Vazdušno poleganje

Vazdušno poleganje (ožiljavanje izbojaka u kruni, cirkumpozicija, markotiranje, guti) izvodi se tokom aprila meseca sa prošlogodišnjim letorastima ili u kasno leto sa poluodrvenjenim letorastima.

Izvođenje uredi

Na matičnoj biljci odaberu se izbojci dugi 15-30 cm koji su pri dnu od debljine olovke do 15 mm. Zatim se donji deo letorasta zaseče odozdo po dužini oko 5 cm, a u zasek se stavi komad drveta ili mahovine kod vrsta sa krtijim drvetom ovo može da prouzrokuje vetrolom tretiranih letorasta, pa je kod njih potrebno uvezati ih za pritke ili izabrati preostala dva načina fizičkog stimulisanja procesa rizogeneze a to su (1) prstenovanje skidanjem kaiša kore debljine 1 cm ili (2) strangulira žicom. Sva tri postupka imaju cilj usporavanja ili blokiranja descedentnog kretanja rastvorenih organskih materija, produkata fotosinteze, čija je direktna posledica potpora formiranja adventivnih korenova neposredno iznad mesta tretiranja. Sa širom primenom fitohormona u proizvodnji ukrasnih sadnica proces rizogeneze se sve češće stimuliše i hemijskim sredstvima tako što se, po ozleđivanju, mesto tretira fitohormonom (1-2% IBA u talku ili vodeni rastvor 25-100 mg/L). Posle završenog stimulisanja izbojak se omotava na mestu tretmana vlažnim tresetom (bala 15-25 cm u prečniku) i plastičnom folijom koja se čvrsto uveže izolir trakom, gumicama za kalemljenje ili žicom i (eventualno) preko nje obavija alumofolija. Uloga alumofolije je povećanje etioliranja izbojka čime se stimuliše proces rizogeneze. Istovremeno alumofolija sprečava ptice da oštete plastičnu foliju, što se ponekad dešava pri ožiljavanju na otvorenom. Omotavanje bale u foliji izolir trakom treba početi od letorasta (naročito na distalnom delu) i postepeno obuhvatati krajeve folije tako da kiša ne prodire u unutrašnjost bale, jer visoka vlažnost može da izazove truljenje. Obično vlaženje supstrata, ako ožiljavanje traje kraće, nije potrebno, ali pri dužem ožiljavanju vlaženje se može obaviti uz pomoć injektora.

Odvajanje ožiljenog letorasta uredi

Posle nekoliko nedelja do više meseci korenovi postaju vidljivi kroz prozirnu foliju. Kod vrste iz rodova Ilex, Syringa, Azalea i Magnolia ožiljavanje traje dve godine. Uspeh ožiljavanja je različit često i kod vrlo srodnih taksona. Po formiranju žila vrši se odsecanje ispod mesta tretmana (opšta preporuka je da se odvajanje vrši u doba mirovanja vegetacije). Vreme od odsecanja do uspostavljanja funkcije novostvorenih korenova je veoma kritičan momenat i biljka se može izgubiti čak i ako ima dobro razvijen koren. Treba obratiti pažnju na odnos korena i dela iznad njega, i eventualni nesklad otkloniti sasecanjem dela letorasta, ili posle presadnje u posudu biljku staviti pod mist ili u pokrivenu leju sa hladnim i vlažnim uslovima. Ovde se, ako se presadnja obavi ujesen, do proleća dovoljno razvije koren koji garantuje uspešan dalji razvoj na otvorenom.

Značaj uredi

Značaj ove metode je mali u odnosu na ostale vegetativne metode razmnožavanja, a nešto veći je u voćarstvu (limun) i cvećarstvu (fikus). Veoma je pogodan za baštovane amatere. Za razmnožavanje drveća i žbunja upotrebljava se u posebnim prilikama: (a) da se matična biljka prilagodi poleganju (skraćivanje stabla), (b) kada se brzo želi materijal većih razmera.

Dugo godina glavni problem kod ove metode, koja je poznata 4-5.000 godina, bio je kako održati visoku vlažnost supstrata za ožiljavanje. Sa pojavom plastičnih masa dobijen je idealni omotač koji je propustljiv za gasove (O₂, CO₂), a istovremeno nepropustan za vodu. Ova osobina omogućava da se supstrat učini vlažnim u dugom periodu (i do godinu dana ^[1]) bez posebne brige o naknadnom vlaženju. Nisu sve plastične mase pogodne za omotač, a najbolji je polietilen debljine 0,10-0,15 mm. Deblje folije su suviše grube pa ne zaptivaju dobro, a tanje se lako cepaju.^[2]

Primena uredi

**Uspeh razmnožavanja vazdušnim položnicama** ^[1]
više od 50% ožiljavanja	manje od 50% ožiljavanja	bez ožiljavanja
Acer platanoides Catalpa bignonioides Cornus alba 'Sibirica' Cotoneaster horizontalis Forsythia 'Arnold Dwarf' Ginkgo biloba Hedera helix Hibiscus syriacus 'Rosea' Laburnum anagyroides Ligustrum ovalifolium Populus alba 'Nivea' Salix caprea Tamarix pentandra Tilia cordata Tsuga canadensis Ulmus pumila Viburnum opulus	Acer ginnala Acer palmatum 'Disectum' Aesculus hippocastanum Cotinus coggygria 'Purpureus' Crataegus monogyna Diospyros lotus Hippophae rhamnoides Koelreuteria paniculata Magnolia soulangeana Malus floribunda Morus alba 'Pendula' Prunus serrulata Ptelea trifoliata 'Aurea' Syringa vulgaris Tilia platyphyllos Ulmus glabra Viburnum carlesi Viburnum rhytidophyllum	Acer campestre Cercis canadensis 'Alba' Corillus colurna Diospyros virginiana Fagus sylvatica 'Atropurpurea' Fraxinus pennsylvanica Gleditsia triacanthos Juglans cinerea Juglans nigra Magnolia stellata 'Rosea' Malus baccata Phellodendron amurense Quercus robur Sophora japonica Sorbus aria Sorbus aucuparia Tilia americana

Izvori uredi

^ ^a ^b Wyman, D. ((1954)). The Arnold Arboretum Garden Book. Toronto, New York, London. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
^ Grbić, M. Proizvodnja sadnog materijala - Vegetativno razmnožavanje ukrasnog drveća i žbunja. Univerzitet u Beogradu. Beograd. 2004. ISBN 978-86-7602-009-6.

[Wyman-1] Wyman, D. ((1954)). The Arnold Arboretum Garden Book. Toronto, New York, London. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)

[2] Grbić, M. Proizvodnja sadnog materijala - Vegetativno razmnožavanje ukrasnog drveća i žbunja. Univerzitet u Beogradu. Beograd. 2004. ISBN 978-86-7602-009-6.

[1]

[2]