Vez
Vez je vrsta domaće radinosti. Na platnu vezilja koncem za veženje pomoću igle izveze određeni motiv[1] po unapred pripremljenom nacrtu i ovakav vez se naziva goblen. Pod vezom se podrazumeva način ukrašavanja tekstilne ili kožne podloge provlačenjem najčešće tekstilne ili metalne, kožne niti pomoću igle. Tako dobijeni motivi predstavljali su vrlo važan ukras na odeći i tekstilnom pokućstvu u tradicionalnoj kulturi Srbije.
Poreklo uredi
Istorija veza seže čak do Antike, još su stari Asirci, Egipćani, Rimljani i Grci svoju odeću ukrašavali vezom[2] Vez je bio jako cenjen i u Vizantiji i vezivao se za više slojeve društva. To se smatralo umetnošću kojom su se profesionalno bavile vezilje i majstori u okviru crkve ili na dvorovima. U Vizantiji su vez svilom i zlatnom i srebrnom žicom dovedeni do viskog nivoa i uglavnom povezivani sa imućnijim stanovništvom i sveštenstvom.[3]
Što se Srbije tiče, postoji verovanje etnologa, da su Srbi znali za vez i pre nego što su se doselili na Balkan.[2] U srednjem veku posebno se negovala veština ovog ručnog rada i crkvena odela za bogosluženje su ukrašavana vezom. I na srpskim dvorovima, vez je bio deo svakodnevnog rituala među dvorskim damama. U našem narodu vez je bio vrlo važan i čest način ukrašavanja odeće i tekstilnih predmeta koji su se koristili u domaćinstvu. On je bio sastavni deo obrazovanja uglednog ženskog sveta u srednjem veku. Materijali koje su tada vezilje koristile isti su kao i na vizantijskim dvorovima i manastirima, a to su bili: svilena tkanina, svileni konac i srebrna ili pozlaćena žica. Teme za vez uzimane su iz ikonografije. Osim crkvenog veza i veza na dvorovima, u srpskom narodu rađen je i negovan narodni vez.
Vez danas uredi
Danas se žene pojedinačno bave vezom i to najčešće iz hobija. Postoje i različita udruženja i organizacije koje se bave ovim zanatom u cilju predstavaljanja i očuvanja istog, kao i negovanja narodne tradicije. Iako vrlo mali broj ljudi i dalje veze i interesovanje za vez drastično opada on opstaje u novom, modernom ruhu. Interesovanje modne industrije za tradicionalne motive i vez raste, tako mnoge poznate modne kuće u svoje kreacije uključuju elemente iz narodnih nošnji .[4]
U istoriji Srbije najpoznatiji vez je onaj monahinje Jefimije, Pohvala knezu Lazaru, izvezen je pozlaćenom žicom na crvenom atlasu, kao pokrov za kovčeg sa moštima svetog kneza Lazara, namenjen manastiru Ravanici, formata 67 x 49 cm. U Trsteniku se od 1971. godine održava manifestacija Jefimijini dani i u okviru nje se dodeljuje nagrada Jefimijin vez za najbolje pesničko ostvarenje između dve manifestacije.[5]
Galerija uredi
-
-
Vez u ramu iz XX veka, ručni rad. Deo je zbirke tekstila Narodnog muzeja u Leskovcu. -
Motiv veza sa ženskih crnih rukavica narodne nošnje Kruševac
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 27. ISBN 86-331-2112-3.
- ^ a b „Vez - veza sa tradicijom”. Iskon mode. 28. 10. 2017. Arhivirano iz originala 07. 09. 2020. g. Pristupljeno 18. 7. 2019. Nevalidan unos
|dead-url=dead(pomoć) - ^ „Vez stari zanat, Vekovna tradicija u našoj Srbiji”. Opanak.net. 7. 4. 2017. Arhivirano iz originala 15. 08. 2018. g. Pristupljeno 18. 7. 2019. Nevalidan unos
|dead-url=dead(pomoć) - ^ „Ima li vez u Srbiji budućnost”. Agro media. 24. 9. 2018. Pristupljeno 18. 7. 2019.
- ^ „Jemijini dani u Trsteniku”. Eparhija kruševačka. Arhivirano iz originala 30. 08. 2020. g. Pristupljeno 7. 5. 2020.