Brazdanje
Brazdanje je serija mitotičkih deoba zigota bez rasta novostvorenih ćelija. Brazdanjem se jedna jedina ćelija, oplođena jajna ćelija, transformiše u višećelijski embrion. Oblik strukture se u toku brazdanja ne menja, a njegov rezultat je obrazovanje blastule.
Zigot se prvo deli uspravnom deobnom ravni na 2 ćelije, zatim se one ponovo uspravnom ravni (normalnom na prethodnu) podele na 4 ćelije. Treća deobna ravan je horizontalna i paralelna ekvatoru jajeta.
Rezultat ove prve tri deobe je 8 ćelija pri čemu su 4 smeštene na animalnom, a 4 na vegetativnom polu. Ćelije koje nastaju brazdanjem nazivaju se blastomere (blastos=embrion; meros=deo). S obzirom da između deoba nema rasta, blastomere su, kako brazdanje odmiče, sve sitnije i sitnije.
Uticaj žumanceta na brazdanje uredi
Na brazdanje utiče žumance tako što njegova velika količina može da uspori ili inhibira (zaustavi, spreči) brazdanje. Prema tome postoje dva osnovna tipa brazdanja:
- potpuno (totalno) i
- nepotpuno (parcijalno, delimično).
Totalno brazdanje je karakteristično za jaja sa malom količinom žumanceta, kakva su oligolecitna i umereno telolecitna. Pri ovom brazdanju se podeli čitava jajna ćelija. Jajne ćelije koje se potpuno brazdaju nazivaju se holoblastičke. Totalno brazdanje može biti:
- ekvalno (ravnomerno) i
- inekvalno (neravnomerno).
Kod totalno-ekvalnog brazdanja treća deobna ravan je na ekvatoru pa se dobijaju sve blastomere jednake po veličini (kod oligolecitnih jajnih ćelija).
Kada je treća deobna ravan iznad ekvatora (bliža animalnom polu), onda na animalnom polu nastaju sitnije blastomere – mikromere, a na vegetativnom polu su krupnije – makromere. Takvo brazdanje je totalno – inekvalno i karakteristično je za umereno telolecitna jaja.
Nepotpuno se brazdaju jaja sa velikom količinom, gusto napakovanog žumanceta pri čemu se brazda samo deo jajeta sa citoplazmom, dok deo sa žumancetom ostaje nepodeljen. Jajne ćelije sa nepotpunim brazdanjem nazivaju se meroblastičke.
Izrazito telolecitna jaja se brazdaju tako što se samo podeli citoplazma u vidu diska na animalnom polu, pa se takvo brazdanje naziva parcijalno-diskoidalno.
Centrolecitna jaja se brazdaju površinskim (superficijelnim) brazdanjem. Kod ovog brazdanja se deli samo površinski sloj citoplazme, dok centralno žumance ostaje nepodeljeno.
Jajne ćelije čoveka su alecitne (bez žumanceta), pošto embrion u ishrani zavisi od majke, a ne od žumanceta. Njihovo brazdanje počinje kao totalno-ekvalno, ali se nastavlja i završava kao parcijalno-diskoidalno.
Determinisano i nedeterminisano razviće uredi
Na veoma ranom stupnju razvića od samo 4 blastomere sudbina (razvojni put) tih blastomera može da bude unapred određena (determinisana) i tada govorimo o determinisanom razviću. U slučaju da se te 4 blastomere razdvoje i produže samostalno da se razvijaju svaka od njih će dati po ¼ novog organizma. Znači, pravac njihovog razvića je već bio predodređen tako da one daju onaj deo koji bi obrazovale i da nisu razdvojene.
Kada je u pitanju nedeterminisano razviće, tada 4 razdvojene blastomere daju 4 nova organizma zato što njihov razvojni put nije unapred bio određen. Zahvaljujući nedeterminisanom brazdanju kod čoveka postoji mogućnost rađanja jednojajnih blizanaca.
Literatura uredi
- Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
- Popović, S: Embriologija čoveka, Dečje novine, Beograd, 1990
- Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, Beograd, 1989
- Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
- Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986
- Švob, T. i suradnici:Osnove opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.