Bruceloza

Bruceloza (Brucellosis), sredozemna groznica, kiparska groznica ili malteška groznica je zarazno oboljenje akutnog ili hroničnog toka prouzrokovano bakterijom iz roda brucela. Na težinu i tok bolesti ima uticaja i tip brucela. Najteži oblik bruceloze kod ljudi izaziva brucela melitensis (lat. Brucella melitensis), srednje težak oblik izaziva brucela suis Brucella suis, dok brucela abortus Brucella abortus izaziva u većini slučajeva lakši oblik bolesti.[1] U akutnoj fazi bolesti javljaju se opšti simptomi. U hroničnoj fazi javljaju se simptomi oštećenja različitih organa i tkiva, praćeni naizmeničnim porastom temperature.[2][3]

Infektivni agensUredi

Brucele spadaju u prilično otporne mikroorganizme, naročito prema sušenju i nižoj tempeperaturi. Mesecima se mogu održati u prašini, u posteljici ili plodovoj tečnosti i u mrtvom plodu životinja. Osetljive su na dejstvo povišene temperature, direktne Sunčeve svetlosti i na većinu dezinfikacionih sredstava.[4]

Inkubacioni periodUredi

Inkubacioni period kod bruceloze može biti vrlo različit. Najčešće se kreće u rasponu 5 - 30 dana, a može da iznosi i više meseci.

Rezervoar zarazeUredi

Rezervoar zaraze su najčešće domaće životinje: za Brucelu suis to su svinje, za brucelu abortus goveda, a za brucelu melitenzis ovce i koze ali mogu biti i zaražena i goveda, konji, psi, kokoši, razne vrste ptica i divljih životinja.[5]

Bruceloza je kod životinja blaga bolest koja se manifestuje samo u graviditetu, i to pobačajima. Brucele se nalaze u pobačenom plodu, posteljici, plodovoj vodi, mleku i urinu zaraženih životinja. Mada se brucele nalaze u krvi, mokraći i punktatu iz limfnih čvorova bolesnika, čovek nije značajan rezervoar zaraze. Infekcija se ne širi interhumano.[6]

Putevi širenjaUredi

Ljudi se zaražavaju upotrebom nekuvanog mleka zaraženih životinja ili mlečnih proizvoda, direktnim kontaktom sa zaraženom stokom, odnosno njihovim sekretima i tkivima. Bruceloza se širi i respiratornim putem, preko prašine konteminirane mlekom, mokraćom ili postpartalnim dejektima zaraženih životinja.[7]

Ulazno mestoUredi

Ulazno mesto infekcije su male povrede na koži, vežnjači i sluzokoži crevnog, respiratornog i genitalnog trakta.

Osetljivost i otpornostUredi

Osetljivost prema brucelozi je opšta. Otpornost koja se razvija posle bolesti je kratkotrajna i nesigurna.[8]

Ostale epidemiološke karakteristikeUredi

Od bruceloze oboljevaju najčešće osobe koje u svom zanimanju dolaze u kontakt sa zaraženom stokom ili njihovim produktima (stočari, veterinari, mesari, vlasnici stoke). Češće oboljevanje muškaraca u produktivnom životnom dobu posledica je veće izloženosti.[9] Pošto je izlučivanje mikroorganizama najintezivnije tokom partusa domaćih životinja, bruceloza može da ima sezonski karakter ako su izvor zaraze ovce i koze. Brucela abortus je u prošlosti bila raširena u SAD, Kanadi, Ujedinjenom Kraljevstvu, zemljama srednje Evrope i južne Afrike.[10] Brucella mellitensis je danas raširena, a Brucella suis u severnoj i zapadnoj Evropi. zahvaljujući veterinarskim merma bruceloza je u mnogim zemljama danas eliminisana, pa se i kod ljudi javlja izuzetno retko. U našoj zemlji se pojedinačni slučajevi i manje epidemije bruceloze registruju na području centralne Srbije i Kosova i Metohije.

Mere sprečevanjaUredi

Nabrojane mere sprečevenja zoonoza primenjuju se i kod ovog oboljenja, poseban značaj ima vakcinacija životinja, kao i zatverenje i uništenje inficiranih stada. Produkti zaraženih životinja se ne smeju koristiti.

Mere suzbijanjaUredi

Pri pojavi bruceloze, uz zoohigijenske mere sprovode se epizotološka i epidemiološka ispitivanja, čiji cilj utvrđivanje svih inficiranih osoba.

Bolesnici se hospitalizuju prema kliničkim indikacijama, a posebna izolacija nije potrebna. sprovodi se dezinfekcija mokraće i drugog bolesničkog materijala. Završna dezinfekcija nije potrebna. Bruceloza podleže obaveznom prijavljivanju.

IzvoriUredi

  1. ^ Sonja Radojičić: Bruceloza – epizootiološki i dijagnostički izazov. Vet. glasnik 59 (1 - 2) 79 - 87 (2005)
  2. ^ Pappas G, Papadimitriou P, Akritidis N, Christou L, Tsianos EV. The new global map of human brucellosis. Lancet Infect Dis. 2006 Feb. 6(2):91-9
  3. ^ Corbel MJ. Vaccines against bacterial zoonoses. J Med Microbiol. 1997 Apr. 46(4):267-9.
  4. ^ Bossi P, Tegnell A, Baka A, Van Loock F, Hendriks J, Werner A, et al. Bichat guidelines for the clinical management of brucellosis and bioterrorism-related brucellosis. Euro Surveill. 2004 Dec 15. 9(12):E15-6
  5. ^ Lucero NE, Corazza R, Almuzara MN, Reynes E, Escobar GI, Boeri E, et al. Human Brucella canis outbreak linked to infection in dogs. Epidemiol Infect. 2010 Feb. 138(2):280-5.
  6. ^ Memish Z, Mah MW, Al Mahmoud S, Al Shaalan M, Khan MY. Brucella bacteraemia: clinical and laboratory observations in 160 patients. J Infect. 2000 Jan. 40(1):59-63
  7. ^ Franco MP, Mulder M, Gilman RH, Smits HL. Human brucellosis. Lancet Infect Dis. 2007 Dec. 7(12):775-86.
  8. ^ Dean AS, Crump L, Greter H, Hattendorf J, Schelling E, Zinsstag J. Clinical manifestations of human brucellosis: a systematic review and meta-analysis. PLoS Negl Trop Dis. 2012 Dec. 6(12):e1929.
  9. ^ Barroso García P, Rodríguez-Contreras Pelayo R, Gil Extremera B, Maldonado Martín A, Guijarro Huertas G, Martín Salguero A, et al. [Study of 1,595 brucellosis cases in the Almeria province (1972-1998) based on epidemiological data from disease reporting]. Rev Clin Esp. 2002 Nov. 202(11):577-82.
  10. ^ Hasanjani Roushan MR, Mohrez M, Smailnejad Gangi SM, Soleimani Amiri MJ, Hajiahmadi M. Epidemiological features and clinical manifestations in 469 adult patients with brucellosis in Babol, Northern Iran. Epidemiol Infect. 2004 Dec. 132(6):1109-14.

Spoljašnje vezeUredi

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).