Budimpeštanski metro
Budimpeštanski metro (mađ. Budapesti metró) je skup metro linija u mađarskom glavnom gradu Budimpešti. Predstavlja jedan od najstarijih metro sistema u svetu. Sastoji se iz četiri linije od kojih je svaka obeležena posebnim brojem i bojom. Četvrta, najmlađa linija, puštena je urad 2014. godine. U planu je i linija broj 5.
| Budimpeštanski metro | |
|---|---|
 | |
| Opšti podaci | |
| Oblast prevoza | Budimpešta |
| Tip prevoza | podzemna železnica |
| Broj linija | 4 |
| Broj stanica | 52 |
| Dnevni prevoz putnika | 1 120 000 (2014) |
| Funkcionisanje sistema | |
| Početak rada | 3.maj 1896 |
| Operator(i) | Budapesti Közlekedési Zrt. |
| Tehnički podaci | |
| Dužina mreže | 39,4 km |
| Širina koloseka | 1435 mm |
| Linija | Trasa | Izgradnja | Dužina | Broj stanica |
|---|---|---|---|---|
 
|
Vörösmarty tér ↔ Mexikói út | 1896 | 4,7 km | 11 |
|
Déli pályaudvar ↔ Örs vezér tere | 1970 | 10,3 km | 11 |
|
Újpest Központ ↔ Kőbánya-Kispest | 1976 | 16,5 km | 20 |
|
Kelenföld vasútállomás ↔ Keleti pályaudvar | 2014 | 7,4 km | 10 |
Istorija
uredi
Prvobitna svrha prve linije je bila da olakša transport do Budimpeštanskog gradskog parka. Međutim prestonica se oduvek protivila da se saobraćaj odvija preko Andraševog bulevara koji je postao najčuveniji put u gradu i deo svetske baštine. Nacionalna skupština je ipak prihvatila plan 1870. i izgradnja koja je počela 1894. je poverena nemačkoj firmi Simens i Hanke AG. Trebalo je dve godine da dve hiljade radnika sa tada najsavremenijom opremom završi posao. Ova linija metroa je građena potpuno sa površine. Puštena je u rad 2 maja 1896. na godišnjicu milenijuma (to je 1000 godina od dolaska Mađara na ovo tlo). Svečano ju je otvorio vladar Franja Josif.
Metro-voz je išao duž Andraševog bulevara, sa trga Verešmarti do gradskog parka, u pravcu severoistok-jugozapad. Imao je jedanaest stanica, devet ispod zemlje i dve iznad. Dužina je tad bila 3,7 km, i voz je išao na svaka dva minuta. Za dan je mogao da preveze 35 000 ljudi(a danas 105 000 radnim danima).
Planovi za druge dve linije koje bi povezivale sever-jug i istok-zapad napravljeni su 1895, međutim da bi njihova gradnja i otpočela trebalo je pedesetak godina. Noviji planovi su napravljeni 1942, a Savet ministara je doneo uredbu za početak gradnje 1950. godine. Metro linija 2 je po prvobitnom planu trebalo da povezuje dve glavne železničke stanice Keleti (na istoku) i Deli (na jugu). Sve je trebalo da bude završeno 1955, ali je gradnja stalno odlagana iz raznih političkih i finansijskih razloga od 1954. do 1963. Konačno je otvorena 4. aprila 1970. i imala je 7 stanica. Njen pravac je istok-zapad. Ona je i danas jedina linija koja prolazi ispod Dunava i povezuje Budim i Peštu. Ukršta se sa prvom linijom na trgu Ferenca Deaka.
Prva metro linija je renovirana između 1970. i 1973, uključujući i zamenu vagona. Godine 1973. obe linije su produžene (prva sa jednom stanicom a druga sa 4). Tako je dužina prve linije dostigla današnju dužinu od 4,2 km a druga od 10,3 km, sastojeći se od 11 stanica. Budimpeštanska transportna kompanija je preuzela održavanje metroa 1973. godine, a i danas je zadužena za njega. Obeležavanje metro linija bojama počelo je 1976, kada je prva sekcija treće linije otvorena za javnost. Prva linija je postala žuta, druga crvena a treća plava.
Prva odluka da se napravi treća linija donesena je 1963, a njena izgradnja je počela 1970, sa završenom prvom sekcijom 1976. Ona je imala 6 stanica. U južnom pravcu dodato je još pet stanica 1980, a u severnom devet tokom 1981, 1984. i 1990. Tako treća linija ima 20 stanica i sa 16,4 km najduža je linija u Budimpešti. Metro linija broj 3 ide kroz Peštu u pravcu sever-jug (tačnije, sever-severoistok do jugoistoka).
Tokom 80-ih i 90-ih M1 je bitno rekonstruisan. Od njegovih osam stanica 11 je postojalo a tri su napravljene tokom rekonstrukcije. Stanice podsećaju na doba 1890-ih sa parketom, klupama, drvenim prozorima i osvetljenjem tog vremena. Svaka stanica je mali muzej sa slikama i informacijama.
