Bostonski masakr

"Bostonski masakr“, rad Pola Rivera

Bostonski masakr, čuveni sukob engleskih vojnika i američkih patriota u ponedeljak, 5. marta, 1770. godine, vodi do Američke revolucije. Napetosti između građana i vojnika zbog vojne okupacije Bostona su bile pojačane kad su vojnici počeli pucati na grupu civila. Džon Adams je kasnije rekao da je Amerika bila utemeljena na noć Bostonskog masakra.

Mladi učenik Edvard Geriš se obratio činovniku na King ulici da isplati dug njegovom šefu. Kada je počeo vikati, engleski stražar Vajt je napustio svoju stražu ispred carinarnice da bi prebio dečaka. Geriš je pobegao, ali se uskoro vratio sa nekoliko prijatelja. Zajedno su počeli bacati na vojnike grudve snega, led, i smeće.

Zbog sukoba, tadašnji oficir, kapetan Tomas Preston, doveo je pojačanje od osam vojnika. Rulja građana je postala veća i nastavila je bacati stvari na britanske vojnike. Kapetan Tomas Preston je naredio vojnicima de ne pucaju, ali ga vojnici verovatno nisu dobro čuli i počeli su pucati na građane. Ukupno je ubijeno pet Amerikanaca, a šest je bilo ranjeno.

Sudski proces nakon masakra je bio održan u građanskom sudu sa porotom lokalnih građana. Džon Adams je bio advokat za vojnike. Sud je odlučio da su šestero vojnika nevini, a dvoje krivi za ubistvo. Kasnije se odlučilo da je i oficir Tomas Preston nevin nakon što porota nije mogla utvrditi da je naredio vojnicima da pucaju na građane. Osude porote sugerišu da su vojnici bili izazvani i da njihova upotreba sile nije bila sasvim nerazumna.

Samjuel Adams je nazvao ovaj događaj „bostonski“ masakr (the Boston Massacre) i upotrebio je taj izraz u svrhe propagande. Tvrdio je da značaj događaja nije bio broj poginulih, nego učestvovanje običnih Amerikanaca u važnom revolucijskom događaju. Nakon sahrane pet ubijenih, na kojoj je bila prisutna najveća grupa ljudi u istoriji severnoameričkog kontinenta, Bostonci su se okupili kod Stare Južne Crkve i zahtevali da Engleski vojnici napuste grad.

Događaj je bio obeležavan kao „dan masakra“ sve do 1783. godine.

Spoljašnje vezeUredi