Briškula

Briškula je igra kartama. Igra se u Italiji i u krajevima koji su bili pod mletačkom vlašću (Istra, Dalmacija, Boka kotorska). Za igranje briškula koriste se posebne karte – „italijanke“.

Izgled karata

Briškula podseća na mnoge slične igre adutskog tipa. Igra se u četvoro (u parovima kao u bridžu) ili ređe u dvoje. Dogovaranje između partnera je dozvoljeno i u tom cilju se koriste sva sredstva, čak i posebni znaci – gestovi, tzv. „mote“, koje suparnici ne smeju da primete. Dogovaranje među igračima je dozvoljeno, osim u toku prve ruke, u kojoj je svaka priča zabranjena.

Partija ima najmanje četiri, a najviše sedam krugova. U svakom krugu cilj je skupiti više od 60 poena (ukupan broj poena u krugu je 120). Poene nose jedinica (as ili aš) - 11, trojka (trica) - 10 i ove karte se zovu „karig“ ili „karike“. Zatim slede one „koje nose punata“, a to su karte sa slikama poput francuskog žandarma, dame i kralja, i nose: jedanaestica (fanat ili fanta) – dva, dvanaestica (konj ili kavalo) – tri i trinaestica (kralj) – četiri poena. Ostale karte nemaju poene i zovu se «lišo karte» ili »lišine«.

Princip je isti kao u igrama tipa „crne mace“, preferansa isl. Veća karta nosi manju a bilo koja adutska je jača od neadutske. Ne postoji obaveza odigravanja određene boje, kao što je to slučaj u spomenutim igrama.

Adut (briškula) se ne licitira kao u preferansu, niti je unapred zadat kao u vistu, nego se otkriva pri presecanju karata na početku svakog kruga. Ta se karta okreće licem prema gore i zove se „ultima“. Nju uzima onaj ko je izgubio pretposlednji talon. Posebna je čarolija kada se na mestu ultime pojavi „aš“ ili „trica“ i tada se oko nje vodi pravi rat. Tada se u poslednje dve ruke često odnese više poena nego u celoj partiji do tada.

Boje

• Špadi ili „špade“ (mač) – (ital. Spada) — krase je dve šarene parabole okrenute kracima jedna prema drugoj.
• Baštuni ili „baštoni“ (batina) – (ital. Bastoni) — šest ukrštenih palica kao što imaju dirigenti vatrogasnog orkestra.
• Kupe ili „kope“ (pehar) — (ital. Coppa) — crno-crveni šestougaoni pehar.
• Dinari – (ital. Danari) – dva koncentrična šarena kruga.

Na asu u svakoj boji stoji po neka izreka – poslovica vezana za tu boju:

• (ital. Molte volte le giocate van finire a bastonate) – mnogo puta igra završi batinama
• (ital. Son gli amici molto rari quando non si ha danari) – prijatelji su retki kada nema para
• (ital. Il gioco della spada a molti non aggrada) – igra mača se mnogima ne sviđa
• (ital. Una coppa di buon vin fa coraggio fa morbin) – čaša dobrog vina daje hrabrost

Izrazi

U toku igre, mogu se čuti određeni izrazi karakteristični za briškulu.

• Štrocaj – baci jaču u toj boji. Ovo je taktički potez kojim se protivnik stavlja na proveru. Ukoliko baci još jaču, odbranio je čast i poneki poen, ali ukoliko ne odgovori na štroc, poslednji baca (puni) karig u bilo kojoj boji i time odnosi najmanje 10 poena.
• Punat – poen.
• Lišo – karta bez poena
• Lišaj - baci kartu bez poena
• Češalj – zanimljiv je način pisanja dobijenih krugova. Struktura zapisa podseća na tablić, s time što se prvo piše vertikalna crta pa preko nje pod pravim uglom četiri horizontalne. Igra se do četiri dobijene partije. Ko dobije krug, na njegovom se delu horizontalne crte nacrta crni kružić. Pročišljati nekog znači pobediti ga sa 4:0 jer grafik podseća na češalj. Italijani ovaj slučaj takođe zovu češalj (pettina).
• Karig za ultimu (karika za ultimu) – Taktička provokacija protivnika bacanjem karte visoke vrednosti u pretposlednjoj ruci kada je adut as ili trica. Time onaj ko je isprovocirao - ili odnese istu tu kartu (a samim tim i 10 ili 11 poena, ili više, ako protivnik nema lišina), ali ultima ide protivniku, ili protivnik uzima ponuđeni karig, ali ostaje bez ultime visoke vrednosti. Dozvoljeno da igrači pre odigravanja poslednje »ruke« (a nakon poslednje »peške«) prebroje svoje punte kako bi odredili pravilnu taktiku za završnicu partije.
• Di si? a ponegde i Đe si? – time vas neodlučni partner pita u kojoj boji možete dobro da odgovorite. Ovde se obično odgovara: „Više kuće Škrbića, Bikanovića, Bjelobrka...“, u zavisnosti od toga gde se igra, što znači da zapitani partner vraća odgovornost onome ko je pitao, a i daje mu do znanja da u ruci uglavnom drži „lišine“.
• Peška ili peškanje (ital. riba ili ribolov) - naizmenično uzimanje po dve karte sa špila nakon svake odigrane ruke.

Vidi još

• Trešeta