Bubrežna vena
Bubrežna vena je parna vena velikog kalibra,[1] koja se nalazi u sistemu bubrežnog krvotoka. Ona odvodi krv iz bubrega nakon bubrežne filtracije u donju šuplju venu. Svaka bubrežna vena formira se konvergencijom međurežanjskih vena u jednom od bubrega.[2]
| Bubrežna vena | |
|---|---|
 Prednje površine bubrega, koje pokazuju anatomske odnose bubrežnih vena. | |
| |
| Detalji | |
| Odvodi iz | bubreg |
| Izvor | interlobarne vene |
| Odvodi do | donja šuplja vena |
| Arterija | Bubrežna arterija |
| Identifikatori | |
| Latinski | venae renales |
| MeSH | D012082 |
| TA | A12.3.09.009 |
| FMA | 14334 |
| Anatomska terminologija | |
Anatomija
urediBubrezi su u obliku pasulja, sa konkavnim centralnim delom koji se naziva bubrežni hilus. Svaka bubrežna vena se formira spajanjem nekoliko manjih vena koje dreniraju različite delove bubrega i spajaju se u bubrežnom hilusu. Druge glavne strukture u bubrežnom hilusu su bubrežna arterija i bubrežna karlica (koja sakuplja i odvodi mokraću), a obe se nalaze iza bubrežne vene.
Leva bubrežna vena je duža od desne. Teče ispred aorte i iza gornje mezenterične arterije dok se drenira u donju šuplju venu.[3] Uzlazna lumbalna vena, leva nadbubrežna vena i leva vena testisa ili vena jajnika su manje vene koje se tipično ulivaju u levu bubrežnu venu.
Varijacije u anatomiji bubrežne vene obično utiču na levu bubrežnu venu, ali ne i na desnu bubrežnu venu. Iako je većina pacijenata sa ovim anatomskim varijacijama asimptomatska, važno je znati sve o njima ako se planira operacija bubrega.
Ljudi mogu imati dve leve bubrežne vene, od kojih jedna prolazi ispred aorte, dok druga prolazi iza aorte. Ova varijacija, nazvana „cirkmaortična leva bubrežna vena” može se javiti kod do 8,7% populacije.
Ljudi takođe mogu imati jednu levu bubrežnu venu koja prolazi iza aorte (umesto na uobičajen način, ispred nje). Ova varijacija, nazvana „retroaortna leva bubrežna vena“ koja se može javiti u do 2,1% populacije.[4]
Funkcija
urediKroz bubrege prolazi veliki protok krvi, oko 25% ukupnog izlaza srca, i po tome spadaju u najprokrvljeniji organ.[5] Krv se bubregezima isporučuje preko desne i leve bubrežne arterije. Funkcija bubrega je da:
- uklanjanjaju otpadne materije iz organizma,
- balansiraju telesnu tečnost, obezbeđujući konstantan volumen i sastav telesnih tečnosti.
- formiraju mokraću, preko koje se izlučuje viška štetnih supstanci i vode.
Kada se krv preradi u bubrezima, ona se vraća u srce preko bubrežnih vena.
Klinički značaj
urediNa bubrežne vene mogu uticati sledeća patološka stanja koja ometaju protok krvi:
Tromboza bubrežne vene
urediTromboza bubrežne vene je retko stanje u kome se ugrušak (ili „tromb“) razvija u bubrežnoj veni. Kod odraslih, ovo može biti uzrokovano stanjima koja povećavaju sklonost krvi da se koaguliše („stanja hiperkoagulacije“), kao što je nefrotski sindrom.[6]
Akutna tromboza bubrežnih vena može takođe nastati usled traume. Kod novorođenčadi, teška dehidracija može dovesti do tromboze bubrežnih vena.
Ljudi sa trombozom bubrežnih vena mogu ili ne moraju imati simptome. Simptomi su verovatniji ako se ugrušak brzo razvije i mogu uključivati bol u slabini, hematuriju (krv u mokraći) ili akutnu bubrežnu insuficijenciju. Tromboza bubrežne vene koja se sporo razvija možda neće izazvati nikakve simptome i može se slučajno otkriti uz pomoć slikovnih studija. Ugrušci koji se razvijaju u bubrežnoj veni mogu se olabaviti i otputovati u pluća, u kojima mogu izazvati stanje koje se naziva plućna embolija.
Rak bubrega ponekad može zahvatiti bubrežnu venu, uzrokujući posebnu vrstu tromba bubrežne vene koji se naziva „tumorski tromb“. Tokom hirurškog uklanjanja tumora bubrega, hirurzi moraju da obave i uklanjanjanje tumorskog tromba.
Sindrom oraščića
urediSindrom oraščića je poremećaj uzrokovan kompresijom leve bubrežne vene između aorte i gornje mezenterične arterije (GMA). Podsetimo se da duža leva bubrežna vena tokom svog toka mora da prođe ispred aorte i iza GMA pre nego što stigne do donje šuplje vene. Kod nekih pacijenata, ugao između GMA i aorte postaje uzak, komprimujući levu bubrežnu venu.
Sindrom oraščića je nejasno definisano stanje bez saglasnosti o tačnom uzroku ili dijagnostičkim kriterijumima. Postoji povezanost sa tipovima tankog tela, a smatra se da nedostatak intraabdominalne masti između GMA i aorte može izazvati sužavanje ugla između krvnih sudova. Pacijenti sa sindromom oraščića mogu razviti bol u boku, hematuriju (krv u urinu) ili proteinuriju (protein u urinu). Pošto se leva gonadna vena odvodi u levu bubrežnu venu, sindrom oraščića može izazvati varikokelu skrotuma kod muškaraca. Žene sa sindromom oraščića mogu razviti sindrom zagušenja karlice, koji karakteriše hronični bol u karlici.
Mladi pacijenti sa sindromom oraščića mogu prevladati svoje simptome, dok pacijenti sa teškim simptomima mogu zahtevati hirurško lečenje.[7]
Izvori
uredi- ^ Gray, Henry; Standring, Susan; Anhand, Neel, ur. (2021). Gray's Anatomy: the anatomical basis of clinical practice (42nd edition izd.). Amsterdam: Elsevier. ISBN 978-0-7020-7707-4.
- ^ Martini, Frederic; Tallitsch, Robert B.; Nath, Judi L. (2017). Human Anatomy (9th ed.). Pearson. p. 689. ISBN|9780134320762.
- ^ Shaikh, Harris; Wehrle, Chase J.; Khorasani-Zadeh, Arshia (2024), Anatomy, Abdomen and Pelvis: Superior Mesenteric Artery, StatPearls Publishing, PMID 30137844, Pristupljeno 2024-03-01
- ^ Hostiuc, Sorin; Rusu, Mugurel Constantin; Negoi, Ionut; Dorobanțu, Bogdan; Grigoriu, Mihai (2019-07-25). „Anatomical variants of renal veins: A meta-analysis of prevalence”. Scientific Reports (na jeziku: engleski). 9 (1). ISSN 2045-2322. PMC 6658480
. PMID 31346244. doi:10.1038/s41598-019-47280-8.
- ^ Kaufman, Daniel P.; Basit, Hajira; Knohl, Stephen J. (2024), Physiology, Glomerular Filtration Rate, StatPearls Publishing, PMID 29763208, Pristupljeno 2024-03-01
- ^ „Blood Clotting Disorders: Types, Signs and Treatment”. Cleveland Clinic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-03-02.
- ^ Kurklinsky, Andrew K.; Rooke, Thom W. (2010). „Nutcracker Phenomenon and Nutcracker Syndrome”. Mayo Clinic Proceedings (na jeziku: engleski). 85 (6): 552—559. PMC 2878259 . PMID 20511485. doi:10.4065/mcp.2009.0586.
Spoljašnje veze
uredi | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
