su razorile 33 km², uključujući istorijski centar grada sa mnogim vrednim građevinama i umetninama.[2]
Prvi napad je izvršen nešto nakon 10 časova posle podne 13. februara, i u njemu je učestvovalo 244 teška bombardera tipa Lankaster. Već ovaj prvi napad je izazvao požar koji je zahvatio središte grada. U drugom napadu, koji je počeo u 1 čas i 21 minut posle ponoći, učestvovalo je 525 bombardera Kraljevskog vazduhoplovstva. Nakon drugog napada, požar je prerastao u vatrenu oluju tako da čak ni na ulicama i trgovima nije bilo dovoljno kiseonika za ljude, pa su mnogi umrli od gušenja. Treći napad se sastojao od 311 američkih bombardera i počeo je nešto posle podneva 14. februara, dok je grad još uvek goreo. Četvrti napad je usledio 15. februara, nešto pre podneva, i u njemu je učestvovalo 210 američkih aviona, ali rezultati ovog napada su bili vrlo ograničeni.[2][3]
Kontroverznost uredi
Jedno od pitanja koja su postavljena jeste da li su cilj bombardovanja zaista bile vojne i industrijske mete, ili civilno stanovništvo.[3] Postoje tvrdnje da Drezden nije imao nikakav vojni ili industrijski značaj. Postoje i suprotne tvrdnje, odnosno da je bio jedan od važnijih industrijskih centara Trećeg rajha.[2] Činjenica da je bombardovanje izvršeno pred kraj rata, kada je Nemačka već bila pred porazom, kao i da je Drezden imao veliku istorijsku i umetničku vrednost, dovela je do toga da je ovaj napad ubrzo nakon što je izvršen nazivan neetičkim i vojno neopravdanim.[7]
Postoji više procena broja žrtava. Jedna od skromnijih iznosi 25.000 mrtvih.[7] Po nekima, poginulo je 35.000.[3] Kontroverzni pisac Dejvid Erving pominje 150.000 ili čak 200.000 kao mogući broj poginulih, uz minimum od 40.000. Pored toga, smatra da bombardovanje Drezdena ne može da se opravda željom za ometanjem transporta trupa na istočni front, jer taj transport je ostao neometen i, prema njegovim tvrdnjama, nije se ni kretao kroz centar grada.[8]
Bombardovanje Drezdena je dovođeno u vezu sa totalnim ratom.[4]
U književnosti uredi
Bombardovanje Drezdena je jedna od tema romana „Zbogom suludoj ženi” francuskog pisca Anrija Kulonža (August Cesarec, Zagreb, 1982 - prevod romana „L'adieu à la femme sauvage”, Henri Coulonges, Paris, 1979). U prvim poglavljima romana bombardovanje je opisano vrlo realistički, viđeno očima dvanaestogodišnje devojčice, koja je usled gubitaka prinuđena da preuzme odgovornost za majku. Roman je dobitnik Velike nagrade Francuske Akademije.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „Razaranje Drezdena i Drugi svetski rat: 75 godina od najkontroverznijeg napada saveznika”. BBC News na srpskom (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-04-07.
- ^ a b v g d Taylor, Fred, 1947- (2009). Dresden, Tuesday, February 13, 1945. Pymble, NSW: HarperCollins e-books. str. 174—175; 353—354, 403; 6—7; 246—248, 268, 277—280, 288, 317—329, 341; 148—153. ISBN 978-0-06-190816-3. OCLC 368141529.
- ^ a b v g d Davis, Richard G. (2006). Bombing the European Axis powers : a historical digest of the combined bomber offensive, 1939-1945. Maxwell Air Force Base, Ala.: Air University Press. str. 503; 503; 487; 504—505; 503. ISBN 978-1-4294-5551-0. OCLC 85481490.
- ^ a b v The Cambridge history of the Second World War. Ferris, John Robert, 1956-, Mawdsley, Evan, 1945-, Bosworth, R. J. B.,, Maiolo, Joseph A.,, Geyer, Michael, 1947-, Tooze, J. Adam,. Cambridge. str. 517—519; 519; 520. ISBN 978-1-107-03892-9. OCLC 890377694.
- ^ Weinberg, Gerhard L. (1994). A world at arms : a global history of World War II. Cambridge [England]: Cambridge University Press. str. 812. ISBN 978-0-521-44317-3. OCLC 26974889.
- ^ Price, Alfred. (2005). Battle over the Reich : the strategic air offensive over Germany ([New ed.] izd.). Hersham: Classic. str. 277. ISBN 978-1-903223-47-5. OCLC 59345324.
- ^ a b Fuchs, A. (2014). After the dresden bombing : pathways of memory 1945 to the present. [Place of publication not identified]: Palgrave Macmillan. str. XII; XII. ISBN 978-1-349-33086-7. OCLC 951512305.
- ^ Irving, David John Cawdell, 1938-. Apocalypse 1945 : the destruction of Dresden (Revised izd.). London. str. 196, 215, 224, 239—240. ISBN 978-1-872197-18-0. OCLC 910937564.