Braća Garotić

Braća Garotić je bila firma iz Pirota. Bavila se uglavnom izvozom pirotskih ćilima.

Kuća Garotića u Pirotu

Poreklo porodice Garotić

Porodica Garotić (Garota) vodi italijansko poreklo, iz grada Barkole, blizu Trsta. Tada su se takođe bavili izvozom raznih dobara. Jednom prilikom dva brata su se uputili prema Carigradu i ostali u Pirotu zbog karantina. Predugo je trajao taj period te se jedan (Jovan Garota) od njih oženio u Pirotu i ostao tu.

Jovan Garota se bavio trgovinom i terzijskim zanatom, a kupovao je zemlju za obradu. Dobio je sina 1837. godine, dao mu ime Zaharije, a od milošte su ga zvali Zarije i Zaka. Imao je Jovan još dva sina: Sotira i Todora. On je od oca Jovana preuzeo poslove oko trgovine, često je putovao do Carigrada i trgovao i imao interesovanje za pirotske ćilime.

Istorijat firme

U svojoj 32 godini života, godine 1869, osniva firmu 1869. godine pod imenom "Braća Garotić". Firma se bavila trgovinom, bakalskom robom, vunom i potkom i terzijskim zanatom, a posebno ćilimarstvom. Zaharije osniva svoju porodicu i ženi se Jevdom Branković. Rodio se prvi sin Dimitrije – Mita 1873. godine, drugi sin Antanas 1880.godine, i treći Milan 1886. godine, a 1889. godine dobija i ćerku Katarinu.

Zaharije se uortačio sa Jovanom Jovanovićem te mu pomaže da osnuje svoju firmu. Međutim, Jovanović je imao problema u Carigradu sa prodajom jer ga Turci nisu dobro poznavali i nisu mu verovali. Zaharije mu je tada predložio da promeni prezime i postane Garotić kako ne bi imao problema sa poslom kasnije. Tako je Jovan Jovanović postao Jovan Garotić.

Zaharije je polako uvodio sinove u posao a najviše interesovanja je pokazivao Dimitrije. Otvorili su svoju prodavnicu blizu Guševice u Tijabari. Prodavali su narodna odela, ćilime i raznu robu koja je bila potrebna seoskim domaćinstvima: plavi kamen, so, duvan i gvožđarska roba. Imali su svoje ćilimarke – žene koje su tkale ćilime u svojim domovima. Dimitrije je bio član "Esnafske zadruge" u Pirotu dugi niz godina.

Pirotski ćilim

Prvi put pirotski ćilim je izložen 1886. godine na svetskoj izložbi u Beču, izazvavši oduševljenje pa i čuđenje (kako to da je ista šara i sa lica i sa naličja). Samo od 1904. do 1940. godine pirotski ćilim je izlagan na 26 svetskih sajmova od Turkoana, Londona, Barselone, Brisela, Amsterdama i Napulja do Milana, Pariza i Berlina. Ukratko, nije bilo značajnijeg evropskog sajma na kome nije bila zapažena zastupljenost pirotskog ćilima. Najveću zbirku odlikovanja – 18 diploma i zlatnih medalja — dobila su baš braća Garotić.

XX vek

Kako Dimitrije nije imao dece, posao je preuzeo Antanas posle njegove smrti. Antanas postaje prvi trgovac – izvoznik pirotskih ćilimova, a uspeh ponajviše zavisi od kvaliteta, kvantiteta i izrade ćilima. To je početak domaće industrije, to je ćilimarstvo koje se razvilo u Pirotu. Početkom HH veka u Pirotu se osniva i Pirotska zadruga pod pokroviteljstvom kraljice Drage Mašin – Obrenović.

Antanas je bio mobilisan u ratu gde je oboleo od pegavog tifusa ali se vratio u svoj rodni grad. Sledeće godine, 1916, se oženio Jelenom Đorđević iz Niša ali nisu imali dece. U Sarajevu je sa Nezir Odžićem osnovao filijalu pirotskih ćilimova za Bosnu i Hercegovinu. Za Sarajevo je išao preko Beograda, pa onda uskim kolosekom preko Mokre gore i Višegrada. Za svoj doprinos i rad odlikovan je Ordenom Svetog Save V reda.

Posao je nastavio da vodi treći sin Zaharija - Milan. Putovao je svuda po Evropi i prodavao ne samo ćilimove već i pirotski kačkavalj. Milan je takođe bio mobilisan 1914. godine i vraća se u Pirot po demobilizaciji. Sa novim ćilimima odlazi u Novi Sad, Osijek, Zagreb, Ljubljanu izlaže ćilime i postiže veliko interesovanje, posle čega stižu narudžbenice. Posao se razvija i u Zagrebu otvara svoju filijalu gde ga zastupa poznati trgovac Slavko Turković.

Milan Garotić je imao četiri sina iz braka sa Leposavom Ristić iz Vranja. Posao se razvijao sve više i više i Milan je izlagao ćilime na svetskim sajmovima i izložbama u Parizu, Briselu, Lajpcigu, Pragu, Beču, Gracu, Bolonji i Solunu. Medalje i odlikovanja pristižu. U zemlji se posao takođe razvijao pa se promenio i sistem prodaje da bi se lakše kupovalo, a roba se davala i na otplatu.

Milana Garotića odlikovao je kralj Aleksandar I Karađorđević Ordenom jugoslovenske krune IV reda 19. maja 1934. godine kao najvećeg izvoznika pirotskih ćilima. Firma se proširila, kupljena je trospratna kuća sa lokalom i magacinom u najstrožijem delu grada Skoplja.

U jesen 1940. godine se održavao Sajam u Njujorku gde je firma izlagala svoju robu.

Firma je normalno funcionisala sve do 6. aprila 1941. godine. Bugarske trupe su 20. aprila 1941. godine ušle u Pirot. Tih godina Milan je bio zatvoren od strane bugarskih okupatora i osuđen od Vojnog suda na strogi zatvor od tri i po godine. Napravio je privredni prekršaj, jer je pogrešno prijavio pamuk u paketima a trebalo je u kilogramima po bugarskim propisima. Izdržao je 18 meseci zatvora i prinudnog rada u centralnom zatvoru u Sofiji. Posle oslobođenja Pirota, nove partizanske vlasti odnose iz kuće sve: nameštaj, posteljinu, ličnu garderobu, traže zlatan novac i druge vrednosti. Milan sredinom 1945. godine otvara radnju za prodaju ćilima u Beogradu, u Knez Mihailovoj ulici.

Firma Braća Garotić postojala je 79 godina i prestala je sa radom 20. maja 1948. godine odlukom Ministarstva trgovine i snabdevanja FNRJ 0 oduzimanju privatnih trgovina i prelasku istih u društvenu svojinu. Milan se sa braćom Dimitrijem i Antanasom tada okreće vinogradarstvu i poljoprivredi. Sade pšenicu, kukuruz i duvan i na taj način se izdržavaju tri porodice.

Galerija

• 
•