Bojeva glava

Bojevna glava je eksplozivni deo uređaja koji sadrži konvencionalno eksplozivno sredstvo ili toksični (biološki, hemijski ili nuklearni) materijal koji se isporučuje raketom, torpedom, bombom ili artiljerijskim projektilom i namenjena je za direktno uništavanje cilja.

Opšti opis

Konstruktivno, bojeva glava se sastoji od tela, punjenja, detonatora sa mehanizmom za aktivaciju, a ponekad sadrži i uređaje za navođenje. Obično se nalazi u prednjem delu projektila, što određuje njen naziv. Kao punjenje bojeve glave može se koristiti eksplozivna materija, nuklearni, zapaljivi [uk] ili hemijski materijal.

Postoje razlike u bojevim glavama i to: jednodelne (monoblok) i podeljene (višepunjenje) bojeve glave. Na raketama kratkog dometa i manjeg kalibra koriste se monoblok bojeve glave sa jednim punjenjem, koje se najčešće ne odvajaju od tela rakete.

Na većini balističkih i nekim krstarećim raketama, monoblok bojeve glave se odvajaju od rakete i samostalno se navode na cilj, što otežava njihovo otkrivanje i presretanje.

Kod nekih protivpodmorničkih i protivbrodskih raketa, bojeve glave funkcionišu kao samonavodeća torpeda, koje se lansiraju iz rakete, kada se raketa približi svome cilju, i time otežavaju njihovo presretanje. Ovaj način omogućava da se torpeda isporuče na znatno veće udaljenosti nego kada se lansiraju iz torpedne cevi. Neke rakete za napad na ciljeve koje trebaju da pokriju veliku površinu, one su opremljene kasetnim bojevim glavama.

Klasifikacija

Tipovi punjenja bojevih glava uključuju:

Eksplozivne: Eksplozivni naboj se koristi za razaranje mete i oštećivanje okolnih oblasti udarnim talasom.
- Konvencionalne [en]: Hemikalije poput baruta i jakih eksploziva skladište značajnu energiju u svojim molekularnim vezama. Ova energija se može brzo osloboditi okidačem, kao što je električna varnica. Termobaričko oružje pojačava efekat eksplozije koristeći okolnu atmosferu u eksplozivnim reakcijama.
  - Udarna [en]: Jak udarni talas se stvara detonacijom eksploziva.
  - Fragmentaciona [en]: Metalni fragmenti se izbacuju velikom brzinom kako bi prouzrokovali štetu ili povrede.
  - Kontinuirani šipkasti eksploziv [en]: Metalne šipke zavarene na krajevima formiraju kompaktan cilindar međusobno povezanih šipki, koje se nasilno šire u neprekinuti cik-cak prsten eksplozivnom detonacijom. Brzo šireći prsten proizvodi ravan sečni efekat koji je razoran protiv vojnih aviona, koji mogu biti dizajnirani da budu otporni na gelere.
  - Kumulativna [en]: Efekat eksplozivnog naboja je fokusiran na posebno oblikovanu metalnu oblogu kako bi se stvorio hiperbrzi mlaz kroz metal, sa ciljem probijanja teškog oklopa.
    - Eksplozivno formirani penetrator [en]: Umesto da se tanka metalna obloga pretvori u fokusirani mlaz, detonacioni talas je usmeren ka konkavnoj metalnoj ploči na prednjem delu bojeve glave, propelirajući je velikom brzinom dok je istovremeno deformiše u projektil.
- Nuklearne: Nekontrolisana nuklearna fisija (fisiona bomba) ili nuklearna fuzija (termonuklearno oružje) izaziva ogromno oslobađanje energije.
Hemijske: Toksična hemikalija, poput otrovnog gasa ili nervnog gasa, se raspršuje, a dizajnirana je da povredi ili ubije ljude.
Biološke: Infektivni agens, kao što su spore antraksa, se raspršuje, a dizajniran je da zarazi ili ubije ljude.

Često, hemijske i biološke bojeve glave koriste eksplozivno punjenje za brzo raspršivanje.

Detonatori

Eksplozivne bojeve glave sadrže detonatore za pokretanje eksplozije.

Tipovi detonatora uključuju
Tip	Definicija
Kontaktni	Kada bojeva glava fizički dodirne metu, eksploziv se detonira. Ponekad je kombinovan sa odlaganjem, kako bi se detonacija desila određeno vreme nakon kontakta.
Blizinski	Koristeći radar, sonar, magnetni senzor ili laser, bojeva glava se detonira kada je meta unutar određenog rastojanja. Često je povezana sa sistemom za kontrolu pravca eksplozije koji osigurava da fragmentacija [en] bude usmerena ka meti koja ju je aktivirala.
Vremenski	Bojeva glava se detonira nakon određenog vremenskog perioda.
Visinski	Bojeva glava detonira kada dostigne određenu visinu, obično u vazdušnom udaru [en].
Daljinski	Daljinski detonirana putem signala od operatera. (Obično se ne koristi za bojeve glave, osim za samouništenje.)
Kombinovani	Bilo koja kombinacija od gore navedenih.

Klasifikacija prema vrsti efekta oštećenja

Udarna-kinetička bojeva glava

Kinetički presretač rakete GMD

Udarna-kinetička bojeva glava je klasa bojevih glava čija se osnovna funkcija zasniva na direktnom pogotku projektila u cilj, što dovodi do njegovog uništenja. Namenjene su za uništavanje zaštićenih oklopnih ciljeva (oklopna vozila, brodovi), satelita i nuklearnih bojevih glava kao i balističkih raketa. Ove bojeve glave se dalje dele na:

Probojne
Kinetičkog dejstva

Probojna bojeva glava

Probojna bojeva glava je namenjena za uništavanje ciljeva zaštićenih oklopom. Probijanje oklopa kod ovih projektila postiže se isključivo čvrstim telom ili jezgrom projektila i njegovom visokom brzinom. U zavisnosti od konstrukcijskih karakteristika, ovi projektili mogu biti kalibarski i podkalibarski [en] (potonji sa odvojivim ili neodvojivim stabilizatorom), sa šiljatim ili tupim vrhom, sa balističkim vrhovima ili bez njih, bezkomorni (jednodelni) i komorni – sa bojnim punjenjem u zadnjem delu projektila, koje pruža dodatni efekat posle probijanja oklopa (koji može biti fragmentacioni, eksplozivni, zapaljivi ili kombinacija faktora).

Vrlo slične po strukturi sa komornim probojnim bojevim glavama su i penetracione i betonsko-probojne bojeve glave [uk], kod kojih je čvrsto telo dizajnirano za probijanje prepreka, dok glavnu destruktivnu funkciju obavlja punjenje sa visokobrzinskim eksplozivom u zadnjem delu tela projektila.

Podkalibarna bojeva glava nema eksplozivno punjenje; njeno probojno dejstvo zasniva se na kinetičkoj energiji čvrstog projektila visoke gustine. Jezgra se obično izrađuju od volframa ili osiromašenog uranijuma.

Primeri municije:

Podkalibarni projektili:

SSSR/Rusija: "Mango" 3BM-44, "Svinec" 3BM-48, "Lekalo" 3BM-44;
SAD: M829A1, M829A2, M829A3;
Nemačka: DM-33, DM-43, DM-53

Rakete:

SAD: MGM-166, LOSAT/KEM

Bojeva glava kinetičkog dejstva

Bojeva glava namenjena za uništavanje visokobrzinskih ciljeva poput balističkih raketa i satelita. Konstrukcijski predstavlja kinetički presretač sa sistemom samonavođenja i upravljačkim motorima. Glavni faktor oštećenja je visoka kinetička energija presretača pri direktnom udaru (brzine sudara mogu dostići do 10 km/s). Pored presretača direktnog udara, postoje i bojeve glave tipa "kišobran" (kao kod rakete Patriot PAC-3). Princip rada je sličan kinetičkom presretanju, ali se ovde koristi bojeva glava u obliku jakih šipki spojenih u jednoj tački (kao žice kišobrana), koje se sudaraju sa ciljem.

Primeri municije:

SAD: Patriot PAC-3, THAAD, RIM-161 SM-3, GMD

Zapaljiva bojeva glava

Zapaljive bojeve glave su namenjene za uništavanje žive sile neprijatelja, uništavanja njegovog naoružanja i vojne opreme, zaliha materijalnih sredstava, kao i za izazivanje požara u zonama borbenih dejstava putem sagorevanja punjenja — zapaljive smeše. Njihovo dejstvo se zasniva na oslobađanju velike toplotne energije i stvaranju toksičnih produkata sagorevanja.

Postoje sledeće vrste zapaljivih smeša:

Na bazi naftnih derivata (napalma): Ove smese imaju temperaturu sagorevanja od 1.000—1.200 °C (1.830—2.190 °F; 1.270—1.470 K).
Metalizovane zapaljive smeše (pirogeli [uk]): Prave se od naftnih derivata uz dodatak magnezijuma ili aluminijuma u vidu opiljaka. Ove smeše imaju povišenu temperaturu sagorevanja, koja iznosi od 1.600—1.800 °C (2.910—3.270 °F; 1.870—2.070 K). U smešu se mogu dodati i oksidanti, što omogućava da sagorevanje ne zahteva kiseonik iz vazduha.
Termitne smeše [en]: Sastoje se od metalnih oksida, metala i oksidanta uz vezivnu supstancu. Najčešće korišćene su gvožđe-aluminijum termitne smeše, koje imaju temperaturu sagorevanja od oko 3.000 °C (5.430 °F; 3.270 K). Sagorevaju bez prisustva vazduha.
Beli fosfor i plastificirani beli fosfor: Ove smeše sagorevaju na temperaturi od 1.200 °C (2.190 °F; 1.470 K), a tokom sagorevanja oslobađaju oštar i toksičan dim. ^[1]

Fragmentaciona i fragmentaciono-fugasna bojeva glava

Šema visokoeksplozivnog fragmentacionog projektila

Fragmentaciona (engl. fragmentation warhead) i fragmentaciono-fugasna (engl. blast fragmentation warhead) bojeva glava su namenjene za uništavanje ciljeva putem visokobrzinskog mlaza fragmenata koji nastaju prilikom detonacije eksplozivnog punjenja. Fragmenti mogu biti prirodnog ili unapred određenog oblika, a takođe mogu uključivati unapred pripremljene ubojite elemente (UUE). Fragmenti se kreću velikim brzinama, a kada se koriste UUE, brzine mogu dostići i do 2 km/s.

Kao što naziv implicira, u prvom slučaju, prilikom detonacije eksploziva formiraju se fragmenti nasumičnog oblika, dok se u drugom slučaju koristi omotač sa unapred oblikovanim zarezima (rezovima) kako bi se formirali fragmenti unapred određenog oblika. Prvi tip je tipičan za artiljerijske granate i bombe. Kod upotrebe UUE, fragmenti se unapred izrađuju (obično od visokočvrstih metala) i postavljaju u eksplozivno punjenje. Ovaj tip bojevih glava se najčešće koristi u raketama.

Fragmentaciono-fugasna bojeva glava kombinuje dva tipa dejstva — fragmentaciono i fugasno. Budući da se eksplozivno punjenje uvek koristi za aktivaciju fragmentacionih glava, svaka fragmentaciona bojeva glava ima i fugasni efekat i može se smatrati fragmentaciono-fugasnom. Ne postoji strogo opšteprihvaćena metodologija za razlikovanje između fragmentacionih i fragmentaciono-fugasnih bojevih glava. U različitim izvorima, isti tip bojeve glave može biti nazvan fragmentacionim ili fragmentaciono-fugasnim. U praksi, ove bojeve glave se često nazivaju fragmentaciono-fugasnim bojevim glavama.

Ove bojeve glave su među najčešće korišćenim tipovima bojevih glava i primenjuju se za uništavanje gotovo svih vrsta ciljeva, osim podvodnih, podzemnih i veoma oklopljenih ciljeva. ^[2]

Nedostaci:

Nemogućnost primene protiv podvodnih, podzemnih i jako oklopljenih ciljeva.
Zbog relativno male brzine fragmenata, ove bojeve glave su nedovoljno efikasne protiv visokobrzinskih ciljeva, kao što su hipersonične krstareće i balističke rakete.

Primeri municije:

Raketa vazduh-vazduh (V-V): SSSR: R-37 [uk], R-98, R-4, R-23, R-40.
Raketa zemlja-vazduh (Z-V): SSSR: 9K317 "Buk-M2".

Visokoeksplozivna fragmentaciona bojeva glava sa kružnim poljem fragmentacije

Kako bi se povećala gustina fragmenata u polju eksplozije, razvijena je šema bojeve glave sa kružnim poljem rasipanja fragmenata. Konstruktivno, ova bojeva glava je projektovana kao granata konkavne strukture, na koju se postavljaju unapred pripremljeni ubojiti elementi (UUE), a unutar nje se nalazi eksplozivno punjenje. Detonacija eksplozivnog materijala se postiže pomoću detonatora postavljenih na krajevima punjenja ili upotrebom više aksijalnih detonatora. Rezultat detonacije je formiranje polja fragmenata u obliku "reznog diska". Ova vrsta bojeve glave se često koristi u raketama tipa vazduh-vazduh (P-P) [en] i vazduh-zemlja (P-Z) zbog visokog koeficijenta iskorišćenja energije eksplozivnog materijala, omogućavajući da cilj bude pogođen čak i pri promašaju, sa bilo koje strane.

Obično, masa ovih bojevih glava ne prelazi 10% ukupne mase rakete. U zavisnosti od ugla pod kojim fragmenti lete, postoje dva tipa polja: uska i široka polja fragmentacije. Za formiranje širokog polja koriste se cilindrični ili bačvasti fragmenti koji omogućavaju širenje fragmenata na većoj površini.

Prednosti:

Visoka gustina gelera u poređenju sa konvencionalnim fragmentacionim bojevim glavama.

Nedostaci:

Gustina krhotina često nije dovoljna da efikasno uništi ciljeve male veličine, poput balističkih i krstarećih raketa.

Visokoeksplozivna fragmentaciona bojeva glava sa aksijalnim poljem fragmentacije

Ova vrsta bojeve glave dizajnirana je tako da prilikom detonacije stvara polje fragmenata usmerenih napred, duž pravca kretanja rakete ili projektila.

Prednosti:

Velika brzina sudara između unapred pripremljenih ubojitih elemenata (UUE) i cilja, naročito kada se koristi protiv ciljeva koji se kreću prema bojevoj glavi (npr. avioni na suprotnim kursevima), jer se brzine cilja i UUE sabiraju.
Velika gustina polja fragmenata, što povećava verovatnoću uništenja cilja.

Nedostaci:

Zahteva visoku preciznost prilikom navođenja, jer je manje efikasna protiv ciljeva koji izvode manevarske pokrete.
Ograničenja u susretu pod različitim uglovima sa ciljem; najefikasnija je samo u scenarijima "head-to-head" (direktan susret sa ciljem).
Potreba za smeštanjem bojeve glave u prednji deo municije ili aktiviranjem pre eksplozije kako bi se obezbedila maksimalna efikasnost.

Fragmentaciono-fugasna bojeva glava sa usmerenim poljem rasipanja fragmenata

Ova vrsta fragmentaciono-fugasne bojeve glave dizajnirana je da poveća gustinu fragmenata tako što se glavnina fragmenata usmerava u izabranu stranu, obično u ravni koja je normalna na putanju projektila. Cilj ove tehnologije je da fragmenti budu usmereni prema meti sa što većom preciznošću i gustinom. Postoji nekoliko metoda za postizanje ovog cilja:

Rotacija projektila pre detonacije bojeve glave oko uzdužne ose u pravcu cilja:

Projektil se rotira pre detonacije kako bi se usmerio prema cilju, omogućavajući precizniju fragmentaciju u pravcu mete.

Rotacija bojeve glave pre detonacije oko uzdužne ose:

U ovom scenariju, projektil ostaje u istom položaju, dok se bojeva glava rotira. Ova rotacija omogućava da se fragmenti usmere prema meti pre nego što dođe do detonacije.
U prva dva scenarija, bojeva glava se već koristi sa usmerenim poljem fragmenata. Prilikom detonacije, polje fragmenata orijentiše se prema cilju. Kod rotacije projektila, ceo projektil se okreće prema meti pre detonacije. U drugoj opciji, projektil ostaje u statičnom položaju, dok se sama bojeva glava rotira kako bi se usmerila prema meti. Nedostaci ovih metoda su složena konstrukcija i relativno mala brzina rotacije, jer je teško postići momentalnu promenu pravca.

Višetačkovita klizna inicijacija:

Kod ove metode, više detonatora je postavljeno radijalno u eksplozivnom punjenju. Detonator najudaljeniji od mete ili cilja se aktivira prvi, što omogućava da se energija usmeri ka cilju. Ova metoda ima visoku brzinu reakcije, ali ima značajan nedostatak a to je relativno mala preraspodela fragmenata, što može smanjiti efikasnost u nekim scenarijima.

Eksplozivno deformisanje bojeve glave pre detonacije:

Kod ove metode, unapred pripremljeni ubojiti elementi (UUE) montiraju se unutar omotača od gume ili duktilnog (plastičnog) čelika. Detonacione naprave male snage postavljaju se duž omotača. Kada bojeva glava primi signal za navođenje ka cilju, detonira se punjenje najbliže meti, deformišući omotač, a potom se aktivira glavni detonator. Zatim dolazi do detonacije glavnog punjenja, koja formira snažan usmereni tok fragmenata prema cilju.

Segmentirana bojeva glava koja se otvara prema meti:

U ovoj metodi, cilindrično eksplozivno punjenje je podeljeno u nekoliko segmenata, obično u četiri kvadranta. Kada dođe do detonacije, segmenti se otvaraju prema meti, a zatim se aktivira glavno punjenje koje raspršuje fragmente, tako što omogućava da fragmenti budu usmereni ka cilju. Nedostatak ove metode je u tome što proces otvaranja zahteva vreme, što ograničava brzinu reakcije i može smanjiti efikasnost protiv bržih ciljeva. Zbog ovih ograničenja, segmentirane bojeve glave nisu našle široku primenu u savremenom naoružanju.

Prednosti:

Povećana gustina fragmenata: Usmereno polje fragmentacije omogućava veću koncentraciju fragmenata u određenom pravcu, čime se povećava verovatnoća uništenja cilja.
Prilagodljivost metodama: Različite metode omogućavaju optimizaciju fragmentacije u zavisnosti od tipa cilja i borbenog scenarija.

Nedostaci:

Složenost konstrukcije: Metode koje uključuju rotaciju projektila ili bojeve glave pre detonacije zahtevaju sofisticirane mehanizme, što povećava troškove proizvodnje i rizik od kvara.
Ograničena efikasnost protiv brzih ciljeva: Segmentirane bojeve glave i metode koje zahtevaju otvaranje imaju ograničenja u brzini reakcije, što ih čini manje efikasnim protiv hipersoničnih i drugih brzih ciljeva.
Manje fleksibilnosti u preraspodeli fragmenata: Kod višetačkovite inicijacije, preraspodela fragmenata može biti ograničena, što smanjuje ukupnu efikasnost bojeve glave.

Šipkasta bojeva glava

Šipkasta bojeva glava (engl. high explosive continuous rod) je dizajnirana za uništavanje letelica. Njena glavna karakteristika je korišćenje metalnih šipki kvadratnog ili okruglog preseka kao ubojiti elementi. Šipke mogu biti nezavisne jedna od druge ili povezane (zavarene) naizmenično na gornjim ili donjim krajevima. Kada dođe do detonacije, šipke se šire od putanje rakete ka spolja, pri čemu formiraju ili neprekinuti prsten (kada su povezane), ili isprekidani prsten sa preklapanjem (kada nisu povezane). Ove šipke „seku“ oplatu i strukturu letelice, što dovodi do njenog momentalnog uništenja.

Prednosti:

Kompaktnost: Šipkaste bojeve glave su znatno kompaktnije u poređenju sa fragmentacionim ili fragmentaciono-fugasnim bojevim glavama. Njihova manja veličina omogućava lakše postavljanje unutar raketa, a istovremeno pružaju efikasnost u uništavanju letelica.
Momentano uništenje cilja u vazduhu: Šipke koje formiraju prsten izazivaju brzo i efektno uništenje ciljeva u vazduhu, čime se povećava efikasnost u borbenim situacijama protiv letelica.

Nedostaci:

Niska brzina širenja prstena: Brzina kojom se prsten formira može biti relativno mala. Ako se brzina širenja poveća, prsten može pre vremena da se raspadne, smanjujući efikasnost. To je ključan problem kod optimizacije ove tehnologije, jer povećana brzina često uzrokuje prelom šipki pre nego što postignu željeni efekat.
Ograničen radijus oštećenja: Radijus uništenja kod šipkastih bojevih glava je relativno mali, jer je ograničen širenjem šipki u formi prstena. Ovo ograničava primenu ovakvih bojevih glava na ciljeve koji se nalaze u blizini rakete, čime se smanjuje efikasnost u scenarijima gde je cilj udaljen.
Nedovoljna rezna moć protiv čvrstih ciljeva: Iako su šipke efikasne protiv letelica, njihov rezni kapacitet je često nedovoljan za ciljeve sa jakim oklopom ili čvrstom konstrukcijom. Ove bojeve glave su primarno dizajnirane za uništavanje ciljeva sa lakšim oklopom, kao što su avioni, i nisu optimalne protiv dobro zaštićenih vojnih vozila ili struktura.

Primeri municije:

Raketa vazduh-vazduh (P-P):

SSSR: R-27, R-60 [uk], R-73 [uk].
SAD: AIM-7C/E/F, AIM-9D/G/H.

Raketa zemlja-vazduh (Z-P):

SSSR: Strela-10 (rakete 9M37 i 9M333), protivvazdušni raketni kompleks Kortik (raketa 9M311K).
SAD: RIM-24 Tartar, RIM-66A Standard-1MR, RIM-67A Standard-1ER.

Detaljno objašnjenje ove tehnologije:

Šipkaste bojeve glave funkcionišu na principu formiranja prstena od metalnih šipki koje se brzo šire nakon detonacije. U zavisnosti od toga da li su šipke povezane ili ne, prsten može biti kontinuiran ili isprekidan. Kontinuirani prsten je posebno efikasan jer stvara neprekidan sečivi prsten koji može brzo preseći ciljeve, poput letelica, dok isprekidani prsten može imati određene praznine, ali pruža sličan efekat.

Glavna primena ove tehnologije je u raketama koje su dizajnirane za borbu protiv aviona, jer se letelice oslanjaju na relativno slabije oklopljene strukture, koje su ranjive na ovakav tip fragmentacije. Kada se šipke brzo šire i oblikuju prsten, presecanje strukture letelice je brzo i destruktivno, izazivajući momentalno uništenje.

Međutim, zbog male brzine širenja prstena i ograničenog radijusa oštećenja, ove bojeve glave nisu efikasne u borbi protiv ciljeva sa jakim oklopom ili onih koji zahtevaju dublju penetraciju, kao što su balističke rakete ili oklopna vozila. Ovi faktori ograničavaju primenu šipkastih bojevih glava na određene scenarije, posebno one koji uključuju borbu protiv aviona ili krstarećih raketa.

Fugasna bojeva glava

Fugasna bojeva glava je vrsta bojeve glave koja se sastoji od tankozidnog omota unutar kojeg se nalazi eksplozivno punjenje. Njeno dejstvo se zasniva na eksplozivnoj snazi i destruktivnoj sili gasova koji nastaju prilikom detonacije, kao i na udarnom talasu koji se stvara u trenutku eksplozije. Ova vrsta bojeve glave je prvenstveno namenjena za uništavanje neprijateljskih trupa i slabije zaštićenih ciljeva, poput građevina i vozila bez oklopa.

Karakteristike i primena:

Fugasne bojeve glave imaju relativno mali radijus oštećenja u poređenju sa drugim tipovima bojevih glava, kao što su fragmentacione. Na primer, bomba FAB-500, koja sadrži 223 kg eksploziva, ima radijus potpunog oštećenja od oko 40 metara. ^[3] Zbog ove karakteristike, fugasne bojeve glave se najčešće koriste u vazdušnim bombama, gde je cilj maksimalno oštetiti neprijateljske trupe ili infrastrukturu na površini.

Dejstvo u vodi:

Jedna od ključnih osobina fugasnih bojevih glava je njihova izuzetna efikasnost u vodi. Prilikom detonacije u vodi, stvara se snažan udarni talas ogromne destruktivne snage. Zbog ove osobine, fugasne bojeve glave se često koriste u torpedima, podvodnim minama i dubinskim bombama, gde je ključni cilj uništavanje podvodnih ciljeva, kao što su podmornice i brodovi. Voda dodatno prenosi i pojačava udarni talas, čineći ga izuzetno opasnim u podvodnim borbenim operacijama.

Prednosti:

Razorna moć: Fugasne bojeve glave su veoma efikasne u uništavanju neprijateljskih trupa i struktura, posebno kada se koriste u oblastima gde se neprijatelj nalazi na otvorenom ili u blago zaštićenim objektima.
Efikasnost u vodi: Prilikom detonacije u vodi, udarni talas značajno povećava svoju snagu i domet, čineći ovu vrstu bojeve glave idealnom za podvodne borbene operacije, uključujući torpeda i mine.

Nedostaci:

Ograničen radijus oštećenja: Fugasne bojeve glave imaju relativno mali radijus delovanja u poređenju sa fragmentacionim bojevim glavama. To znači da je njihova efikasnost ograničena na ciljeve koji su u neposrednoj blizini tačke detonacije.
Manja efikasnost protiv dobro oklopljenih ciljeva: Zbog nedostatka fragmenata i oslanjanja na udarni talas i pritisak, fugasne bojeve glave nisu idealne za uništavanje ciljeva sa jakim oklopom, poput oklopnih vozila i bunkera.

Primeri municije:

Bombe:

SSSR: FAB-50, FAB-100, FAB-250, FAB-500, FAB-1500, FAB-5000.
SAD: Mk.81, Mk.82, Mk.83, Mk.84.

Torpeda:

SSSR: URET-80, UGST.
SAD: Mark-48.

Primena fugasnih bojevih glava u različitim situacijama

U vazdušnim napadima, fugasne bojeve glave se koriste za stvaranje velikog udarnog talasa koji može efikasno uništiti neprijateljske jedinice na otvorenom prostoru, kao i objekte koji nisu oklopljeni. Iako njihova destruktivna moć zavisi od mase eksplozivnog punjenja, ova vrsta bojevih glava je manje efikasna protiv ciljeva sa jakim oklopom, gde su potrebni snažniji penetratori ili fragmentacione bojeve glave.

U podvodnim operacijama, fugasne bojeve glave su neophodne u torpedima i minama. Voda pojačava udarni talas, čime ova vrsta bojevih glava postaje izuzetno razorna protiv podvodnih objekata, kao što su brodovi i podmornice. Udarna sila talasa može oštetiti trup broda, probiti rezervoare goriva ili municije, ili izazvati strukturalna oštećenja koja dovode do potapanja.

Kumulativna bojeva glava

Kumulativni efekat

Kumulativna bojeva glava (engl. Shaped charge warhead) je vrsta bojeve glave čije je osnovno dejstvo zasnovano na kumulativnom efektu. Ovaj efekat se koristi za probijanje jakih prepreka kao što su oklopni materijali ili beton. Prilikom detonacije formira se usmereni mlaz metala ili udarno jezgro, koje se velikom brzinom (čak do 10 km/s) usmerava ka cilju. Ove bojeve glave su posebno efikasne za uništavanje ciljeva koji su zaštićeni debelim oklopom, kao što su tenkovi, bunkeri ili druge fortifikacije (DOT-ovi).

Kumulativni mlaz, koji nastaje prilikom eksplozije, prodire kroz prepreku i stvara zonu visokog pritiska i temperature iza prepreke, čime uništava opremu i posadu unutar cilja.

Prednosti:

Efikasnost probijanja: Kumulativne bojeve glave su veoma efikasne jer omogućavaju da se, uz relativno malu težinu bojeve glave, probije značajna debljina oklopa ili betona. Ova karakteristika je ključna za upotrebu protiv tenkova i drugih oklopljenih ciljeva.
Fleksibilnost primene: Ove bojeve glave se mogu primenjivati u različitim scenarijima, od protivtenkovskih vođenih projektila (PTRK) do raketa zemlja-zemlja i vazduh-zemlja, posebno u kontekstu savremenih vojnih sukoba gde je važno probiti dobro zaštićene ciljeve.

Nedostaci:

Zavisnost od ugla udara: Učinkovitost kumulativnog mlaza znatno zavisi od ugla pod kojim bojeva glava udara u cilj. Ako je ugao udara veći od 30 stepeni u odnosu na normalu (pravougli susret sa ciljem), postoji velika mogućnost da se kumulativni mlaz odbije od prepreke, smanjujući efikasnost napada.
Zabrana rotacije projektila: Da bi se osiguralo pravilno formiranje kumulativnog mlaza, projektili sa kumulativnim bojevim glavama ne smeju da se rotiraju oko svoje ose. Rotacija može negativno uticati na formiranje mlaza i smanjiti njegovu prodornu moć.
Ograničena upotreba protiv ciljeva sa velikim unutrašnjim prostorom: Kumulativni mlaz je efikasan samo protiv ciljeva sa ograničenim unutrašnjim volumenom, kao što su tenkovi, bunkeri i slične strukture. Kada je cilj otvorenog tipa ili ima veliki unutrašnji prostor (poput brodova), ubojiti efekat kumulativne bojeve glave je značajno smanjen. Zbog toga se ove bojeve glave ne koriste protiv velikih ciljeva poput brodova ili velikih zgrada.

Mehanizam dejstva kumulativne bojeve glave

Detonacija: Kada dođe do detonacije, eksplozivno punjenje stvara snažan pritisak koji sabija metalni oblog (obično bakar, čelik ili drugi metali) unutar bojeve glave. Zbog specifičnog oblika bojeve glave (konusno ili sferno oblikovana), eksploziv usmerava sav pritisak na jednu fokusiranu tačku.
Formiranje kumulativnog mlaza: Pritisak eksploziva uzrokuje da metalni oblog oblikuje tanak, brzi mlaz metala koji se usmerava ka cilju. Ovaj mlaz se kreće ogromnom brzinom (do 10 km/s) i prodire kroz prepreku, stvarajući mali otvor na površini, ali duboko prodire u unutrašnjost cilja.
Probijanje prepreke: Nakon što mlaz probije prepreku, stvara se visoki pritisak i temperatura u unutrašnjosti cilja, što uništava opremu, strukturu, pa i posadu unutar vozila ili bunkera.

Primeri municije:

Protivtenkovski vođeni projektili (PTRK):

SSSR: Maljutka (PTRK 9M14), 2K8 Falanga.
SAD: BGM-71 TOW.

Rakete vazduh-zemlja (P-Z):

SAD: Maverick AGM-65A/B/D.

Primena kumulativnih bojevih glava

Kumulativne bojeve glave su našle široku primenu u protivtenkovskim projektilima i raketnim sistemima, gde su ključne za probijanje jakih oklopa modernih tenkova i drugih borbenih vozila. Osim toga, koriste se i u raketama za uništavanje bunkera i drugih utvrđenih ciljeva, gde je potrebno probiti debele betonske ili čelične prepreke.

Jedan od najpoznatijih primera upotrebe kumulativnih bojevih glava je kod protivtenkovskih sistema kao što su "Maljutka" i "Falanga" u sovjetskoj vojnoj tehnologiji, kao i američki BGM-71 TOW sistem, koji je postao sinonim za efikasan protivtenkovski projektil. Ove bojeve glave su takođe često ugrađene u rakete vazduh-zemlja, kao što je AGM-65 Maverik, koja omogućava precizne udare na oklopljene ciljeve sa vazdušnih platformi.

Tandemna kumulativna bojeva glava

Tandemna kumulativna bojeva glava je napredna verzija kumulativne bojeve glave, razvijena za prevazilaženje ograničenja konvencionalnih kumulativnih bojevih glava i borbu protiv modernih zaštitnih sistema oklopnih vozila, kao što su kombinovano oklopljavanje i dinamička zaštita.

Kumulativne bojeve glave su vrlo efikasne u uništavanju oklopnih ciljeva zahvaljujući kumulativnom efektu, pri čemu se formira usmereni mlaz metala koji probija oklop. Međutim, konvencionalne kumulativne bojeve glave imaju dva glavna ograničenja:

Ograničena probojna moć: Probojnost kumulativnog mlaza zavisi od njegove dužine, koja je direktno povezana sa prečnikom eksplozivnog punjenja. Uobičajeno je da probojnost kumulativnih bojevih glava varira od 1,5 do 4 puta prečnika punjenja, što znači da standardne kumulativne bojeve glave probijaju između 500 i 600 mm oklopa.
Razvoj zaštite protiv kumulativnih bojevih glava: Otkako su kumulativne bojeve glave postale uobičajene, počele su se razvijati metode zaštite protiv njih. Glavne metode zaštite uključuju:

Kombinovano oklopljavanje: Dve slojevite oklopne ploče između kojih se nalazi materijal otporan na visoke temperature. Ova struktura utiče na kumulativni mlaz tako što ga uznemirava i raspršuje na većoj udaljenosti od glavne oklopne ploče.
Dinamička zaštita: Ova tehnologija koristi eksplozivne module pričvršćene na spoljašnju stranu oklopa vozila, koji, prilikom udara kumulativnog mlaza, eksplodiraju i odbacuju metalnu ploču koja uništava ili slabi mlaz.

Rešenje — tandemna kumulativna bojeva glava

Kako bi se odgovorilo na ove izazove, razvijena je tandemna kumulativna bojeva glava. Tandemna bojeva glava se sastoji od dve kumulativne bojeve glave postavljene jedna iza druge. Ova tehnologija omogućava formiranje dva uzastopna kumulativna mlaza, što značajno povećava probojnu moć i omogućava prevazilaženje dinamičke zaštite.

Prva bojeva glava (prednja bojeva glava) služi za aktiviranje dinamičke zaštite i oštećivanje kombinovanog oklopa. Kada prva bojeva glava detonira, ona uništava ili aktivira zaštitu vozila, oslabljujući efikasnost protivničkog oklopa.
Druga bojeva glava (glavna bojeva glava) detonira neposredno nakon prve i stvara novi kumulativni mlaz koji probija ostatak oklopa. Kako je dinamička zaštita već aktivirana prvim udarom, druga bojeva glava nije ometena i može slobodno probiti glavni oklop vozila. Ova kombinacija omogućava tandemnim bojevim glavama da probiju oklop debljine od 1200 do 1500 mm.

Prednosti tandemne kumulativne bojeve glave:

Veća probojna moć: Tandemne bojeve glave omogućavaju znatno povećanje probojne moći u poređenju sa konvencionalnim kumulativnim bojevim glavama. To je posebno važno kada se suočavaju sa ciljevima koji koriste modernu dinamičku zaštitu i slojevito oklopljavanje.
Efikasnost protiv dinamičke zaštite: Dinamička zaštita je dizajnirana da uništi ili oslabi kumulativni mlaz konvencionalnih bojevih glava. Međutim, tandemna bojeva glava, zahvaljujući dvostrukom efektu, može neutralisati ovu zaštitu — prva detonacija aktivira zaštitu, dok druga ostvaruje proboj bez značajnog gubitka probojne moći.
Smanjen prečnik punjenja: Zahvaljujući tandemnoj konfiguraciji, potrebna količina eksploziva se može smanjiti, a time i veličina bojeve glave, bez gubitka probojne moći. Ovo omogućava upotrebu tandemnih bojevih glava u raznim projektilima, uključujući manje i lakše sisteme.

Nedostaci:

Složenost konstrukcije: Tandemne bojeve glave su konstrukcijski složenije od standardnih kumulativnih bojevih glava. Zbog toga su teže za proizvodnju i održavanje, a samim tim i skuplje.
Zavisnost od pravilne sekvencijalne detonacije: Efikasnost tandemne bojeve glave zavisi od tačne sekvencijalne detonacije obe bojeve glave. Ako prva bojeva glava ne detonira pravilno ili ako dinamika sekvencijalne eksplozije nije optimalna, druga bojeva glava neće ostvariti pun probojni efekat.

Primeri municije:

Protivtenkovski vođeni projektili (PTRK):

SSSR: Reflex (PTRK), 9M120 Ataka-V.
SAD: BGM-71D/F TOW-2, AGM-114F/K/L Hellfire, FGM-148 Javelin.

Primena tandemnih kumulativnih bojevih glava

Tandemne kumulativne bojeve glave se uglavnom koriste u protivtenkovskim vođenim projektilima i raketnim sistemima dizajniranim za borbu protiv dobro oklopljenih vozila, poput modernih tenkova koji koriste napredne sisteme zaštite. Ova vrsta bojevih glava se pokazala posebno efikasnom u borbenim uslovima gde neprijateljska vozila koriste kombinovani oklop i dinamičku zaštitu.

Protivtenkovski vođeni sistem "Reflex" i 9M120 Ataka-V iz sovjetskog arsenala, kao i američki BGM-71 TOW-2 i FGM-148 Džavelin, koriste tandemne bojeve glave upravo zbog njihove sposobnosti da probiju savremene oklopne zaštite. Takođe, rakete vazduh-zemlja, kao što je AGM-114 Hellfire, koriste tandemne bojeve glave za uništavanje oklopljenih ciljeva iz vazduha.

Nuklearna bojeva glava

Nuklearna bojeva glava podrazumeva bojevu glavu koja koristi nuklearni eksplozivni naboj. Ove bojeve glave obuhvataju sve tipove nuklearnih punjenja, uključujući:

Atonske bojeve glave (koje koriste uranijum ili plutonijum za nuklearnu fisiju).
Termonuklearne bojeve glave (koje koriste fuziju u kombinaciji sa fisijom).
Specijalizovane tipove poput neutronskih i rendgenskih bojevih glava.

Nuklearne bojeve glave se smatraju jednim od najrazornijih oružja koje postoji i koriste se u okviru doktrine strateškog odvraćanja. Njihova primena je strogo regulisana zbog masovnog uništenja koje uzrokuju i dugotrajnog efekta radioaktivnog zagađenja.

Osnovni destruktivni efekti nuklearnih bojevih glava

Udarni talas: Nastaje kao rezultat ogromnog pritiska izazvanog nuklearnom eksplozijom. Talas razara sve u svojoj okolini, uključujući građevine, vozila i infrastrukturu.
Svetlosno zračenje: Intenzivna svetlosna energija koju emituje eksplozija izaziva trenutne opekotine kod svih izloženih objekata i može zapaliti široke površine.
Jonizujuće zračenje: Kratkotrajno, ali izuzetno snažno zračenje koje može izazvati smrt i ozbiljne povrede kod svih živih bića u zoni eksplozije.
Elektromagnetni impuls (EMP): Nuklearne eksplozije stvaraju snažan EMP koji može uništiti elektronske uređaje i komunikacione sisteme na velikim udaljenostima od tačke eksplozije.
Radioaktivno zagađenje: Oslobađanje radioaktivnih čestica u atmosferu izaziva dugotrajno zagađenje, koje može prouzrokovati štetne efekte na zdravlje stanovništva i okolinu, dugoročno izazivajući bolesti poput kancera.

Vrste nuklearnih bojevih glava

Atonske bojeve glave koriste se za nuklearnu fisiju, pri čemu se atomi uranijuma ili plutonijuma cepaju, oslobađajući ogromne količine energije. Ova vrsta bojevih glava se koristi u primarnim eksplozivima nuklearnih projektila.
Termonuklearne bojeve glave, poznate i kao vodonične bombe, koriste proces nuklearne fuzije u kojem se teški izotopi vodonika (deuterijum i tricijum) spajaju, oslobađajući još veću količinu energije u odnosu na atomske bojeve glave. Termonuklearne bojeve glave mogu imati razorne sile stotine puta veće od fisijskih bombi.
Neutronske bojeve glave su specijalna verzija nuklearnog oružja koja je dizajnirana da maksimalno poveća efekat jonizujućeg zračenja, pri čemu se zračenje koristi za uništavanje žive sile bez izazivanja većih fizičkih razaranja infrastrukture.

Primena i upotreba

Nuklearne bojeve glave se mogu koristiti protiv širokog spektra ciljeva, uključujući vojne baze, gradove, industrijske centre, podzemna skladišta i raketne baze. Njihova destruktivna moć čini ih ključnim elementom strateških nuklearnih snaga, gde se koriste kao sredstva odvraćanja i pretnje u okviru vojne doktrine mnogih zemalja.

Nuklearne bojeve glave su razvijene za širok spektar raketnih sistema, uključujući interkontinentalne balističke rakete (ICBM), krstareće rakete, balističke rakete srednjeg dometa i rakete lansirane iz podmornica (SLBM).

Zbog njihove snage, upotreba nuklearnih bojevih glava je ograničena na strateške rakete i projektile. Međutim, postoje i manja nuklearna punjenja koji se mogu koristiti protiv taktičkih ciljeva, kao što su neprijateljske vojne baze ili koncentracije trupa.

Specifične karakteristike interkontinentalnih balističkih raketa (ICBM)

ICBM-ovi su nuklearne rakete koje imaju domet dovoljno velik da pogađaju ciljeve na udaljenosti većoj od 5.500 km. Kada se lansiraju, ove rakete izlaze iz atmosfere i kreću se kroz svemir brzinom do prve kosmičke brzine (oko 6,8 km/s). Njihova putanja je balistička, a pri ponovnom ulasku u atmosferu rakete značajno usporavaju, dostižući brzine od oko 300 m/s pre nego što pogode cilj na visinama od 10-20 km. ^[4] ^[5] ^[6] ^[7] ^[8]

Prednosti i nedostaci nuklearnih bojevih glava

Prednosti:

Ogromna destruktivna moć: Nuklearne bojeve glave su najrazornije oružje koje čovek poseduje, sposobne da unište čitave gradove i vojne baze u jednom udaru.
Odvraćanje: Nuklearno oružje igra ključnu ulogu u odvraćanju sukoba. Pretnja upotrebom nuklearnog oružja prisiljava zemlje da razmisle pre nego što pokrenu sukobe, zbog strašnih posledica koje nuklearni rat može izazvati.

Nedostaci:

Radioaktivno zagađenje: Nuklearne bojeve glave oslobađaju ogromne količine radioaktivnih čestica, koje mogu izazvati dugotrajno zagađenje životne sredine i ozbiljno ugroziti zdravlje ljudi, biljaka i životinja. Radioaktivnost može trajati godinama ili decenijama nakon eksplozije.
Nekontrolisana destrukcija: Nuklearno oružje ne pravi razliku između vojnih i civilnih ciljeva, što ga čini opasnim za civile i civilnu infrastrukturu. Njegova upotreba može dovesti do katastrofalnih humanitarnih posledica.
Geopolitički rizik: Korišćenje nuklearnog oružja nosi rizik od eskalacije sukoba u globalni nuklearni rat, što bi moglo uništiti čovečanstvo.

Primeri nuklearnog naoružanja

ICBM (Interkontinentalne balističke rakete):

SSSR: UR-100N, MR UR-100, R-36M, RT-23UTTH, RS-24.
SAD: LGM-25C Titan II, LGM-30G Minuteman-III, LGM-118A Peacekeeper (MX).

SLBM (Balističke rakete lansirane iz podmornica):

SSSR: R-39, R-29RM, R-29RMU2, R-30 Bulava.
SAD: UGM-73A Poseidon C3, UGM-96A Trident I C4, UGM-133A Trident II (D5).

Krstareće rakete:

SAD: AGM-69 SRAM, AGM-86 ALCM, RGM/UGM-109A Tomahawk, AGM-129 ACM.

Taktičke balističke rakete:

SAD: PGM-11 Redstone, MGM-29 Sergeant, MGM-31 Pershing-1, MGM-52 Lance.

Protivvazdušne, protivraketne i rakete vazduh-zemlja:

SAD: RIM-8 Talos, CIM-10 Bomarc, MIM-14 Nike-Hercules, AIM-26 Falcon, UUM-44 Subroc, AGM-48 Skybolt, LIM-49 Nike Zeus/Spartan, AGM-62 Walleye.

Termobarična bojeva glava

Termobarične bojeve glave predstavljaju jedan od najrazornijih tipova nenuklearnog oružja. Njihova osnovna ubojita snaga dolazi od stvaranja udarne eksplozije nastale prilikom detonacije prethodno formiranog oblaka aerosola, što je slično eksploziji kućnog gasa. Udarni talas koji se generiše ovom metodom može biti 5-8 puta jači od udarnog talasa standardnog eksploziva iste mase.

Mehanizam dejstva

Formiranje oblaka aerosola: Kada se bojeva glava spusti na cilj, najčešće pomoću padobrana, oslobađa se eksplozivni aerosol pomoću početnog izbačenog punjenja. Aerosol obično sadrži tečno gorivo ili praškasti eksploziv koji se raspršuje u atmosferu.
Detonacija oblaka: Nakon što se oblak formira, bojeva glava detonira. To dovodi do zapaljivanja smeše goriva i vazduha, što izaziva veliku eksploziju. Energija eksplozije stvara ogroman udarni talas i intenzivnu toplotu, što ima razarajući efekat na sve u blizini.
Ekstremni pritisak: Sila udarnog talasa i stvorenog pritiska je toliko velika da može uništiti neprijateljsku živu silu, lagano oklopljene ciljeve i infrastrukturu u zoni eksplozije. Toplotna energija dodatno pojačava destruktivne efekte, izazivajući trenutnu dezintegraciju struktura i sagorevanje unutar cilja.

Termobarične bojeve glave su posebno efikasne u zatvorenim prostorima, poput bunkera, zgrada i pećina, jer eksplozivni oblak može prodreti u unutrašnjost pre detonacije, čime stvara dodatno oštećenje unutar objekata.

Prednosti:

Veoma snažan udarni talas: Udarni talas termobaričnih bojevih glava je mnogo jači od onog kod standardnih eksploziva, što ih čini veoma efikasnim protiv otvorenih i slabo zaštićenih ciljeva. Prilikom detonacije, energija eksplozije širi se po velikom području, uzrokujući razaranje struktura i oštećenje neprijateljske žive sile.
Efikasnost u zatvorenim prostorima: Termobarične bojeve glave su posebno destruktivne u zatvorenim prostorima, poput tunela, bunkera ili zgrada, jer oblak aerosola može ispuniti prostor pre detonacije, čime se povećava razorna moć udarnog talasa unutar objekta.

Nedostaci:

Ograničena upotreba protiv brzih mobilnih ciljeva: Zbog vremena potrebnog za formiranje i detonaciju oblaka aerosola, termobarične bojeve glave nisu efikasne protiv brzo pokretnih ciljeva, kao što su vozila, oklopna vozila ili letelice. Eksplozija je najefikasnija protiv statičnih ili sporih ciljeva.
Ograničena efikasnost protiv dobro zaštićenih ciljeva: Termobarične bojeve glave su, poput fugasnih, najefikasnije protiv slabo oklopljenih ili nezaštićenih ciljeva. Protiv ciljeva sa snažnim oklopom ili u podzemnim objektima, udarni talas ne može da izazove dovoljno oštećenja.
Niska brzina eksplozije (brizantnost): Za razliku od klasičnih eksploziva, termobarične bojeve glave ne detoniraju eksplozivnom snagom već sagorevaju smešu goriva i vazduha. Ovo znači da objekti nisu direktno uništeni eksplozijom, već su pretežno odbačeni ili oštećeni udarnim talasom. Ovo može ograničiti efikasnost protiv čvrstih ciljeva.
Zavisnost od spoljašnjih uslova: Termobarične bojeve glave se oslanjaju na prisustvo atmosferskog kiseonika da bi izazvale eksploziju. To znači da nisu efikasne u vodi, vakuumu ili podzemnim prostorima gde nema dovoljno kiseonika. Takođe, vremenski faktori, kao što su kiša i jak vetar, mogu smanjiti efikasnost termobarične bojeve glave jer raspršeni oblak može biti razbijen pre detonacije.
Nemogućnost izrade manjih kalibara: Zbog prirode formiranja oblaka i potreba za većim količinama goriva, termobarične bojeve glave ne mogu biti proizvedene u malim kalibrima. To ih čini neprikladnim za municiju manjih dimenzija ili za lakše pešadijsko naoružanje. ^[1]

Primeri municije

Termobarične bojeve glave se koriste u različitim vrstama municije, posebno u avijaciji, artiljeriji i raketnim sistemima.

Ruska municija: Rusija je poznata po razvoju velikog broja termobaričnih oružja, uključujući i municiju za ručne bacače raketa poput RPO-A Šmelj, ali i teže sisteme poput TOS-1A (sistem bacača raketa).
SAD: Američki oružani sistemi, poput avio-bombi BLU-118/B, koriste termobarične bojeve glave za uništavanje bunkera i drugih utvrđenja.

Nedostatak upotrebe u lošim vremenskim uslovima

Termobarične bojeve glave su osetljive na spoljne uslove. Na primer, tokom jakih vetrova ili kiše, raspršena smeša goriva i vazduha može se razbiti ili razvlačiti pre detonacije, čime se značajno smanjuje destruktivna moć eksplozije. Zbog toga, upotreba termobaričnih bojevih glava u nepovoljnim vremenskim uslovima može biti neefikasna.

Kasetna bojeva glava

Kontejner rakete MGR-1, napunjen kasetnom submunicijom, koja u sebi sadrži hemijski bojni otrov sarin.

Kasetna bojeva glava je vrsta bojeve glave koja funkcioniše kao kontejner ispunjen manjim bojevim jedinicama, poznatim kao subbojeve jedinice ili kasetni elementi. Ovi subbojevi elementi su obično manji fragmentacioni eksplozivi, ali mogu biti različitih tipova, uključujući zapaljive, kumulativne, hemijske ili protivoklopne podmunicije. Njihova masa je obično relativno mala i ne prelazi 10 kg po komadu.

Mehanizam rada kasetne bojeve glave

Kasetna bojeva glava funkcioniše tako što se, po dolasku na cilj, aktivira distančni upaljač koji detonira punjenje unutar kontejnera, što uzrokuje otvara kontejner i vrši raspršivanje subbojevih jedinica iznad ciljanog područja. Ovi subbojevi elementi zatim detoniraju ili se aktiviraju po dolasku na tlo, uništavajući sve ciljeve u širokoj zoni.

Ova vrsta bojeve glave se koristi za napade na veće ciljeve, kao što su neprijateljske trupe, vozila, infrastruktura i vojna oprema, i pruža mogućnost napada na veće površine, pokrivajući veći radijus u poređenju sa konvencionalnim bojevim glavama.

Osnovne karakteristike kasetnih bojevih glava

Fragmentaciona municija: Najčešći tip subbojevih elemenata su fragmentacioni eksplozivi. Kada se subbojevi elementi rasprše i detoniraju, oslobađaju fragmente velike brzine koji uništavaju neprijateljsku živu silu i lagano oklopljenu tehniku.
Kumulativna i protivoklopna municija: Neke kasetne bojeve glave sadrže kumulativne subbojeve jedinice koje su dizajnirane za uništavanje oklopljenih vozila i bunkera.
Zapaljiva municija: Subbojevi elementi mogu biti zapaljivi, dizajnirani za izazivanje požara na ciljanom području, što je posebno korisno u napadima na skladišta goriva, zalihe municije i druge inflamabilne ciljeve.
Hemijsko oružje: U nekim slučajevima, kasetne bojeve glave mogu nositi subbojeve jedinice sa hemijskim oružjem, kao što su otrovni gasovi. Na primer, raketa MGR-1 je korišćena sa bojevom glavom koja je sadržala kontejnere napunjene nervnim agensom sarinom.

Prednosti:

Širok radijus dejstva: Kasetne bojeve glave omogućavaju napad na veliku površinu jednim udarom. Ova karakteristika je korisna kada je cilj neprijateljska vojska na otvorenom prostoru ili kolone vozila, jer subbojevi elementi mogu pokriti veliki broj ciljeva odjednom.
Višestruke vrste subbojevih jedinica: Kasetne bojeve glave mogu nositi kombinaciju različitih tipova subbojevih elemenata, što omogućava istovremeno uništavanje različitih ciljeva, od neprijateljskih vojnika do oklopnih vozila.
Fleksibilnost primene: Kasetne bojeve glave se mogu koristiti u različitim borbenim scenarijima, uključujući napade iz aviona, balističke rakete, artiljerijske granate, pa čak i rakete lansirane sa podmornica ili brodova.

Nedostaci:

Neeksplodirani subbojevi elementi: Jedan od glavnih problema kasetnih bojevih glava je to što često ne detoniraju svi subbojevi elementi po raspršivanju. Ovi neeksplodirani subbojevi elementi mogu ostati na tlu kao neeksplodirana ubojita sredstva (NUS), predstavljajući dugotrajnu opasnost za civile i vojnike, čak i dugo nakon završetka borbenih dejstava.
Ograničena preciznost: Iako kasetne bojeve glave mogu pokriti veliku površinu, njihova preciznost je često ograničena. Zbog prirode raspršivanja subbojevih elemenata, moguće je da se udare i područja koja nisu primarni ciljevi, što može izazvati kolateralne štete.
Kontroverza zbog humanitarnog aspekta: Upotreba kasetnih bojevih glava je kontroverzna zbog potencijalne opasnosti koju predstavljaju za civile, naročito zbog neeksplodiranih subbojevih elemenata. Zbog ovoga, mnoge zemlje su potpisale Konvenciju o kasetnoj municiji (CCM), koja zabranjuje upotrebu, proizvodnju i skladištenje kasetnih bojevih glava.

Primeri kasetne municije

Balističke rakete zemlja-zemlja (Z-Z):

SSSR: Točka, Iskander.
SAD: MGM-52 Lance.

Raketa vazduh-zemlja (P-Z):

SAD: AGM-12E Bullpup.

Neki od ovih sistema, kao što su sovjetske rakete Točka i Iskander, koriste kasetne bojeve glave sa subbojevim elementima dizajniranim za uništavanje neprijateljske vojne opreme i trupa na velikom području.

Hemijska bojeva glava

Hemijska bojeva glava je dizajnirana da nosi i rasprši toksične supstance čiji je cilj uništenje neprijateljske žive sile i oštećenje prirodne sredine. U hemijskim bojevim glavama kao punjenje koriste se otrovne supstance, kao što su nervni gasovi, otrovi ili druge hemikalije. Ove bojeve glave funkcionišu tako što, nakon detonacije, raspršuju otrovne materijale po velikim površinama, izazivajući masovne gubitke kod neprijatelja.

Karakteristike

Uticaj na živu silu: Glavna svrha hemijskih bojevih glava je izazivanje masovnih gubitaka kod neprijateljskih trupa putem toksičnih hemikalija koje izazivaju ozbiljne povrede ili smrt. Hemijsko oružje može izazvati gušenje, opekotine, neurološke efekte, ili druge oblike teških povreda.
Široka primena: Hemijske bojeve glave se mogu koristiti protiv neprijateljskih trupa, ali i za kontaminaciju područja, zagađujući vodu i prirodne resurse.
Vrste hemikalija: Koriste se različite vrste hemikalija, uključujući nervne agense poput sarina, bojnih otrova i različitih industrijskih hemikalija koje su modifikovane za vojnu upotrebu.

Kombinovane bojeve glave

Fugasno-kumulativna bojeva glava

Fugasno-kumulativna bojeva glava kombinuje dva glavna efekta — fugasni efekat (razorni udarni talas eksploziva) i kumulativni efekat (usmereni eksplozivni mlaz namenjen za probijanje oklopa). Ovaj tip bojeve glave je posebno efikasan u protivbrodskim raketama, gde je potrebno uništiti oklopljene ciljeve poput brodova i velikih infrastrukturnih objekata. Velika masa bojeve glave (500–1000 kg) omogućava snažan fugasni efekat, dok kumulativni deo omogućava probijanje oklopa.

Karakteristike

Fugasni efekat: Koristi se za izazivanje razornog udarnog talasa koji uništava strukture i tehniku neprijatelja.
Kumulativni efekat: Fokusiran eksplozivni mlaz omogućava proboj debelog oklopa, čineći ovu bojevu glavu efikasnom protiv oklopljenih ciljeva.
Primena: Ovaj tip bojeve glave se koristi uglavnom u protivbrodskim raketama koje su namenjene uništavanju velikih brodova i infrastrukture.

Primeri municije:

Vazduh-zemlja rakete (P-Z):

SSSR: KS-10S, H-15S, H-22

Zemlja-zemlja rakete (Z-Z):

SSSR: P-15, P-6, P-35, P-70 Ametist

Fragmentaciono-kumulativna bojeva glava

Fragmentaciono-kumulativna bojeva glava kombinuje dva efekta — fragmentacioni (širenje fragmenata nakon eksplozije) i kumulativni (proboj oklopa). Ove bojeve glave se često koriste za uništavanje neprijateljske žive sile, lagano oklopljenih vozila i letelica. Mogu imati različite tipove aktivacije, uključujući:

Višekumulativne bojeve glave koje koriste kumulativne udubljenja na boku, stvarajući višestruke kumulativne mlazove za povećanu probojnu snagu.
Bojeve glave sa dvostrukom funkcijom: Omogućavaju kombinovanu aktivaciju fragmentacionog i kumulativnog efekta, zavisno od vrste cilja.

Karakteristike

Fragmentacioni efekat: Fragmente oslobađa eksplozija, stvarajući udar na neprijateljsku žive silu i vozila.
Kumulativni efekat: Fokusiran mlaz omogućava proboj oklopa i uništavanje vozila ili bunkera.

Primeri municije:

Višekumulativne bojeve glave:

(SSSR): PZRK Strela-2, ^[9]

(Nemačka/Francuska): raketa Roland.

Bojeve glave sa dvostrukom funkcijom:

(SSSR): NKR-S C-8, 9K121 Vihor,
(SAD): M712 Copperhead.

Penetraciona ili probojna bojeva glava

Penetraciona bojeva glava je dizajnirana za uništavanje ciljeva zaštićenih debelim oklopom, betonom ili zakopanim u zemlji. Ove bojeve glave imaju ojačani čelični omotač koji im omogućava da prodru kroz prepreku pre detonacije eksploziva. Postoje tri glavne vrste penetracionih bojevih glava:

Poluoklopna bojeva glava: Namenjena za uništavanje brodova.
Bojeva glava - Penetrator: Dizajniran za uništavanje podzemnih bunkera i skloništa.
Beton probijajuća bomba: Nekontrolisana bomba sa padobranom, koja je dizajnirana za uništavanje pista i betonskih struktura.

Karakteristike

Probojnost: Penetraciona bojeva glava je dizajnirana da prodre kroz debele prepreke kao što su oklop ili beton, a zatim detonira unutar cilja, čime izaziva maksimalnu štetu.
Raznovrsna primena: Ove bojeve glave se koriste protiv različitih vrsta ciljeva, uključujući podzemne bunkere, zakopane objekte i utvrđene strukture.

Primeri municije:

Poluoklopne bojeve glave:

(SSSR): 3M-80 Moskit, P-500 Bazalt, P-700 Granit;
(SAD): RGM-84 Tomahawk.

Penetratori:

(SAD): GBU-28 i GBU-37; AGM-86D CALCM Block II.

Klasifikacija bojevih glava balističkih raketa

Balističke rakete koriste se kao sredstva za isporuku različitih vrsta bojevih glava, uključujući nuklearne, kasetne, fragmentaciono-fugasne, hemijske ili biološke bojeve glave. Ove bojeve glave su smeštene u glavnom delu rakete. Na osnovu broja bojevih glava koje raketa može da isporuči i načina na koji su povezane sa raketom, balističke rakete imaju sledeće tipove glavnih delova:

Neodvojiva bojeva glava

Na prvim jednostepenim balističkim raketama, poput V-2 i njenih klonova, glavna bojeva glava nije bila odvojiva od rakete. Dakle, zajedno sa bojevom glavom na cilj je padala i cela raketa. Ovaj jednostavni dizajn se i danas koristi kod modernih balističkih raketa kratkog dometa.

Prednosti:

Jednostavnost konstrukcije: Zbog jednostavnije mehanike i konstrukcije, ovakve rakete su lakše za izradu.
Mogućnost upravljanja: Prisustvo aerodinamičnih upravljača omogućava kontrolisani let rakete na završnom delu putanje.

Nedostaci:

Podložnost atmosferskom zanosu: Raketa je sklona atmosferskim zanošenjima, što smanjuje preciznost. Zbog toga je potrebno upravljati raketom na završnom delu putanje.
Ranjivost na protivraketnu odbranu (PRO): Veliko telo rakete predstavlja lako vidljivu metu za sisteme protivraketne odbrane.

Primeri municije:

Nemačka: V-2.
SSSR: R-11 (Scud), Točka, Iskander.

Odvojiva bojeva glava

Kod ovog tipa bojeve glave, glavni deo se odvaja od rakete na kraju aktivne faze leta. Odvajanje se vrši pomoću pirotehničkih vijaka ili posebnih eksplozivnih punjenja. Glavna bojeva glava sadrži sistem za upravljanje i navođenje, kao i samu bojevu glavu u formi bojnog bloka.

Bojni blok (RV)

Bojni blok je odvojivi deo balističke rakete, dizajniran da isporuči bojevu glavu do cilja. Bojni blok se sastoji od kućišta, bojeve glave i sistema koji omogućavaju njegovu funkcionalnost tokom lansiranja, leta i nakon odvajanja od rakete, kako bi se bojeva glava detonirala u tačno predviđenoj tački na putanji.

Kod bojevih blokova strateških raketa obično se koristi bojeva glava sa termonuklearnim punjenjem. Trup bojnog bloka određuje njegovu aerodinamičku formu i namenjen je za smeštaj i zaštitu od spoljašnjih uticaja tokom skladištenja i borbene upotrebe. Sastoji se od čvrste konstrukcije, toplotne zaštite (obično ablativne) ili multifunkcionalnog premaza, kao i uređaja koji obezbeđuju odgovarajuću gasnu sredinu unutar bojnog bloka. Čvrsta konstrukcija bloka podnosi glavne mehaničke sile tokom zemaljske eksploatacije i borbene upotrebe.

Karakteristike bojnog bloka

Kućište: Omogućava aerodinamičnu formu i zaštitu od spoljašnjih uticaja tokom skladištenja i upotrebe.
Toplotna zaštita: Kućište je prekriveno slojem toplotne zaštite, najčešće ablacionim materijalom, koji štiti bojevu glavu prilikom ponovnog ulaska u atmosferu.
Struktura: Sastoji se od nosive strukture, ojačanja, rešetki, dna i drugih elemenata koji apsorbuju mehanička opterećenja tokom leta i udara.

Bojevi blokovi se klasifikuju na osnovu

Vrste bojevih glava: nuklearne, konvencionalne ili druge.
Upravljivost: nekontrolisani i upravljivi bojevi blokovi.
Specijalni bojevi blokovi: penetracioni bojevi blokovi, blokovi za uništavanje protivraketnih radara, blokovi sa poboljšanom otpornosti na oružane napade i kosmički bojevi blokovi.

Prema sporazumu START II, ovi bojevi blokovi se nazivaju bojeve glave.

Manevarski bojni blok (MaRV)

Manevarski bojni blokovi su razvijeni kako bi se poboljšala preciznost i povećale šanse za proboj kroz protivraketnu odbranu (PRO). Ovi blokovi mogu manevrisati tokom atmosferske faze leta, skrećući sa svoje balističke putanje. Opremljeni su upravljačkim mehanizmima i sopstvenim sistemima za navođenje. Manevrisanje se postiže upotrebom poprečnih motora ili aerodinamičkih upravljača — krilaca, bikoničnog trupa, sposobnog da se savija itd. Za povećanje preciznosti, u manevrišućim bojnim blokovima može se koristiti sistem samonavođenja.

Veliki razvoj ovih blokova je zaustavljen zbog stupanja na snagu sporazuma o ograničenju naoružanja, prestankom Hladnog rata i raspada SSSR-a. Međutim, sa obnovom američkih radova na PRO sistemima, zvaničnici Ruske Federacije su najavili nastavak razvoja ovih sistema. Posebno je rečeno da će rakete Bulava i RS-24 biti opremljene ovakvim blokovima.

Veliki razvoj ovih blokova je zaustavljen zbog stupanja na snagu sporazuma o ograničenju naoružanja, prestanka Hladnog rata i raspada SSSR-a. Međutim, sa obnovom američkih radova na PRO sistemima, zvaničnici Ruske Federacije su najavili nastavak razvoja ovih sistema.

Razlozi za manevrisanje:

Izbegavanje protivraketne odbrane.
Povećanje preciznosti udara na cilj.

Iako su manevrisni blokovi imali određeni razvoj, njihova proizvodnja je prekinuta sa završetkom Hladnog rata i usvajanjem sporazuma o ograničenju naoružanja. Međutim, obnova američkog programa protivraketne odbrane dovela je do novih istraživanja u Rusiji, gde je najavljeno da će rakete Bulava i RS-24 biti opremljene manevrisnim bojevim blokovima.

Hibridni manevrisni bojni blok sa hipersoničnim krstarećim projektilom (MaRV with HSCM)

Od 2005. do 2008. godine, Rusija je izvestila o postojanju manevarske bojeve glave na raketi Topol-M, koja je sposobna da savlada napredne sisteme PRO. ^[10] Ovaj koncept podrazumeva da interkontinentalna balistička raketa (ICBM) isporuči hipersonični krstareći projektil (HSCM) do cilja. Raketa izlazi iz nosećeg konusa rakete nakon smanjenja brzine, a zatim napada cilj niskoprofilnom putanjom koja je teška za presretanje.

Funkcionalnost hibridnog sistema

ICBM dostavlja krstareći projektil u blizinu cilja, koji zatim napada cilj na složenoj putanji, teškoj za presretanje.
Ovaj koncept je pogodan za izvođenje odmazde ili preventivnih udara protiv strateški važnih ciljeva.

Međutim, zbog malog broja ovakvih sistema i njihove ranjivosti tokom patrolnih misija, mobilne ICBM su manje pogodne za napade na strateške snage protivnika.

Bojevi blok Mk 6 rakete LGM-25C Titan II
Prototip američke rakete ICBM, izgorele nakon prolaska kroz guste slojeve atmosfere
Bojeva glava V-85 manevarske bojeve glave rakete Peršing 2 (uklonjen je glavni deo sa radarskim sistemom za navođenje)

Klasifikacija odvojivih bojevih glava balističkih raketa

Odvojive bojeve glave balističkih raketa razvijene su kao napredak u odnosu na neodvojive glavne delove, što je omogućilo veću fleksibilnost i efikasnost u isporuci bojevih glava. Postoji nekoliko glavnih tipova odvojivih bojevih glava balističkih raketa, a jedan od ključnih oblika je monoblok glavna bojeva glava.

Monoblok glavna bojeva glava

Monoblok glavna bojeva glava je tip odvojive bojeve glave koja nosi samo jedan bojni blok. Ovaj oblik glavne bojeve glave je istorijski prvi tip korišćen na strateškim balističkim raketama. Njegova upotreba bila je nužna zbog tehnoloških ograničenja u ranim fazama razvoja balističkih raketa. Glavni razlozi za korišćenje monoblok bojevih glava uključuju:

Niska preciznost raketa: Prvobitne balističke rakete imale su vrlo nisku preciznost, a parametar Kružno verovatni odstupak (KVO), koji pokazuje verovatnoću promašaja, iznosio je nekoliko kilometara. Zbog toga su bile potrebne nuklearne bojeve glave velike snage kako bi se nadoknadila netačnost i osigurala efikasnost napada.
Velika snaga nuklearnog punjenja: U ranim fazama, tehnološka ograničenja u dizajnu bojevih glava zahtevala su upotrebu nuklearnih bojevih glava velike snage, koje su bile vrlo velike i teške (do 2-3 tone). Ova kombinacija velikog punjenja i niske preciznosti ograničila je kapacitet raketa na jednu bojevu glavu.
Velike dimenzije i masa bojevih blokova: Zbog velikih dimenzija i mase tadašnjih nuklearnih bojevih glava, bilo je gotovo nemoguće montirati više od jednog bojnog bloka na raketu.

Prednosti monoblok glavne bojeve glave:

Jednostavnost dizajna: Monoblok glavne bojeve glave su relativno jednostavne u konstrukciji, što ih čini lakšim za proizvodnju i implementaciju u ranim balističkim raketnim sistemima.
Velika snaga pojedinačnog udara: Zbog velikih nuklearnih bojevih glava, jedna raketa je mogla izazvati ogromnu štetu na cilju, čak i ako preciznost nije bila optimalna.

Nedostaci monoblok glavne bojeve glave:

Ograničen kapacitet: Zbog svoje težine i veličine, raketa sa monoblok glavom mogla je nositi samo jedan bojni blok, što je smanjivalo efikasnost u napadima na više ciljeva.
Niska preciznost: Kako su balističke rakete imale veliku verovatnoću promašaja, bila je potrebna bojeva glava sa velikim nuklearnim punjenjem kako bi se nadoknadila niska preciznost. Ovaj pristup je bio neefikasan u poređenju sa modernim sistemima koji koriste preciznije navođene bojeve glave.

Primeri monoblok municije:

Međukontinentalne balističke rakete (ICBM):

SSSR: R-7 (prva sovjetska interkontinentalna balistička raketa), UR-100, R-36 (poznata po NATO kodnom imenu SS-9 i SS-18 „Sotona“).
SAD: HGM-16 Atlas (prva američka ICBM), HGM-25A Titan I, LGM-25C Titan II, LGM-30A Minuteman-I, LGM-30F Minuteman-II.

Balističke rakete lansirane sa podmornica (SLBM):

SSSR: R-21, R-27, R-29.
SAD: Polaris A1, Polaris A2.

Razvoj monoblok bojevih glava u kontekstu istorije

U ranim fazama nuklearne trke, balističke rakete su igrale ključnu ulogu u strategijama odvraćanja tokom Hladnog rata. Prve interkontinentalne balističke rakete (ICBM), kao što su Atlas i Titan, bile su opremljene velikim nuklearnim bojevim glavama jer je njihova tačnost bila veoma ograničena. Sa KVO od nekoliko kilometara, bilo je nemoguće postići preciznost u pogađanju ciljeva, pa je bila neophodna upotreba masivnih nuklearnih bojevih glava kako bi se postigla efikasnost u uništavanju ciljeva.

Zbog tehničke nesavršenosti same konstrukcije bojeve glave, bojni blokovi su bili velikih dimenzija i mase (do 2–3 tone). Zbog toga je bilo teško smestiti više od jednog bojnog bloka u jednu raketu.

Sovjetske rakete R-7 i R-36 takođe su imale sličan dizajn i ograničenja, jer su zahtevale velike nuklearne bojeve glave da bi neutralisale neprijateljske ciljeve. Kasnije verzije, kao što su R-36M (poznata pod NATO kodnim nazivom SS-18 „Sotona“), zadržale su monoblok bojevu glavu, ali su s vremenom postale platforme za modernizaciju i razvoj višestrukih bojevih glava.

SLBM-ovi kao što su Polaris A1 i Polaris A2 u američkom arsenalu, i R-27 i R-29 u sovjetskom, predstavljali su monoblok bojeve glave, ali su kasnije razvijene verzije omogućile instaliranje višestrukih bojevih glava (MIRV) radi efikasnijeg napada na više ciljeva.

Monoblok glavne bojeve glave su istorijski važna faza u razvoju balističkih raketa i njihovih bojevih glava. Ove bojeve glave su bile prilagođene ograničenjima ranih balističkih raketnih sistema, koji su imali nisku preciznost i veliku potrebu za moćnim nuklearnim bojevim glavama. Iako su postepeno zamenjene naprednijim sistemima sa višestrukim bojevim glavama, monoblok sistemi su igrali ključnu ulogu u formiranju nuklearne strategije tokom Hladnog rata.

Razdvojiva bojeva glava (RBG)

Na slici levo prikazana su tri bojeva bloka W78/Mk12A postavljena na platformi rakete LGM-30G Minuteman-III, dok se desno vidi aerodinamički poklopac glavne bojeve glave.

Putanja leta rakete LGM-30G Minuteman-III sa razdvojivom bojevom glavom i blokovima sa individualnim navođenjem:
1) Lansiranje;
2) Odvajanje glavnog aerodinamičkog poklopca;
3) Rad drugog stepena rakete;
4) Rad trećeg stepena;
5 i 6) Razdvajanje bojevih blokova;
7) Ulazak bojnih blokova u atmosferu;
8) Pogađanje ciljeva.

Razdelna glavna bojeva glava (RGČ) omogućava raketi da nosi više bojevih blokova (BB), koji se odvajaju i napadaju različite ciljeve. Ovaj dizajn je značajan napredak u odnosu na monoblok bojeve glave, omogućavajući balističkim raketama da budu efikasnije, jer mogu napadati više ciljeva sa jednom raketom. Razvoj RGČ-a omogućio je strateško korišćenje raketa sa više bojevih glava tokom Hladnog rata i do danas ostaje ključan deo savremenih balističkih raketa.

Brzi razvoj sistema upravljanja i konstrukcije bojevih glava

Napredak u tehnologiji inercijalne navigacije i smanjenje dimenzija nuklearnih bojevih glava doveli su do značajnog smanjenja kružnog verovatnog odstupanja (KVO) i potreba za velikim bojevim glavama. Sa napretkom tehnologije, masa nuklearnih bojevih glava snage od 200 do 500 kilotona smanjena je na oko 300-500 kg, što je omogućilo postavljanje više bojevih glava na jednu raketu.

RGČ raspršujućeg tipa

RGČ raspršujućeg tipa (MRV) bio je jedan od prvih pokušaja da se više bojevih blokova postavi na jednu raketu. Kako bi bojevi blokovi padali na različite ciljeve, bilo je potrebno obezbediti da svaki blok ima svoju posebnu putanju. Najjednostavnije tehničko rešenje bilo je da se bojevi blokovi jednostavno rasprše prilikom odvajanja.

Ovaj tip RGČ-a radio je tako da se bojevi blokovi, prilikom odvajanja, raspršuju u različitim pravcima određenom brzinom, ali sistem upravljanja mogao je da osigura precizno navođenje samo jednog bojnog bloka, dok su ostali blokovi bili usmereni ka ciljevima na relativno maloj udaljenosti jedni od drugih. Ovaj tip RGČ-a nije bio dugotrajan i ubrzo je zamenjen naprednijim sistemima.

Primeri municije:

Balističke rakete lansirane sa podmornica (SLBM):

SSSR: R-27U.
SAD: UGM-27C Polaris A3.

RGČ sa blokovima individualnog navođenja

Najveći napredak u razvoju RGČ-a je došao sa pojavom MIRV sistema, koji omogućava individualno navođenje svakog bojevog bloka ka različitim ciljevima. Ovaj sistem koristi poseban stepen za razdvajanje, koji sadrži sistem za upravljanje i navođenje, kao i sopstvene motore za manevrisanje. Glavna funkcija ovog stepena je da postavi svaki bojni blok na njegovu individualnu putanju, čime se omogućava precizno gađanje više ciljeva.

Mehanizam rada MIRV sistema

Nakon što se odvoji poslednji pogonski stepen balističke rakete, stepen za razdvajanje preuzima kontrolu i započinje manevre potrebne za postavljanje bojevih blokova na njihove putanje. Ovaj proces se odvija u nekoliko koraka:

Prvo odvajanje: Stepen za razdvajanje postavlja prvi bojni blok na njegovu putanju i odvaja ga.
Manevrisanje i odvajanje: Stepen se zatim manevriše, prilagođava brzinu i orijentaciju kako bi odvojio sledeći blok.
Ponavljanje: Ovaj proces se ponavlja za sve bojeve blokove, sve dok svi blokovi ne budu postavljeni na svoje ciljeve.

Maksimalan broj bojevih blokova koji raketa sa MIRV sistemom može nositi zavisi od maksimalnog korisnog tereta rakete i trajanja rada stepena za razdvajanje.

Primeri MIRV sistema:

SSSR: UR-100N, MR UR-100, R-36M, RT-23 UTTKh, RS-24.
SAD: LGM-30G Minuteman-III, LGM-118A Peacekeeper (MX).

SLBM-ovi:

SSSR: R-39, R-29RM, R-29RMU2, R-30 Bulava.
SAD: UGM-73A Poseidon C3, UGM-96A Trident I C4, UGM-133A Trident II D5.

Ograničenja i efekti sporazuma o razoružanju

Tokom Hladnog rata, rakete sa MIRV sistemima su smatrane vrlo efikasnim oružjem jer su omogućavale napad na više ciljeva jednim lansiranjem. U to vreme, optimalno je bilo da rakete nose oko 10 bojevih blokova. Međutim, sa sporazumima o ograničenju naoružanja, kao što su START sporazumi, broj bojevih blokova po raketi je značajno smanjen.

Danas, balističke rakete lansirane sa kopna (ICBM) nose uglavnom samo jedan bojni blok, dok balističke rakete lansirane sa podmornica (SLBM) nose do osam bojevih blokova. U proseku, savremene SLBM rakete nose oko četiri bojeva bloka, što je rezultat sporazuma o smanjenju nuklearnog naoružanja.

Elektronske bojeve glave (EMP oružje)

Elektronske bojeve glave (EMP oružje) – često označavane kao EMP (elektromagnetni puls) oružje – predstavljaju tip oružja koji stvara snažan elektromagnetni impuls, dizajniran da ometa ili uništi elektronske uređaje i komunikacione sisteme na velikom području. Ovaj tip oružja ne uništava fizičke objekte, već onesposobljava elektronsku infrastrukturu, što ga čini izuzetno moćnim u modernom dobu, gde zavisnost od elektronike i digitalnih sistema igra ključnu ulogu u svakodnevnom životu, ekonomiji, vojnoj i bezbednosnoj sferi.

Elektronske bojeve glave (EMP oružje) predstavljaju moćno sredstvo za paralisanje neprijatelja, fokusirajući se na uništavanje ili onesposobljavanje elektronskih i komunikacionih sistema. Bilo da je nuklearnog ili nenuklearnog tipa, EMP oružje je strateški važno u modernom ratovanju, posebno u eri digitalizacije i zavisnosti od elektronike.

Iako je korišćenje EMP oružja destruktivno za elektronsku infrastrukturu, ono ne izaziva direktno uništenje fizičkih objekata niti civilnih života, što ga čini kontroverznim sredstvom ratovanja. Međutim, posledice njegovog korišćenja, kao što su dugotrajni prekidi struje, kolaps komunikacionih mreža, ekonomski kolaps, pa čak i prekid vitalnih usluga kao što su zdravstvena nega i transport, mogu dovesti do široko rasprostranjenog haosa i ljudskih žrtava posredno.

Zbog toga, međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj ovog tipa oružja, a pojedine zemlje sprovode politike i strategije zaštite kako bi smanjile svoju ranjivost na EMP napade. Iako se trenutno EMP oružje ne koristi masovno u ratnim sukobima, njegova sposobnost da neutrališe neprijateljske sisteme bez direktnog uništavanja čini ga oružjem budućnosti sa značajnim vojnim potencijalom.

EMP tehnologija je, dakle, ključna komponenta u modernim vojnim strategijama i predstavlja izazov ne samo za vojne sisteme, već i za celokupnu civilnu infrastrukturu koja je sve više zavisna od elektronskih i digitalnih mreža.

EMP oružje je jedna od najmoćnijih tehnologija u arsenalu modernih država. Dok nuklearni EMP predstavlja snažnu pretnju, nenuklearne verzije postaju sve sofisticiranije i dostupnije. Zaštita od ovih napada biće od presudnog značaja u budućim konfliktima, posebno u svetu koji postaje sve zavisniji od digitalne infrastrukture.

Osnovni princip rada EMP oružja

EMP (elektromagnetni puls) je kratkotrajni, ali izuzetno intenzivan nalet elektromagnetne energije koji može uništiti ili oštetiti električne i elektronske uređaje, kao i komunikacione sisteme, na velikim udaljenostima. Glavni mehanizam EMP-a funkcioniše na osnovu naglog ispuštanja elektromagnetnog zračenja koje indukuje visokonaponske struje u elektronskim uređajima. Ova indukovana struja može izazvati pregrevanje, kratke spojeve ili trajno oštećenje delikatnih elektronskih komponenata.

EMP oružje može biti nuklearno ili nenuklearno:

Nuklearni EMP (NEMP): Izazvan nuklearnom eksplozijom na velikim visinama (visinsko nuklearno testiranje).
Nenuklearni EMP (NNEMP): Koristi se bez upotrebe nuklearnog punjenja i koristi visokofrekventne impulse koje generišu specijalizovani generatori.

Kratka istorija razvoja EMP oružja

EMP efekti prvi put su primećeni tokom ranih nuklearnih testova. Tokom 1962. godine, SAD su izvele nuklearni test pod nazivom "Starfish Prime", detonirajući nuklearnu bombu na visini od oko 400 kilometara iznad Pacifika. Eksplozija je proizvela EMP talas koji je onesposobio elektroniku i komunikacione sisteme na stotine kilometara daleko, izazivajući kvarove na ulicama Havaja, udaljenih 1.400 kilometara od mesta eksplozije. Ovaj test pokazao je koliko snažan efekat može imati nuklearni EMP, što je izazvalo interesovanje vojnih stratega za razvoj ovog oružja kao sredstva za paralisanje neprijateljskih sistema bez uništavanja infrastrukture.

Tokom Hladnog rata, EMP je postao važan deo strategije nuklearnog odvraćanja, jer bi nuklearna eksplozija visoko u atmosferi mogla da onesposobi ključne komponente infrastrukture, kao što su električne mreže, komunikacione mreže, sistemi za navigaciju i radarske instalacije, čime bi neprijatelj bio ozbiljno hendikepiran u ranim fazama konflikta.

Vrste EMP oružja

Nuklearni EMP (NEMP)

Nuklearni EMP se proizvodi detonacijom nuklearnog oružja na visokoj nadmorskoj visini, iznad 30 km, gde nuklearna eksplozija stvara intenzivnu gama radijaciju. Ova gama radijacija sudara se sa molekulima u gornjim slojevima atmosfere, izazivajući Comptonov efekat – proces koji oslobađa elektrone iz atoma i stvara talase elektrona i elektromagnetnih polja. Ovi elektroni formiraju ogroman elektromagnetni puls koji se širi u nižim slojevima atmosfere i na površini Zemlje, izazivajući ozbiljne štete na neizolovanoj elektronici i električnoj infrastrukturi.

Tri komponente nuklearnog EMP-a:

E1 komponenta: Ovo je najbrža i najintenzivnija komponenta, koja traje samo nekoliko nanosekundi. E1 stvara visokonaponske struje u elektronskim uređajima, izazivajući kvarove u mikroprocesorima, senzorima i komunikacionim sistemima.
E2 komponenta: Slična je prirodnim munjama, ali je manje opasna u poređenju sa E1 komponentom. E2 može dodatno oštetiti sisteme već oslabljene E1 impulsom.
E3 komponenta: Ova komponenta traje duže, nekoliko minuta, i izaziva geomagnetne efekte koji stvaraju struje u dugim električnim vodovima. E3 je posebno štetna za elektroenergetske mreže i može izazvati trajna oštećenja na transformatorima i energetskim sistemima.

Nenuklearni EMP (NNEMP)

Nenuklearni EMP oružje se razvijalo kako bi omogućilo korišćenje EMP-a bez potrebe za nuklearnim detonacijama. Ova vrsta oružja koristi visokonaponske pulseve generisane različitim tehnikama kao što su mikrotalasni topovi ili eksplozivni magnetni generatori. NNEMP oružje može biti postavljeno na vozila, avione, ili čak bespilotne letelice, i korišćeno za precizno onesposobljavanje neprijateljske elektronike bez izazivanja direktne fizičke štete.

Mikrotalasno EMP oružje

Mikrotalasna verzija EMP oružja koristi visokoenergetske mikrotalasne zrake kako bi precizno ciljala i onesposobila elektronske komponente neprijatelja. Ovo oružje je razvijeno u svrhu direktnog uništavanja kompjuterskih mreža i drugih elektronskih sistema na modernim bojnim poljima.

Mikrotalasni puls može biti usmeren prema specifičnim ciljevima, kao što su radarski sistemi, elektromreže ili komunikacioni centri.
Primena: Ovakvo oružje se može koristiti na taktičkom nivou u vojnim operacijama, posebno u okviru kyber ratovanja ili elektronskog ratovanja.

Primeri NNEMP oružja:

Visokofrekventni mikrotalasni topovi (HPM - High Power Microwave) koji emituju visokointenzivne elektromagnetne impulse sposobne da unište elektronske sisteme neprijateljskih vozila, radara, raketnih sistema i komunikacionih mreža.
Eksplozivno generisani EMP (EFP - Explosive Flux Compression Generator), koji koristi konvencionalnu eksploziju za stvaranje kratkotrajnih, ali intenzivnih impulsa.

Tehničke karakteristike EMP oružja

EMP talasi se šire brzinom svetlosti i mogu da pokriju veliko područje u vrlo kratkom vremenskom intervalu. Ključne tehničke karakteristike uključuju:

Frekvencijski opseg: EMP oružje može emitovati impulse u veoma širokom frekvencijskom opsegu, od niskih frekvencija (npr. radio talasi) do visokih frekvencija (npr. mikrotalasi). To omogućava široko rasprostranjeno oštećenje svih vrsta elektronske opreme.
Jačina polja: EMP oružje generiše elektromagnetno polje visoke jačine, obično u opsegu desetine do stotine kilovolta po metru (kV/m). Takva jačina polja može izazvati oštećenja u elektronskim uređajima čak i ako su oni zaštićeni.
Domet: Nuklearni EMP može pokriti područje stotine ili hiljade kilometara u prečniku, dok je domet nenuklearnog EMP oružja obično ograničen na nekoliko kilometara.

Uticaji EMP-a na infrastrukturu i vojsku

EMP oružje ima destruktivne efekte pre svega na elektronske uređaje i infrastrukture:

Elektronski uređaji: Mikroprocesori, računari, komunikacioni uređaji, senzori i drugi elektronski sistemi su veoma osetljivi na EMP talase. Čak i kratkotrajni impuls može izazvati oštećenja koja su nepopravljiva.
Električne mreže: EMP može onesposobiti transformatore, dalekovode i druge ključne komponente elektroenergetskih mreža. Masovni kolaps elektroenergetskih sistema mogao bi dovesti do dugotrajnih nestašica struje, čime bi se paralisala industrija, komunikacije i osnovne usluge. Visokonaponski dalekovodi, transformatori i sistemi za distribuciju energije su veoma osetljivi na EMP, što može dovesti do široko rasprostranjenih nestanaka struje.
Komunikacioni sistemi: Telefoni, radijski sistemi, računari i mrežni sistemi su posebno ranjivi na EMP napade, što bi moglo ostaviti velike regione bez ikakve mogućnosti komunikacije.
Vojni sistemi: Vojni avioni, tenkovi, radari i raketni sistemi zavise od sofisticirane elektronike koja bi mogla biti onesposobljena EMP napadom. To bi značajno smanjilo sposobnost vojske da se odbrani ili izvede napade. Moderna vojska, koja se u velikoj meri oslanja na tehnologiju, može biti potpuno paralizovana EMP napadom.
Civilna infrastruktura: Osim vojske, EMP oružje može onesposobiti i civilne komunikacione mreže, satelite, transportne sisteme, bolničke uređaje i druge vitalne uređaje, što može imati katastrofalne posledice za civilno stanovništvo.

Zaštita od EMP-a

Zbog razarajućeg efekta EMP-a na elektronske sisteme, razvijeni su različiti načini zaštite osetljivih uređaja:

Faradejev kavez: Jedan od najpoznatijih načina zaštite od EMP-a je korišćenje Faradejevog kaveza, koji je metalna struktura koja blokira elektromagnetne talase. Ovaj princip se koristi kako bi se zaštitili ključni objekti, kao što su vojni komandni centri i komunikacione mreže. Elektronska oprema može biti zaštićena unutar kaveza od provodnog materijala koji blokira elektromagnetne talase.
EMP filteri: Instalacija filtera na kritičnim komponentama električnih sistema može pomoći u zaštiti od visokofrekventnih impulsa.
Oklopljeni kablovi i uređaji: Uvođenje oklopa na kablovima i uređajima pomaže da se smanji uticaj EMP-a, posebno u vojnim i industrijskim okruženjima.
Zaštitni uređaji: Postoje specijalni uređaji za zaštitu od prenapona koji mogu pomoći u zaštiti osetljivih elektronskih komponenti, sprečavajući da ih unište EMP talasi.
Otpornost sistema: Moderni vojni sistemi se sve više dizajniraju sa elektromagnetnom otpornošću, koja omogućava sistemima da izdrže određeni nivo EMP-a bez oštećenja.

Primene EMP oružja u savremenom ratovanju

EMP oružje se može koristiti u različitim vojnim scenarijima:

Taktičke operacije: Na taktičkom nivou, EMP oružje može onesposobiti neprijateljske radare, komunikacione sisteme, ili elektronske uređaje pre velikih vojnih operacija.
Strateško oružje: Nuklearni EMP može biti korišćen kao strateško oružje za masovno onesposobljavanje infrastrukture neprijateljske države pre ili tokom velikog sukoba.
Elektronsko ratovanje: EMP oružje je takođe deo šire strategije elektronskog ratovanja, gde se neprijateljski sistemi ometaju ili uništavaju putem elektromagnetnih talasa.

Geopolitički i vojni značaj EMP oružja

EMP oružje ima značajan strateški potencijal, jer se može koristiti kao sredstvo za brzo paralisanje neprijateljske infrastrukture bez direktnog uništavanja fizičkih objekata. U vojnim scenarijima, EMP napad može omogućiti početnu dominaciju u sukobu jer bi onesposobljavanje protivničke komunikacije i radara omogućilo dalja napredovanja sa smanjenim otporom.

Geopolitička dimenzija: Neke zemlje, poput SAD, Rusije i Kine, razvijaju EMP oružja kao deo svojih vojnih strategija, dok međunarodna zajednica raspravlja o etici i potencijalnim posledicama korišćenja takvog oružja u modernom ratu.

Etika i pravne implikacije EMP oružja

Korišćenje EMP oružja otvara mnoge etičke i pravne rasprave:

Kolateralna šteta: Iako EMP oružje ne ubija direktno, njegova upotreba može izazvati ozbiljne posledice po civilno stanovništvo, posebno ako onesposobi infrastrukturu, poput bolnica, vodosnabdevanja ili električnih mreža.
Međunarodni zakoni: Trenutno postoje ograničeni međunarodni zakoni koji se bave EMP oružjem, ali zbog njegovog potencijala da izazove masovne civilne gubitke, postoji potreba za većom regulacijom.

Vidi još

Референце

^ ^а ^б „Karakteristike i svojstva zapaljivih materija. Zbirka konspekata iz opštevojne pripreme na narod.ru”. Архивирано из оригинала 10. jun 2012. г. Приступљено 19. novembar 2014.
^ A. Belov «Bojeve glave raketa za uništavanje vazdušnih ciljeva», Inostrana vojna revija N2, 1987. Kopija na sajtu rbase.new-factoria.ru^{[мртва веза]}
^ „TARGET&ZVO”. Архивирано из оригинала 22. jul 2015. г. Приступљено 19. novembar 2014.
^ Brzina meteorita Архивирано 2014-11-29 на сајту Wayback Machine // podaroknebes.ru
^ „SA Namena”. Архивирано из оригинала 2. decembar 2014. г. Приступљено 19. novembar 2014.
^ Međukontinentalna balistička raketa LGM-30F Minuteman-II^{[мртва веза]} // Raketna tehnika
^ Balistička raketa podmornica R-21 | Raketna tehnika^{[мртва веза]}
^ Balistička raketa podmornica R-27 (4K10, RSM-25) | Raketna tehnika^{[мртва веза]}
^ „10. Prenosni raketni sistemi zemlja-vazduh (PZRK) — Vojni paritet”. Архивирано из оригинала 29. novembar 2014. г. Приступљено 19. novembar 2014.
^ „Arhivirana kopija”. Архивирано из оригинала 29. novembar 2014. г. Приступљено 21. novembar 2014.

Извори

1.The Nuclear Weapon Archive. The B61 (Mk-61) Bomb - Intermediate yield strategic and tactical thermonuclear bomb. [1]
2.GlobalSecurity.org The B61 thermonuclear bomb. [2]

Bibliografija

Modževski (ur.), Jerži (1987). Enciklopedija vojne tehnike (II изд.). Varšava: Izdavačka kuća Ministarstva odbrane. ISBN 8311072752.

Спољашње везе

Америчко ваздухопловство први пут тестирало бојеву главу за хиперсоничну ракету

Vasilij Sičev. „Betonoboj-baba. Najčešći tipovi penetracionih bombi: pregled «Lente.ru»”. Lenta.ru. Приступљено 2014-02-26.
Arhivirana verzija stranice o fragmentacionim bombama na Otvaga2004
Nezavisna vojna revija^{[мртва веза]}

[narod_ru-1] а ^б „Karakteristike i svojstva zapaljivih materija. Zbirka konspekata iz opštevojne pripreme na narod.ru”. Архивирано из оригинала 10. jun 2012. г. Приступљено 19. novembar 2014.

[new-factoria-2] A. Belov «Bojeve glave raketa za uništavanje vazdušnih ciljeva», Inostrana vojna revija N2, 1987. Kopija na sajtu rbase.new-factoria.ru^{[мртва веза]}

[3] „TARGET&ZVO”. Архивирано из оригинала 22. jul 2015. г. Приступљено 19. novembar 2014.

[4] Brzina meteorita Архивирано 2014-11-29 на сајту Wayback Machine // podaroknebes.ru

[5] „SA Namena”. Архивирано из оригинала 2. decembar 2014. г. Приступљено 19. novembar 2014.

[6] Međukontinentalna balistička raketa LGM-30F Minuteman-II^{[мртва веза]} // Raketna tehnika

[7] Balistička raketa podmornica R-21 | Raketna tehnika^{[мртва веза]}

[8] Balistička raketa podmornica R-27 (4K10, RSM-25) | Raketna tehnika^{[мртва веза]}

[9] „10. Prenosni raketni sistemi zemlja-vazduh (PZRK) — Vojni paritet”. Архивирано из оригинала 29. novembar 2014. г. Приступљено 19. novembar 2014.

[10] „Arhivirana kopija”. Архивирано из оригинала 29. novembar 2014. г. Приступљено 21. novembar 2014.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]