Bronislava Vajs Papuša

Bronislava Vajs (Lublin, 17. avgust 1908. ili 10. maj 1910 — Inovroclav, 8. februar 1987), poznatija kao Papuša, romska je pesnikinja i pevačica.

Bronislava Vajs
Lični podaci
Puno ime	Bronislava Vajs
Nadimak	Papuša
Datum rođenja	(1908-08-17)17. avgust 1908. ili (1910-05-10)10. maj 1910.
Mesto rođenja	Lublin, Kongresna Poljska
Datum smrti	8. februar 1987.(1987-02-08) (78 god.) ili 8. februar 1987.(1987-02-08) (76 god.)
Mesto smrti	Inovroclav, Poljska
Nacionalnost	Romska

Bronislava Vajs

Biografija

Rođena u Lublinu 17. avgusta 1908. ili 10. maja 1910. Nije preciziran datum njenog rođenja. O njenoj budućnosti odlučeno je treće noći nakon rođenja. Govorilo se da „ili će doneti veliku čast, ili veliku sramotu”. Odrasla je nomadskim načinom života sa svojom porodicom u Poljskoj. Zbog njene lepote nazvali su je Papuša, što na romskom jeziku znači lutka. Pošto joj je očuh bio pijanica i kockar, a majka neuka, molila je decu koja su išla u školu da joj pokažu slova. Naučila je da čita tako što je krala kokoši, trgujući u zamenu za lekcije sa lokalnim seljanima. Zahvaljujući jevrejskoj porodici koja je živela u blizini, pročitala je puno radova i mnogo knjiga.

Udata je u tradicionalnoj ceremoniji sa 15 godina za mnogo starijeg i poštovanog harfistu Dionizi Vajsa. Učestvovala je u pevanju, zajedno sa suprugom na harfi. Ubrzo nakon što je naučila da peva, počela je da komponuje sopstvene balade i pesme zasnovane na tradicionalnom romskom pripovedanju i pisala je tekstove pesama. Porodica Vajs sastojala se uglavnom od muzičara i harfista. Putovali su po gradovima i selima, svirali u gostionicama, na sajmovima i svadbama.

Između 1954-1981. godine živela je u gradu Gožov Vjelkopolski, gde se romski karavan zauvek zaustavio. U romskoj zajednici susrela se s prezirom jer se odrekla tradicionalne ženske uloge. Odbačena zbog svoje neplodnosti, optužena za otkrivanje detalja romskog jezika, kulture, običaja i plemenskih tajni, izbačena je iz zajednice. Nakon toga, provela je 8 meseci u mentalnoj bolnici, a zatim sledeće 34 godine svog života sama. Umrla je 8. februara 1987 godine u Inovroclavu.

Spomenik Branislavi u Gožovu, Poljska

Stvaralaštvo

Poljski pesnik, Jiržij Ficovski, bežeći od tajne policije, pridružio se karavanu Dionizi Vajs 1949. godine. Brzo je primetio literarnu vrednost improvizovanih pesama Bronislave. U svojoj poeziji, koja izvire iz romske narodne tradicije, ona opisuje sudbinu svog naroda, izražava njegove navike i čežnje. Njene pesme, bez pravilnog ritma, ponekad se graniče sa pričom. Pesme je često objavljivala od kasnih četrdesetih do sredine 50-ih, kada je bila uklonjena iz života Roma, najpre u poljskim književnim časopisima, a potom u vlastitim knjigama. Njen prvenac bila je pesma, prevedena sa romskog jezika u publikaciji „Nova Kultura” 1951. godine. Prve prevedene skice Ficovski je poslao Julianu Tuvimu koji je zauzvrat doprineo njenim objavljivanjima. Nakon objavljivanja zbirke „Pesme Papuše” iz 1956. godine, postala je poznata.

Objavljene zbirke pesama

• Pesme Papuše (1956)
• Izgovorene pesme (1973)
• Šumo, oče moj (1990)
• Papuša, velika tajna - Izbor tekstova (1992)

Nagrade

• Lubuška nagrada kulture (1958)
• Nagrada Ministarstva kulture (1978)
• Kulturna nagrada „Nadodrza” (1978)
• Nagrada Gožova (1978)

Film

U režiji Džoane Kos Krauce i Krištofa Kraucea, 2013. godine snimljen je crno-beli film „Papuša” o životu pesnikinje, ali i događajima bitnim za modernu istoriju njene etničke grupe. Autori problematizuju nestajanje romskih predanja, fizičke i moralne gubitke koje su pretrpeli zbog odricanja od nomadske egzistencije. Iako je Bronislava centar interesovanja filma, tek se u njegovoj drugoj polovini sklapaju delovi priče koji se odnose na njenu mladost, nesrećan brak, pesničku ličnost i stvaralaštvo.