Bubrežna srž
Bubrežna srž, središnja supstanca ili bubrežna medula (lat. medulla renalis)[1] jeste unutrašnji deo bubrega koji se nalazi između bubrežne kore i bubrežne karlice i sastoji se od 10 do 12 konusnih struktura tkiva, takozvanih bubrežnih piramida, koje sadrže strukture nefrona odgovorne za održavanje ravnoteže soli i vode u krvi. Ove strukture uključuju medularni kapilarni pleksus, Henleovu petlju i sabirni tubul.[2] Jedinstveni prostorni raspored ovih komponenti je od suštinskog značaja za regulaciju koncentracije mokraće i druge specijalizovane funkcije bubrega. Kako je bubrežna srž hipertonična u odnosu na filtrat u nefronu ona time pomaže u reapsorpciji vode.[3]
| Bubrežna srž | |
|---|---|
| |
| Detalji | |
| Sistem | Mokraćni sistem |
| Identifikatori | |
| Latinski | Medulla renalis |
| MeSH | D007679 |
| TA | A08.1.01.020 |
| FMA | 74268 |
| Anatomska terminologija | |
Anatomija uredi
Bubrežna srž koja je ružičaste boje, izgrađena je od Malpigijevih i Ferajnovih piramida.
Malpigijeve piramide (lat. pyramides renales Malpighii), kojih u svakom bubregu ima 8-10, raspoređene su u tri frontalna sloja:[4]
- prednji,
- srednji
- zadnji,
tako da se na prednjem delu bubrega vide samo 3-4 piramide, koji leže u sloju koji je zahvaćen rezom.
Od osnova Malpigijevih piramida, koje su okrenute ka spoljnoj ivici bubrega, šire se ka spolja šiljasti dodaci, čiji je broj za svaku piramidu oko 500-600. Ova proširenja se nazivaju Ferajnove piramide, ili zrakasti deo režnjića bubrežne kore (lat. pars radiata lobuli corticalis).[4]
Vrhovi Malpigijevih piramida su usmereni ka bubrežnom sinusu i prodirući u sinus, stvaraju izbočine na njegovom zidu koje se nazivaju bubrežne papile (lat. papillae renales) ili bubrežne kvržice. Na svakoj bubrežnoj kvržici formira se rešetkasto polje sa 10 do 20 papilarnih otvora, kroz koje mokraća teče iz bubrežne srži u male bubrežne čašice (lat. calyces renalis minores).[4]
Krvni sudovi bubrežne srži su raspoređeni po veoma strogom uzorku koji odražava da pored ishrane treba ispuniti i jedinstvene zahteve u održavanju kortikomedularnog osmotskog gradijenta. Ultrastrukturna organizacija krvnih sudova bubrežne srži je manje specifična u poređenju sa krvnim sudovima bubrežne kore.[5]
Fiziologija uredi
Krv ulazi u bubreg preko bubrežne arterije, koja se zatim razdvaja i formira segmentne arterije koje se granaju i formiraju interlobarne arterije. Interlobarne arterije se potom granaju u lučne arterije, koje se granaju i formiraju interlobularne arterije, a one konačno stižu do glomerula. U glomerulu krv dostiže veoma nepovoljan gradijent pritiska i veliku površinu razmene, što potiskuje serumski deo krvi iz krvnog suda u bubrežne tubule. Protok se nastavlja kroz bubrežne tubule (uključujući proksimalni tubul), Henleovu petlju, zatim kroz distalni tubul iz koga krv konačno napušta bubreg pomoću sabirnog kanala, i dospeva do bubrežne karlice, proširenog dela mokraćovoda.
Krv se filtrira u glomerulu prema koncentraciji rastvora. Joni kao što su natrijum, hlorid, kalijum i kalcijum se lako filtriraju, kao i glukoza. Proteini ne prolaze kroz glomerularni filter zbog njihove velike molekularne veličine i ne pojavljuju se u filtratu ili mokraći osim ako je proces bolesti zahvatio glomerularnu kapsulu ili proksimalne i distalne uvijene tubule nefrona.
Iako bubrežna srž prima samo mali procenat bubrežnog krvotoka, ekstrakcija kiseonika je veoma visoka, što uzrokuje nisku tenziju kiseonika i što je još važnije, kritičnu osetljivost na hipotenziju, hipoksiju i smanjen protok krvi.[2] Bubrežna srž izvlači kiseonik u količini od ~80% što je čini izuzetno osetljivom na male promene u bubrežnom krvotoku. Mehanizmi mnogih perioperativnih inzulta bubrega zasnivaju se baš na tom poremećaju adekvatnog protoka krvi, pa samim tim i na isporuku kiseonika bubrežnoj srži.[2]
Klinički značaj uredi
Neke hemikalije toksične za bubrege, nazvane nefrotoksini, oštećuju bubrežne papile. Oštećenje bubrežnih papila može dovesti do smrti ćelija u ovom delu bubrega, što se naziva bubrežna papilarna nekroza. Najčešći toksični uzroci bubrežne papilarne nekroze su: NSAIL, kao što su ibuprofen, acetilsalicilna kiselina i fenilbutazon, u kombinaciji sa dehidratacijom.[3]
Pokazalo se da je poremećeni razvoj bubrežne papile takođe povezan sa pojavom funkcionalne opstrukcije i bubrežne fibroze.
Oštećenje bubrežne papile je takođe povezano sa nefrolitijazom i može se proceniti na osnovu stanja papile, koja uzima u obzir konture, udubljenja, opstrukciju i slučajni plak.
Galerija uredi
-
Bubrežna srž -
Bubrežna srž -
Bubrežne papile -
Frontalni presek kroz bubreg -
Vertikalni presek kroz bubrega. -
Anatomija bubrega, sa piramidama označenim desno
Izvori uredi
- ^ „Medulla renalis | AnatomyTOOL”. anatomytool.org. Pristupljeno 2024-02-23.
- ^ a b v Pardo M, ed. (2022). Miller's Basics of Anesthesia (8th ed.). Elsevier. pp. 553–554. ISBN 978-0-323-79677-4.
- ^ a b „Kidney medulla: Anatomy, function, and medical conditions”. www.medicalnewstoday.com (na jeziku: engleski). 2022-08-22. Pristupljeno 2024-02-23.
- ^ a b v „Anatomija bubrega”. wordpress.com (na jeziku: srpski). 2013-05-16. Pristupljeno 2024-02-23.
- ^ Kriz, W. (1981). „Structural organization of the renal medulla: comparative and functional aspects”. The American Journal of Physiology. 241 (1): R3—16. ISSN 0002-9513. PMID 7018270. doi:10.1152/ajpregu.1981.241.1.R3.
Spoljašnje veze uredi
| Urinarni sistem |
|---|
| Bubreg (Nefron - Glomerul - Baumanova kapsula)| Mokraćovod | Mokraćna bešika | Mokraćna cev |
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
