Vasilij Perov
Vasilij Grigorevič Perov (rus. Васи́лий Григо́рьевич Перо́в; 2. januar 1834 – 10. jun 1882) bio je ruski slikar, ključna ličnost ruskog realizma i jedan od osnivača Peredvižnika.[1]
| Vasilij Perov | |
|---|---|
.jpg) | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Vasilij Gregorevič Surikov |
| Datum rođenja | 2. januar 1834. |
| Mesto rođenja | Toboljsk, Ruska imperija |
| Datum smrti | 26. maj 1882. (48 god.) |
| Mesto smrti | Moskva, Ruska imperija |
| Umetnički rad | |
| Polje | Realizam |
| Najvažnija dela | Lovci na odmoru Portret Fjodora Dostojevskog |
Život i karijera uredi
Perov je rođen 2. januara 1834. (21. decembra 1833. po starom stilu) u Tobolsku, Tobolska gubernija, Rusko carstvo, kao Vasilij Grigorevič Vasiljev (Vasilij Grigorьevič Vasilьev). Perov je bio vanbračni sin lokalnog prokuratora barona, barona Gregora Gustava Fridriha fon Krudenera, koji je pripadao nemačkoj i baltičkoj nemačkoj plemićkoj porodici, koja je pripadala Uradelu, i Akuline Ivanove, rođene Tobolska. Iako su se roditelji venčali ubrzo nakon njegovog rođenja, nije bilo zakonskog načina da nasledi očevo ime i baronsku titulu, pa je on upisan pod prezimenom svog kuma — Vasiljev. Kasnije je promenio prezime u Perov — nadimak koji mu je dao učitelj koji ga je kao dete naučio kaligrafiji.[2]
Nakon završenog kursa u Arzamaskom okrugu, Perov je prebačen u umetničku školu Aleksandra Stupina koja se takođe nalazila u Arzamasu. Godine 1853. Perov je primljen u Moskovsku školu za slikarstvo, vajanje i arhitekturu u Moskvi, gde je učio od nekoliko renomiranih umetnika.[3] Godine 1856. Perov je nagrađen malom srebrnom medaljom, uručenom od strane Imperijalne akademije umetnosti za skicu dečakove glave. Kasnije mu je Akademija dodelila mnoge druge nagrade: 1857. veliku srebrnu medalju za Istražnog komesara seoske policije, manju zlatnu medalju za Scenu na grobu 1861. veliku zlatnu medalju za Besedu na selu.
Perov je preminuo 10. juna (29. maja OS) 1882. godine u selu Kuzminki, sadašnji okrug Kuzminki u Moskvi) od tuberkuloze, a sahranjen je na Donskom groblju.
Galerija uredi
-
Autoportret (1851) -
Autoportret (1870) -
Paris Ragman (1864) -
Aleksandar Ostrovski (1871) -
Fjodor Dostojevski (1872) -
Starac (1868) -
Scena na železnici (1868) -
Lovac na ptice (1870) -
Deca koja spavaju (1870) -
Uskršnja povorka -
Guvernanta stiže u kuću trgovca -
Pugačovljeva presuda (1879) -
Nikita Pustosviat. Spor o ispovedanju vere (1881) -
Ispijanje čaja u Mitiščiju, blizu Moskve.
.jpg)
.jpg)
Reference uredi
- ^ „vasily-perov”. www.visual-arts-cork.com. Pristupljeno 2. 1. 2016.
- ^ Perov, Vasily Grigorievich in the Russian Biographical Dictionary in 25 Volumes. Saint Petersburg, 1896—1918.
- ^ „biography/Vasily-G-Perov”. www.britannica.com. Pristupljeno 2. 1. 2016.
Spoljašnje veze uredi
- Vasilij Perov, Olgina galerija
- Vasilij Perov, Galeriji Tanais Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. maj 2022)
