Отворите главни мени
Пиротски ћилим

Ћилим је врста тепиха рађена на ткачком разбоју најчешће од вуне. Ћилим се највише ради на подручју Блиског истока и Балкана. Реч потиче од турске речи "килим" што у преводу значи простирач или покривач. Иако је основна намена ћилима покривање подова због своје лепоте се могу наћи на зидовима као таписерије. Такође због мекоће могу лако заменити и класичне прекриваче нарочито у зимским месецима.

Садржај

КарактеристикеУреди

Подни ћилими се најчешће раде на разбоју помоћу две технике ткања: поступком провлачења вунених нити одозго и одоздо и уметањем петљице којом се оставља чупав изглед на површини. Ћилими се најчешће праве од квалитетне вуне мада се могу користити и конопља, свила или лан.

ВрстеУреди

 
Класичан Персијски ћилим

Постоје велики број врста и подврста ћилима и углавном се разликују по географским локалитетима на којима се праве ћилими са одређеним особеностима.

Персијски ћилимУреди

Најпознатија врста ћилима је персијски ћилим. Најдрагоценији примерци персијских ћилима настали су од XV до XVII века у Персији, Сирији, Туркменистану и другим провинцијама Мале Азије. Касније радионице се везују за многе локалитете као што су Шираз, Ширван или Табриз.[1] Персијски ћилим/тепих је изузетно цењен на западу и на аукцијама достиже огромне цене. На једној аукцији 2011. године један "персијанац" је достигао цену од 7,2 милиона евра, и он се сматра најскупљим тепихом/ћилимом на свету.[2]

Пиротски ћилимУреди

Код нас је најпознатија врста пиротски ћилим. Разликује се од Персијског по томе што има изражену геометрију на шарама са изразитим контрастима боја.[3] Пиротски ћилим се од 2012. године налази на листи српског културног наслеђа.[4]

Остале врстеУреди

Међу осталим врстама најзначајнији је турски ћилим а у региону и босански ћилим. Поред ових постоје и: Украјински ћилим, Пољски народни ћилим, Чипровски ћилим у Бугарској и други.

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди